Десет ЛУДИХ података о европским првенствима...!

Репрезентација Србије неће учествовати на предстојећем шампионату Европе, али је зато "власник" многих лудих рекорда који су исписивани у претходних 66 година. Прочитајте и научите!

Фудбал 10.06.2016 | 23:45

Француска, Шпанија, Италија, Белгија, Југославија, Италија, Француска, Западна Немачка, Шведска, Енглеска, Белгија и Холандија, Португал, Аустрија и Швајцарска, Пољска и Украјина, па опет Француска.

За нешто више од 24 сата почиње 15. издање европских првенстава, а место одигравања је као и на оном првом из 1960. године.

Много је времена било потребно земљама у Европи како би договорили овај специфичан формат, а тачно три деценије од првог Светског првенства било је време и да сами Европљани одмере снаге међу собом.

Анри Делоно, Француз који је са Жилом Римеом био идејни творац Светских првенстава, дуго је европским земљама предлагао да се формира и шампионат на којем би учествовале најбоље репрезентације са старог континента.

Идеја која је предлагана још двадесетих година прошлог века, заживела је тек седам година након његове смрти и то под именом - УЕФА Еуропеан Натионс' Цуп.

Много је времена било потребно да би се ова "новотарија" увела као регуларна на сваке четири године, а није много недостајало да прво издање буде и отказано због незаинтересованости.

Репрезентације Србије нема на овогодишњем Европском првенству, али је и те како учествовала у писању историје за 66 година постојања овог такмичења. У овом тексту ћемо покушати да вам представимо најзанимљивије и најважније чињенице са ЕУРА, а на вама је да их прочитате и научите.

Крећемо...

КО ЈЕ НАЈБОЉИ СТРЕЛАЦ СВИХ ВРЕМЕНА?

Уколико би се овакво питање појавило на неком квизу једини тачан одговор био би Мишел Платини. Човек који чак није ни играо на позицији нападача је за једно првенство (1984. година) успео да постигне чак 9 погодака. Иза себе је оставио Алана Ширера (Енглеска) који је на Европским првенствима наступао чак три пута, а успео да постигне седам голова.

Од активних играча Златан Ибрахимовић и Кристијано Роналдо су у три наврата стигли до бројке од шест голова, док је Вејн Руни за Енглеску играо на два првенства и уписао 5 голова. Они су позвани у своје репрезентације и за овај ЕУРО, па ће имати прилику да чак и престигну Платинија, па би тачан одговор на питање на квизу могао да важи ипак само до краја месеца.

Мишел Платини је те 1984. године, када је Француска последњи пут организовала шампионат Европе, у два наврата постизао хет-трик (Белгија 5:0, Југославија 3:2), а као што рекосмо није био ни нападач своје екипе. Једна од најбољих "десетки" свих времена је био део чувене четворке на средини терена Француске (постала је позната под именом царрé магиqуе) коју су чинили Фернандез – Тигана – Жирес и он – Платини.

Занимљиво, Платини у недавном избору УЕФА није уврштен у идеални тим свих Европских првенстава. Уместо њега, неки други су добили шансу да "заиграју" за најбољи тим света.

Саво Милошевић је наш најбољи стрелац на Европским првенствима пошто је на ЕУРО2000 у четири меча постигао пет погодака.

КОЈА ЈЕ НАЈВЕЋА И НАЈМАЊА ПОСЕТА?

Према званичним подацима које нуди УЕФА највећа посета на једном мечу на Европским првенствима била је у јуну 1964. године. Друго по реду првенство Европе одржавало се у Шпанији, а публика у Мадриду је похрлила на стадион да види репрезентацију која је пропустила први ЕУРО из невероватног разлога о коме ће касније бити речи.

Финална утакмица одржавала се на стадиону Реал Мадрида – "Сантјаго Бернабеу", а у победи репрезентације Шпаније, и победничком голу који је у 84. минуту утакмице против Совјетског Савеза постигао Марселино (2:1), присуствовало је чак 79.115 гледалаца. Близу обарања тог рекорда који је већ дуго на снази били су навијачи Енглеске и Шкотске.

Пре двадесет година на Вемблију окупило се њих 76.864 како би гледали велику победу "Гордог Албиона".

Ако се за утакмицу Шпаније и Совјетског Савеза може рећи да је привукла невероватну пажњу, онда се потпуно супротно може рећи за меч Мађарске и Данске, са истог првенства. Дан пред финале у Мадриду, у Барселони су поменуте репрезентације играле меч за треће место, а победи Мађара у продужецима (3:1) присуствовало је 3,869 гледалаца. Покушајте само да замислите колики део стадиона "Камп Ноу" заузима мање од 4 хиљаде навијача.

Са повећањем броја учесника на завршницама Европског првенства повећао се и број навијача који присуствују, па је тако на претходном ЕУРО2012 утакмицама присуствовало око 1,4 милион гледалаца, а трибине су биле испуњене скоро стопроцентно.

Још бољи резултати се очекују ове године.

КАКО СМО МИ ПРОЛАЗИЛИ НА ЕВРОПСКИМ ПРВЕНСТВИМА?

Репрезентација Југославије има добре резултате са Европских првенстава, а са тиме се не може похвалити и репрезентација Србије. На првом и трећем ЕП Југославија је губила у финалу (порази од Совјетског Савеза и Италије, након поновљеног меча у чудним условима), док је 1976. године Југославија као домаћин поражена од Холандије у мечу за треће место.

Пре тога је у полуфиналном мечу изгубила од Западне Немачке пошто је Дитер Милер прво изједначио у финишу утакмице, а потом и постигао два гола у продужецима.

Учешће на првенству 1984. године такође није било нарочито срећно пошто је завршено са три пораза у групној фази такмичења. Белгија, Данска и Француска су на том првенству "очитали" лекцију Југославији, да би наредно, а испоставиће се и последње учешће, било још 2000. године када је Холандија била немилосрдна у четвртфиналу (6:1).

Од тада ни трага ни гласа Србији на ЕП.

КО ЈЕ НАЈВИШЕ ПУТА УЧЕСТВОВАО НА ЕВРОПСКИМ ПРВЕНСТВИМА?

Ако сте помислили на Немачку - били сте у праву.

"Панцери" су апсолутни шампиони квалификација за Европска првенства. У прва два "издања" нису уопште учествовали  у квалификацијама, да би их у њиховом дебију 1968. године "избацила" баш Југославија, или боље речено реми са репрезентацијом Албаније у последњем колу. Од 1972. године репрезентација Немачке је редовни учесник Европских првенстава, а у три наврата успевала је и да освоји пехар.

Они имају најдужи узастопни низ учешћа на завршницама првенства Европе (12), а једном мање од њих учествовала је Русија, којој се рачунају и резултати Совјетског Савеза. Репрезентација Шпаније, која као и Немачка има три шампионска трофеја, до сада је била учесник 10 првенстава Европе.

Да три пута нису "кикснули" у финалима Немци би били и апсолутни рекордери по броју титула на ЕП, али су их 1976. године зауставили Чеси, 1992. године су то учинили Данци, да би пре осам година "круну" украла и Шпанија.

Србија је била учесник пет Европских првенстава, али последњи пут под именом Југославија 2000. године.

КАКО СЕ ФОРМАТ ТАКМИЧЕЊА МЕЊАО КРОЗ ВРЕМЕ?

Најједноставније објашњено: 4, 8, 16, 24.

Европска првенства до 1968. године имала су крајње неуобичајен формат по којем су квалификације у ствари биле елиминациона фаза. Да бисте се квалификовали за прва два ЕП било је потребно да у "нокаут" утакмицама будете бољи од вашег противника. Жребом би се одређивали парови, а победници четвртфиналних дуела би се квалификовали за завршни турнир који је трајао свега неколико дана.

Онолико колико је иначе потребно да би се одиграле четири утакмице...

Таква завршница одржала се до 1976. године, али су квалификације биле нешто другачије. И можда су чак биле и теже од претходних. 32 репрезентације биле су подељене у осам група, а само победници су се пласирали у плеј-оф. Победници тих плеј-оф мечева одлазили би на првенства Европе.

Револуција са двоструко више тимова виђена је 1980. године у Италији. Седам победника група и домаћин били су подељени у две групе, да би по две најбоље репрезентације из сваке групе играле мечеве за финале.

Цепање држава у Европи је проузроковало то да са 33 чланице УЕФА - број скочи на 48, па је промењен читав систем квалификација и број учесника завршнице ЕП. Уместо досадашњих 8, поново је дуплиран на 16. Своје "место под сунцем" налазиле су првопласиране и најбоље другопласиране екипе, да би репрезентације биле разврстане у четири групе.

Двадесет година касније, поново је нови систем на снази. 24 учесника!

53 европске репрезентације су учествовале у квалификацијама, а по две најбоље из сваке групе и укупно гледано најбоља трећепласирана одлазе директно на Првенство, док остале трећепласиране играју бараж за још четири места у Француској.

И завршни турнир је врло чудног формата. 24 репрезентације су распоређене у 6 група од по 4, две најбоље екипе пролазе даље, а четири од шест најбољих тећепласираних иде у нокаут фазу. Не може се рећи да је "најсрећније уређена" друга фаза пошто ће у њој неки победници група играти са трећепласиранима, а неки са другопласиранима.

Занимљиво, повлашћен ће бити и победник групе у којој је домаћин.

КОЈА СУ ТО НАЈВЕЋА ИЗНЕНАЂЕЊА ДО САДА?

Требало би кренути од почетка.

На друго првенство Европе (1964. године у Шпанији) умало се пласирао мали Луксембург. Да, добро сте прочитали. Луксембург је био једна од три земље које су прескочиле прелиминарну рунду, да би у првој избацили Холандију, упркос томе што су обе утакмице играли у гостима. Четвртфинале је за противника донело Данску, а после 3:3 у Луксембургу, у Данској су успели да изборе и 2:2 голом Шмита у 84. минуту.

Трећа утакмица је одиграна на неутралном терену, а Данци су били бољи за један гол...

Данска је 1964. заустављена у полуфиналу, али је 1992. година дошла и до трона. Након што су место на Првенству добили због избацивања Југославије, они су се победом над Француском у последњем колу "провукли" до елиминационе фазе.

Избацили су сјајну генерацију Холандије након пенала (Ван Бастен промашио), да би у финалу надиграли Немачку головима Јенсена и Вилфорта.

Али, вероватно ће се сви сложити да је веће изненађење од Данске, која је тад имала неколико веома звучних имена, ипак била Грчка 2004. године, па се чак и у свим спортским анализама та генерација коју је предводио селектор Ото Рехагел сматра највећим "ундердогом" који је на крају освојио трофеј.

Чврста и дефанзивна поставка задала је много проблема домаћину Португалу, Шпанији и Русији, па су "Хелени" као другопласирани прошли даље. Минималним резултатом избацили су прво Француску, "сребрним голом" су срушили Чешку, да би у финалу поново савладали Португал голом Харистеаса.

КОЈА ЈЕ НАЈЛУЂА УТАКМИЦА ОДИГРАНА НА ЕВРОПСКИМ ПРВЕНСТВИМА?

И опет та Југославија!

Са свега пет учешћа на првенствима Европе остављен је дубок траг, па тако у какву год анализу да се уђе појављује се наше име. Већ на првом првенству Европе одиграна је утакмица са највише голова. Домаћин Француска против "мале" Југославије.

На "Парку Принчева" Милан Галић је довео Југославију у вођство у 11. минуту, али је Жан Венсан већ минут касније поравнао резултат. Мреже су мировале до 43. минута када је Франсоа Ут повећао на 2:1. Виснијески је у 53. минуту "исписао" 3:1, да би Жанетић одмах смањио на 3:2. Ут је повећао на 4:2 у 62. минуту, али су Кнез и Јерковић постигли три наредна гола. За само четири минута (75. до 79. минута) Југославија је преокренула резултат и победила 5:4!

Ако су тада победили, 40 година касније нису имали среће.

После трилера са Словенијом (3:3) и победе над Норвешком (1:0) уследио је чувени дуел са Шпанијом у Брижу. Милошевић је донео предност на истеку пола сата игре, а Алфонсо је успео да изједначи до полувремена. Говедарица, па Мунитис за ново изједначење, а онда гол Слободана Комљеновића за 3:2, са играчем мање. Прво место у групи, а можда и самим тим и полуфинале ЕП, прокоцкано је у надокади пошто су Мендијета и Алфонсо преокренули резултат.

Увек ми...

КОЈИ ЈЕ НАЈЛУЂИ НАЧИН НА КОЈИ ЈЕ ОДРЕЂЕН ПОБЕДНИК МЕЧА?

Финала првенстава 1996. и 2000. године нису решена ни у регуларном делу утакмице, ни понављањем меча, ни у продужецима, а ни пеналима. Утакмице у којима је Немачка победила Чешку 2:1, а Француска савладала Италију истим резултатом одлучене су "златним голом". Бизарно правило које је важило на три Европска првенства, неки ће рећи и хвала Богу на томе, показало се неправедно према оном пораженом.

Головима Оливера Бирхофа и Давида Трезегеа – Немачка и Француска су постали прваци Европе, а нешто измењено правило "сребрног гола" донело је пролазак репрезентацији Грчке у финале 2004. године. Гол Траиноса Деласа на, буквално, две секунде до краја првог продужетка значиле су да је то крај утакмице и да његова репрезентација пролази Чешку.

Међутим, није ово најбизарнији начин. Свакако најлуђи је био онај који није чак ни решен уз помоћ фудбалске лопте.

Полуфинале Европског првенства у Италији 1968. године донело је много контроверзи. Домаћин је у финале прошао пошто је након 120 минута игре било 0:0, а уместо пенала победник је одређенБАЦАЊЕМ НОВЧИЋА.

Капитен Италије Ђакинто Факети је погодио на коју ће страну пасти новчић који је бацио немачки судија Курт Шенчер, па је његова репрезентација прошла у финале, а касније и савладала Југославију након понављања прве утакмице.

КОЈИ ЈЕ НАЈЛУЂИ НАЧИН НА КОЈИ СЕ НЕКО КВАЛИФИКОВАО НА ПРВЕНСТВО?

Вероватно свима на памет пада раније споменута ситуација када је Данска искористила шансу пошто је репрезентација Југославије избачена са Европског првенства 1992. године, али тешко да би се таква ситуација могла назвати "лудом", бар у контексту о ком говоримо.

Данци су те године успели и да освоје Европско првенство, али занимљивија је ситуација са првог шампионата из 1960. године коју смо раније споменули.

Репрезентација Шпаније је у то време била под режимом генерала Франка, па је по његовој наредби репрезентативцима "фурије" забрањено да отпутују у Совјетски Савез и одиграју последњу квалификациону утакмицу за пласман на ЕП у Француској. Совјетски Савез је тако без борбе остварио пласман на ЕП, а потом је победама над Чехословачком и Југославијом освојио и трофеј.

Оно што је занимљиво је да је "судбина" четири године касније спојила Шпанију и СССР у финалу, али је Франко овога пута дозволио да "његови" фудбалери играју.

Да нису победили...

КОЛИКО ЋЕМО ЈОШ ЧЕКАТИ НА ПЛАСМАН СРБИЈЕ НА ЕУРО? 

Као што смо већ неколико пута поновили у овом тексту - репрезентација Србије неће учествовати на Европском првенству у Француској. То је уједно и прво првенство Европе у Француској које "прескачемо" пошто смо били учесници првог - 1960. године, а потом и другог из 1984. године.

Квалификације за оно које почиње у петак су прошле неславно, па ни у проширеном формату које је шансу дало чак трима репрезентацијама из једне групе - није било довољно да би и "орлови" радно провели лето.

Групе са Италијом, Велсом, Финском, Азербејџаном, Пољском, Португалом, Белгијом, Казахстаном, Јерменијом, Естонијом, Словенијом, Северном Ирском, Фарским Острвима, Албанијом и Данском, биле су и превише компликоване да би се репрезентација Србије, односно у једном наврату и Србије и Црне Горе (2004. година), уопште квалификовала за финални турнир.

Много звучи 16 сушних година без учешћа на Европским првенствима, а још  страшније звучи да ће проћи још најмање четири године до евентуалног наредног пласмана. Док су остале репрезентације играле припремне утакмице за Европско, Србија се припремала за квалфикације за Светско првенство (!).

Додуше, за три меча показан је знатан напредак у односу на неки скорији период, али недовољан да би неко са сигурношћу могао да помисли да ће Србију видети на наредном великом турниру.

Не знамо одговор на питање када ће се Србија пласирати на ЕУРО, али можемо вас да питамо - колико ћете година имати када почне Европско првенство 2020. године?  

Извор: мондо.рс