Сјећања, видео...Било је то овако - Француска 1960.: Телеграм у задњи час, луди Југословени и Франково самоубиство!

Вечерас је почело 15. Европски шампионат, а ми се присећамо људи и догађаја који су обележили сва претходна првенства Старог континента... Крећемо од првог првенства, одиграног 1960. године у Француској, такође...

Фудбал 11.06.2016 | 00:00

Историјске књиге и списи кажу да је Европски шампионат у фудбалу рођен једног хладног новембарског дана 1957. године у Бриселу. Творац тог такмичења био је генерални секретар Фудбалског савеза Француске Анри Делоне. Плима идеја запљускивала је спортски свет с прелаза из 19. у 20. век - Де Кубертен (модерне Олимпијске игре), Риме (Светски куп), Делоне (Европско првенство). На темељима идеја несуђеног банкара, аустријског јеврејина Хуга Мајсла, оснивача претече Купа шампиона (Митропа куп) и Централноевропског купа (увертира за ЕП), чију је подршку уживао, Делоне је први пут писао челницима ФИФА још '27. Беше то време када су се врховни фудбалски поглавари света увелико припремали за први Светски шампионат, па је тај предлог годинама био “утамничен” у париској канцеларија његовог земљака Жила Римеа, првог човека тада још младе и ултраконзервативне Светске куће фудбала.

Анри Делоне није доживео реализацију својих идеја. Преминуо је недуго након првог конгреса УЕФА у Бечу 2. марта, где је представио први нацрт правилника новог репрезентатзивног такмичења, али у аманет свом сину Пјеру оставио је да доврши започет посао. Није ишло лако. Национални савези, њих 33, били су подељени. Тадашњи први човек тек основане европске кровне организације, Данац Ебе Шварц, идеју о оснивању Европског купа нација, како ће такмичење понети име, ставио је на гласање на конгресу у Копенхагену 1956. Прелиминарни резултати нису дали очекиван ефекат. Делегати свега 15 земаља гласали су за. Од земаља тадашњег источног блока пристанак су дали сви осим Бугара, они су били уздржани, док су са запада подршку пружили Шпанија, Француска, Грчка, Луксембург, Португал и Швајцарска. Опозиција је била моћна, а предводио ју је - а ко би други – енглески “труст мозгова”. Они никад ни за шта нису имали времена, па су тако годину дана раније одлучили да бојкотују и покретање Купа шампиона за клубове. Са ставовима Енглеза сложили су се Италијани, Аустријанци (кукавички издали Хуга Мајсла тек на самом гласању), Холанђани (јак утицај са Острва), Белгијанци, Финци, Норвежани... Поред Бугара уздржали су се још Шкоти, Швеђани и обе Ирске.

За пуноважност одлуке недостајала су два гласа. Бугарска је после вишесатних, напорних дипломатских преговора коначно “сломљена”. Недостајало је још једно ДА. У последњи час, сутрадан, у Копенхаген стиже телеграм из Даблина. Први човек тамошњег Фудбалског савеза Фред Кокрен овластио је свог делегата да промени одлуку. И тако, уз незапамћене порођајне муке, у све богатији фудбалски календар, своје термине дописао је и Европски куп нација...

За почетак, одлучено је да се игра по елиминационом систему, како због згуснутог распореда не би била угрожена клупска такмичења. Жреб је одржан 3. јуна 1958 у једном хотелу у Стокхолму, а већ 28. септембра у оквиру осмине финала на Лењиновом стадиону у Москви, пред више од 100.000 гледалаца, одиграна је прва утакмица за Куп нација. Моћни Совјетски Савез савладао је тада и даље респектабилне Мађаре са 3:1. СССР је имао Иванова, Метревелија, Симоњана, а Мађари јединог легитимног наследникаФеренца Пушкаша – Лајоша Тихија. Такав је био и однос снага на терену. Забележено је да је први гол у историји новог такмичења постигао легендарни голгетер московског СпартакаАнатолиј Иљин. Прошло је око 200 секунди од почетка утакмице...

ФРАНЦУСКА 1960.

Прејаки Совјети, луди Југословени и Франков аутогол

Лета 1958, а после жреба одржаног у Шведској, одлучено је да четири најбоља тима Европе на завршном турниру у једној земљи одлуче о шампиону. Тако ће бити у наредних 20 година. У том периоду променио се и систем квалификација, пошто се све више репрезентација укључивало у такмичење, па се са нокаут система прешло на лигашки, тачније на квалификационе групе. Победници група обезбедили би пласман у четвртфинале, а онда у двомечима одлучивали о путницима на завршни турнир.

А тај први европски шампионат обележиле су три ствари - ултрамоћна селекција Совјетског Савеза, једна сулуда одлука “вође Шпаније по милости Божијој” Франсиска Франка, и један од највећих преокрета свих времена.

Шпанци су по именима били далеко најјачи. Имали су страшну навалну четворку – Лаци Кубала, Алфредо Ди Стефано, Луис Суарез, Франсиско Хенто?! На клупи Еленио Ерера и ван тима дебели Ференц Пушкаш који ће баш уочи “фајнал фора” 1960. у финалу Купа шампиона увалити четири комада Ајнтрахту из Франкфурта. Ерера га није волео, али можда би га и позвао после рапсодије на Хемпден парку да је имао прилике. Суарез је био највиша класа, могао би он да се повуче и у халф линију...

Но, међутим... Након што је та звер од тима “истресла из гађа” недораспле Пољаке у осмини финала, жреб их је спојио са Совјетима. Фудбалска Европа на сва звона најављивала је спектакл, дуел две најснажније екипе на континенту, али Франко ни да чује. “Лоптање са комунистима? То се неће догодити док сам жив”. Шпанцима је забрањено да отпутују на утакмицу у Москву и СССР је прошао на финални турнир без борбе. Та одлука посебно је погодила Ди Стефана, коме је то била последња шанса да направи нешто велико са репрезентацијом. Био је много љут и тражио објашњење од председника Савеза. Слегнута рамена и кратак одговор: “Наређење одозго”.

Иако многе велике фудбалске нације нису узеле учешће на првом Купу нација (Енглеска, Западна Немачка, Италија...) далеко од тога да је турнир у Француској био слаб. Поред Совјета (олимпијски шампиони у Мелбурну '56), пласман међу четири најбоља тима обезбедили су домаћин Француска (трећепласирана са СП у Шведској '58), Југославија (олимпијски првак из Рима два месеца касније) и Чехословачка (вицепрвак света у Чилеу '62).

Совјетски савез био је још моћнији у односу на онај двомеч са Мађарима, пошто су у екипу ушли будући капитен Игор Нето, страшни голгетер Виктор Понедељник и најбољи Грузин икада Михаил Месхи, звани Грузијски Гаринча. Опако лево крило, ненадмашни пакер и дриблер, уз Драгана Џајића један од највећих с ове стране Гвоздене завесе. Такви Совјети, у првој полуфиналној утакмици лишеној сваке резултатске неизвесности, изрешетали су чехословачког голмана Шројфа, било је 3:0 на Велодрому у Марсељу.

А у Паризу, на Парку принчева, потпуно друга прича. Драма о којој се и данас приповеда. Мада без Копе и Фонтена, Французи су важили за фаворите против Југословена. Партизанова Беба Милан Галић донео предност Плавима у 11. минуту. Домаћин је изједначио експресно (Винсент, 12. минут), а онда и потпуно преокренуо. Све до 75. минута било је 4:2 за Француску (два гола От и један капитен Висниевски, да би Југославија за мање од 240 секунди постигла три комада и прошла у велико финале. Мрежу Француза тресли су ХрватиДражен Јерковић (два пута) и Томислав Кнез.

СССР је наишао на неочекивано снажан отпор у борби за злато. Након првих 45 минута поготком Галића Југославија је водила. Метревели је изједначио чим је почело друго полувреме, а коначан резултат поставио Понедељник седам минута пре краја продужетака, дакле 113. минут. Овај резултат и даље се сматра највећим у историји совјетског, односно руског фудбала...

СССР - ЈУГОСЛАВИЈА 2:1

Париз. Стадион: Парк принчева.
Стрелци: Метревели 49, Понедељник 113 - Галић 43.

СССР: Јашин, Чокели, Масленкин, Крутиков, Воинов, Нето, Метревели,
Иванов, Понедељник, Бубукин, Месхи. Селектор: Гаврил Качалин.

Југославија: Видинић, Дурковић, Јусуфи, Жанетић, Миладиновић,
Перушић, Шекуларац, Јерковић, Галић, Матуш, Костић. Селектор: Љубомир Ловрић.

ИДЕАЛНИХ 11 (формација 2-5-3): Јашин (СССР) - Дурковић (Југославија), Новак (Чехословачка) - Нето (СССР), Масопуст (Чехословачка), Иванов (СССР), Шекуларац (Југославија), Костић (Југославија) - Метревели (СССР), Галић (Југославија), Понедељник (СССР). 

НАЈБОЉИ СТРЕЛЦИ:  Галић (Југославија), От (Француска), Иванов (СССР), Јерковић (Југославија), Понедељник (СССР), сви по 2 гола.

*Те 1960. Реал Мадрид је освојио пету титулу првака Европе, претпоследњу пред пост дуг 32 године; Златну лопту освојио је фудбалер Барселоне Луис Суарез; Немац Армин Хари истрчао је сто метара на Олимпијским играма у Риму за 10,2 секунди и однео злато; Жаклин Боаје победила је на Евросногу; Џон Кенеди преузимао је власт од Ричарда Никсона у Сједињен Америчким Државама, а Алберт Лутули добио Нобелову награду за мир; Рођени су будући фудбалски великани попут Дијега Марадоне, Зенге, Барезија, Линекера, Бремеа, Литбарског, Фелера…

Извор: моззартспорт