Он уопште није са ''друге планете''! Ово је Новакова тајна успеха...

Новак Ђоковић. Кажете то негде у свету, а очи саговорника се рашире, усне се развију у осмех, а онда следи оно чувено, које нам толико прија: "Најбољи је!". Најбољи, а наш. Па, како да не прија? Али, у чему је његова тајна успеха?

Тенис 09.06.2016 | 00:00

Нолета су после историјског освајања Ролан Гароса, којим је постао тениски владар планете јер је актуелни шампион сва четири гренд слем турнира, странци описивали на најневероватније начине. Било је ту и да је чувени робот-убица, "терминатор", да је "ванземаљац"... Али, када се све стишало на оној париској шљаци, чије је освајање толико сањао а толико дуго му је то било недостижно, Новак је послао једну поруку која је разоткрила тајну његове величанствености.

"Борио сам се са собом, са својим нервима, после тог изгубљеног првог сета. А кад сам почео да играм, мислим да сам од почетка другог сета, па до 5:2 у четвртом, играо можда и најбољи тенис на шљаци. А онда, права лавина емоција. Иако сам истрениран да мислим само на наредни поен, нисам могао да занемарим осећај да сам толико близу. И, изгубио сам свој сервис-гем. А онда и наредни гем. Морао сам да загризем. Добро сам одсервирао двапут у том завршеном гему. Потом и тај последњи поен, неколико размена... Не сећам се ни ја шта се све ту дешавало. Стварно сам само гледао да останем у поену. Пребацивао сам лоптицу преко мреже. Само сам се надао да ће он да погреши. Што се и десило", рекао је тада Ноле.

То његово тако људско, "људи, не знам ни шта се све ту дешавало" и оно "гледао сам само да пребацим лоптицу преко мреже", говори да он није никакав ванземаљац. Већ човек. А човеку је, само што смо ми то заборавили, или нисмо били научени, могуће и немогуће. Под неким условима.

Новак је дисциплинован. И то смо такође заборавили да примењујемо, па нас не занима ни школа, још од најранијих дана. Али зато умемо да се радујемо кад Ноле у Шпанији "Рафиним Шпанцима" прича на шпанском. Или Италијанима на италијанском. Или Кинезима на кинеском.

Ноле је вредан. Он је препознао који је његов највећи таленат и сваког дана ради да се тај таленат увећа. Ми ни трагамо за својим талентима. А и када их нађемо, допустимо да нас неуки прегазе, јер ћутимо кад не треба, као што и причамо кад не треба.

Новак је посвећен породици. Родитеље је прве загрлио по освајању Ролан Гароса. А стара је мудрост "поштуј оца и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи". Нама су "ћале и кева" битни када нам треба новац, уместо да су нам ослонац. Титулу је славио са супругом. Узели су се на време, воле се годинама. Толико страна појава многим његовим савременицима, навиклим на трачеве и преваре.

Ноле је физички беспрекоран. Храна је ту само један сегмент, вежбање мимо тениских терена далеко је важнији. Али, он не заборавља ни то да човек, поред физичке, има и своју духовну страну. На те две ноге се и хода кроз живот. Зашто смо ми одлучили да будемо инвалиди, па користимо само једну, питање је за свакога од нас.

Новак иде планетом, побеђује себе и оне са друге стране мреже, а проповеда љубав. "Коме бих посветио победу... ?", упитао се после освајања Париза, па одмах рекао: "Животу. Љубави која нас испуњава. Свим људима који су ми дали толико тога". Није заборавио ни своје претке: "ђед" је уткан одмах у следећу његову мисао. А није заборавио ни своје учитеље: Јелена Генчић ће увек и бити уз њега. Ми смо заборавили не само претке, већ се и са родбином чешће виђамо на сахранама него у лепим приликама или потребама. Учитељи нам и "нису потребни", све ми знамо најпаметније.

Није Ђоковић никакав ванземаљац. Он је човек са врлинама. Који за врлине зна и који их негује. Зато је ту где јесте. И то је његова величанственост.

Баш зато, оно што Новак ради, то како он осваја планету шармом и талентом, не треба да нас, после историјског тријумфа на Ролан Гаросу, доведе до закључка: "Е, сад је показао целом свету!".

Не. Није он сада показао целом свету.

Он показује нама.

Све време.

Извор: блиц.рс