Анализа: Од БСК Борче до финала Лиге шампиона за само шест година!

То је пут Стефана Савића, штопера Атлетико Мадрида који је био стартер у великом и незаборавном мечу у Милану.

Да сада одете до играча БСК из Борче и да им кажете да ће за шест година један од њих бити стартер у финалу Лиге шампиона, знате шта би се догодило. Не би вам поверовали ама баш нимало. Вероватно с разлогом. Е, али да је неко  био довољно луд, паметан или далековидан попут "Баба Ванге" и то учинио 2010. године када је дрес БСК-а носио Стефан Савић - био би у праву. Истина, не толико далековид. Већ тада су главешине клуба из Борче трљале руке, јер се причало о једном малом штоперу из Мојковца који ће бити светска класа.

Обијали су прагове БСК-А представници највећих спрских клубова, знало се да ће Савићдонети велику финансијску корист клубу из београдског предграђа, али можда се није знало да ће после Партизана направити тако блиставу каријеру.

А, реално, колике су шансе за то?

Ипак, та теоретска шанса се претворила у реалност мајске ноћи у којој је момак који је пре шест година каљао крампоне широм терена Србије истрчао на стадион у Милану као један од Чолових ратника. Као стартер. Стуб одбране уз вероватно једног од најбољих штопера света Дијега Година. И играо цео меч укључујући продужетке. 

А да би дошао до тога морао је да прође сито и решето. Да се кали уз Младена Крстајића у Партизану, преживи тежак период у Манчестер Ситију 2012. године, доживи реафирмацију у Фјорентини и стаса у сјајног штопера и под пуним поверењем Чола Симеонеа нађе своје место у тиму бораца, ратника. Спартанаца.

Имао је проблема са повредама, проблема на личном плану, али је све успео да превазиђе и задобије поверење једног од најбољих тренера света. И када је седео на клупи повређенЧоло му је давао подршку. Гајио га је, заливао и сачекао праву прилику да му пружи велику шансу.

Где ћете већу од финала Лиге шампиона?

Једина недоумица у тиму Јорганџија пред финале била је управо позиција штопера. Да ли дати шансу Савићу или помало несигурном Хозеу Хименезу. Симеоне је одабрао Савића... Остало је историја. Јоганџије нису успеле да дођу до трофеја, али као што је и њихов тренер истакао - нема потребе за тугом, дали су све од себе.

"Када сам стигао у Сити био сам млад, имао сам 20 година. Било је прерано за мене, нисам имао стрпљења. Није лако ни онима који дођу из шпанске лиге, а камоли мени из српске. После тога сам одлучио да одем у италију, што је био најбољи могући потез. Имао сам три одличне сезоне, а када је Атлетико закуцао на моја врата морао сам да одлучим. Разговарао сам са Симеонеом и он је један од разлога што сам дошао у овај клуб. За њега је сваки играч једнако битан, укључујући оне који не играју. Чини да сте увек и у сваком моменту спремни да заиграте", говорио је Савић дан пре великог финала.

Савић је у августу 2010. носио дрес БСК-а пре него што је обукао црно-бели дрес Партизана када је плаћен 300.000 евра. Из Партизана је отишао у Манчестер Сити за 12.000.000 евра, па у Фјорентину за џабе. Потом је у јулу 2015. обукао дрес Јорганџија, а у мају 2016. био стартер у финалу Лиге шампиона. Једној од највећих утакмица које фудбал може да понуди.

Није то био равномеран успон, али велики и те како јесте. Мало је рећи велики.

Извор: моззартспорт