Могу како хоће, али не могу докле хоће!

"Доста је самопроглашене трансакцијске политичке елите у БиХ која се бавила трансакцијама на релацији јавни фондови, буџет – сопствени џеп", рекао је испред ЦЦИ Адис Араповић, гостујући у емисији ПУЛС БН ТВ.

Република Српска 09.06.2016 | 21:23

Араповић тврди да ће избори 2018. године изњедрити нову политику, нову власт. Тврдње правда сљедећим ријечима:

“Овај политички естаблишмент који влада уназад десет година је произвео огромну финансијску рупу да више не може сам себе да спаси”, јасан је Араповић.

Неморални политички естаблишмент је спреман да уради све, па и да понизи грађане БиХ само како би остало на власти, додаје он, али, тврди политичари заборављају да могу да раде шта хоће, али не и докле хоће и тога морају бити свјесни сви политички пробисвјети.

“Таквих у овој земљи има много, али их нема довољно много да не могу бити поражени”, каже Араповић за БН ТВ.

Он даље наводи да дубоко вјерује у достојанство народа који ће рећи “крај” неколицини оних који због своје политичке моћи диктирају судбину народа.

“Демократија је најљепши политички изум управо зато што на крају увијек долазе избори на којима сваки појединац може промјенити ток историје. Зато, сањам дан када ће изаћи људи који су љути тренутном ситуацијом са захтјевом да се нешто промјени.”

Араповић наводи да у БиХ има новца, али има и превише лопова и премало оних који их гањају, и премало оних који су довољно храбри да се са њима обрачунају.

“Тај број мора да нарасте на 70% - људи који ће изаћи на изборе и од којих ће макар половина рећи доста и то ће пресудити нову историјску страницу”, изричит је Араповић.

Говорећи о спровођењу Реформске агенде, он наводи да је генерална оцјена да је тек 34 одсто ње проведено.

Констстујући да је у БиХ 2015. године 30 одсто мање страних инвестиција него у 2014. Араповић објашњава да је то резултат несигурног политичког окружења. Тврди нико не жели улагати новац у земљу у којој се преко ноћи могу догодити социјални немири, политичке блокаде и стављање катанца на врата влада, парламента, па и општина.

Извјесно је да је у БиХ већ почела предизборна кампања за предстојеће локалне изборе и такође је извјесно да су на сцени нова страначка запошљавања у свху убирања политичких поена како би одређени политичари остали на власти. Поставља се и питање одговорности и смјењивости политичара.

Араповић објашњава да је проблем у "уском грлу политичког система тј. мањак инструмента ванредних избора".

“Не може се очекивати политичка одговорност ако неког не можете смијенити прије истека његовог мандата. Одговорност можете очекивати од човјека који је свјестан да сваки дан може изгубити посао и то је разлог за труд. Онај ко нема страх да ће остати без посла или нема мотив да буде одговоран сигурно има мотив који лежи у остваривању личне користи, личног профита и што већег замагљивања истине о томе колико знају и колико раде”, каже Араповић.

Рјешење види у промјени изборног закона.

“О томе се више не може ни преговарати, не може се водити дебата - треба ли или не треба. Изборни закон мора подразумјевати инструмент ванредних избора за све и једну директно изабрану позицију. Од чланова Предсједништва БиХ, преко Парламентарне скупштине БиХ, Народних скупштина, до начелника општине. Јер и на локалном нивоу постоје одређени проблеми”, објашњава Адис Араповић за БН ТВ.

Законодавна власт је сама себи сврха, бар се такав утисак стиче, наставља Араповић, истичући да се то не би требало дешавати наредних двадесет година, те да је једини лијек за недостатак политичке одговорности – "постојање ванредних избора".

“Да ми имамо ванредне изборе и да можемо сваких пола године изгласати неки нови сазив парламента извјештаји би било много бољи него што су данас, али за то политичари немају интерес као што немају интерес ни за спровођење одређених захтјева из Реформске агенде”, јасан је Араповић.

Једини интерес политичара је јесте одржавање статуса “кво”, а сваки корак ка ЕУ је мање моћи домаћим политичарима, подвлачи Араповић, наглашавајући да сваки политичар који подржава ЕУ уствари не говори истину, јер сваки корак ка владавини права значи умањивање њихове моћи у институцијама.

БН телевизија