Анализа - Освајање Монт Евереста: Париска чаролија за сва времена...!

Сунце. Није га било данима, као никада у ’граду светлости’ у ово доба године. Није га било ни у недељу све до предвече.

Тенис 08.06.2016 | 00:00

А онда, минут пошто је Новак Ђоковић остварио подвиг библијских размера, оно се показало у свој својој раскоши на париском небу. Случајност? Можда, али симболика је убитачнија и сликовитија од милион речи.

Године 2011, када му нико ништа није могао, Фоњини се предао, а Ђоковић за четири дана паузе изгубио ритам и изгубио од Федерера.

Године 2012. киша је прекинула Новака док се будио и држао Краља Шљаке на конопцима.

Године 2013. догодила се проклета мрежа, био је близу, никада ближи.

Године 2014. почео је по плану, али није издржао – повраћање између сетова и поново моћни Рафа.

Године 2015, мислили смо да то мора бити то. Није било, Вавринка је одиграо меч живота.

“Оно што је невероватно јесте што он даје 190% себе свакога дана“, рекао нам је Гуга Куертен после меча.

И заиста, многи би клонули духом и не би их се за то могло кривити. Новак Ђоковић није клонуо, радио је још преданије, још сврховитије.

Године 2016. дочекао је победу и дочекао је да га огреје и сунце Париза. Спортиста који успе да савлада толики притисак и да после бројних пораза коначно тријумфује заслужује само једно – дивљење.

Дан нешто топлији него претходни, Новак на терену број три – нема комуникације, само му Вајда и Бекер повремено нешто сугеришу, тензију ножем можеш да сечеш. Шта сам помислио? “Одлично“. Прошле године пред финале деловао ми је опуштено на тренингу, па знамо како се завршило.

Али енергија је сада била другачија, Срби су похрлили из свих крајева света да буду део историје и да помогну да се она оствари – тип са шајкачом и заставом на којој су били Ђоковић и Тесла, муж и жена из Диселдорфа платили су по 500 евра за карту, неки мало мање, неки мало више. ’Запуцало се’ чак и из Сиднеја.

“У Париз никада не могу да дођем јер ми је овај период тежак због посла, али рекао сам: ’Нека иде живот’. Био сам на свим финалима осим у Паризу и сваки пут је победио кад сам био. Морам и сад“, каже нам ’Муња’, који пости на дан Новакових финала.

Али не само Срби, већ и странци са српским заставама – две Јапанке дали су пуни смисао шаљивом слогану “Србија до Токија“, а посебно емотиван разговор имао сам са извесним Кемом.

“Из Панчева сам, сад живим у Минхену – мајка ми је Српкиња, отац Албанац“, рекао је и додао да очекује победу са 3:1 – браво.

Сва та енергија од старта се осећала на Шатријеу, никада као сада Новак није имао тако здушну и тако корисну подршку публике – тачно су знали када да га погурају. “Ноле, ми те волимо“, скандирање “Ноле, Ноле“, а и велики део неутралних стао је на Ђоковићеву страну.

И после, док је Енди држао конференцију за медије, чули су се песма, покличи, славље – чиста емоција.

“Дивна ситуација за мене, не могу да кажем неочекивано, једноставно нисам мислио да може да се догоди да толико има српских застава на финалу Ролан Гароса, то није био случај у претходним годинама. Вероватно су људи осетили да је то коначно та година и хвала им што су унапред купили карте“, рекао је Новак уз смех и додао:

“Пружили су ми подршку која ми је дала крила, атмосфера је била као на Дејвис купу. Они су покретали енергију на трибинама и покретали су остатак публике да навија за мене. То ми је било неопходно у мечу који је носио толико тога“.

А почело је стегнуто – не рачунајући први гем, Новак је био несигуран, рука му се скратила и форхенди су често завршавали у мрежи. “Wаке уп, Дјоко“, викнуо је неко из гледалишта, али није вредело – Мари је био сигурнији и одлично је сервирао, а Ђоковић није пробијао тамо где обично пробија и није правио превагу тамо где је обично прави.

После првог сета Новак се сабрао и, како је и рекао, играо је без грешке до вођства 5:2 у четвртом сету. Мари је падао и никако није могао да се ослободи Ђоковићевог чврстог стиска – иначе је у мечевима врхунских играча више промена ’моментума’, али Новак је сада стиснуо и није пуштао, био је у оном свом стању апсолутне концентрације којој нити једна лоптица не може да промакне.

На ритерну бриљантан, у разменама оштрији таман колико је било потребно, а и сервисом је коначно почео да погађа места која жели. Упоредо са тиме и великим делом управо због такве Новакове игре, и Мари је постао нервознији и увукле су се неизнуђене грешке.

Ђоковић је тенисер са истанчаним осећајем за лоптицу, али ако би се за неки сегмент игре могло рећи да је Мари бољи, онда је то тај. Сада то уопште није био случај – Новак је из немогућих позиција два пута извлачио важне поене на финесу, а на мрежи је био непогрешив, и у одабиру тренутка и у реализацији волеја.

Уосталом, поен који је преокренуо цео меч, спасена брејк лопта на старту другог сета, добио је захваљујући правовременом изласку на мрежу.

Други сет 6:1, па 6:2, па 5:2. Мислили сте да ћете се извући без много потрошених живаца? Не иде то тако.

“На 5:2 нисам уопште осећао притисак, преплавила ме је радост, био сам весео и смејао сам се. То је једноставно излазило из мене. Можда сам превише лежерно ушао у последњи гем, можда сам очекивао да ће ми Мари предати победу, што никада не може да се деси“, рекао је Ђоковић.

Слично као и прошле године са Федерером у Њујорку, од 5:2 дошло се до 5:4, а после пропуштене две меч лопте већ смо се чупали за косе.

“Пред последњи гем већ је уследила тензија, напетост: ’Могу ли да завршим меч?’. Последњег поена се ни не сећам, поготово последњих пет-шест размена уопште, било је то вантелесно искуство које сам доживео још само једном у каријери, када смо Надал и ја у финалу Мелбурна играли скоро шест сати“, каже Новак и додаје:

“То је необјашњиво за некога ко то није доживео, толико сам желео да победим и све те емоција су се сложиле – као да је мој дух напустио моје тело, био сам на аутопилоту и само сам се надао да ће Енди да погреши, што се на крају и десило“.

Роџер Федерер имао је две прилике, оба пута зауставио га је Надал на Ролан Гаросу. Рафа је имао једну шансу, али је испао у четвртфиналу Аустралијан опена.

Сада је Новак Ђоковић успео оно што је у историји пошло за руком једино Дону Баџу (1938) и Роду Лејверу (1962, 1969) – власник је све четири највеће титуле у тенису у истом тренутку, а постао је и тек осми играч икада који је током каријере комплетирао Грен слем.

После незапамћене супериорности у претходних годину и по дана у односу на све конкуренте, логично је питање – још колико Новак има воље да са истим жаром прилази свакодневним рутинама које су га и довеле ту где јесте?

“То зависи искључиво од мене – од љубави и извора енергије због којег играм тенис. Докле год је то у мени, играћу са исто страсти. Свестан сам да једино са оволико посвећености и професионализма могу да се домогнем највећих титула и да будем број један. У супортном ће то неко други урадити“, каже Новак и објашњава:

“Колико ће трајати, не знам, не могу довека да будем у овој позицији, али осећам се младим, иако можда за тенисера више нисам млад. Иако наравно постоје моменти у току године када је човек мање мотивисан, не осећам неки генерални умор, ни физички ни психички. Уживам да играм и то је суштински значајно, а доста зависи и од моје породице. Уколико наставим да добијам подршку за бављење овим спортом, ја ћу то и даље радити“.

Биће потребно неко време да се сви утисци слегну, али слушати и певати ’Боже правде’ у Паризу било је дубоко дирљиво. Понека суза радосница за крај, крај који ће вероватно представљати само нови почетак за Новака – тако ће бити докле год је остала макар и једна планина на коју се ваља попети. Монт Еверест је освојен.

Цртице из Париза

Гуга Куертен у шали је рекао да је незадовољан како је Новак нацртао срце у шљаци после титуле, али да ће бити боље када и српски тенисер догура до треће титуле. “Дивим се Гуги, пре свега као човеку, он се смеје у свакој ситуацији, обожавам га. Хвала што ми је дао дозволу да нацртам срце на шљаци, то је за мене био најлепши моменат са Ролан Гароса док сам ја одрастао“, казао је Новак.

- Да ривалство Ђоковића и Марија почиње и завршава се једино на терену, видело се у ресторану на стадиону Филип Шатрије. Мајке финалиста су наздравиле, а затим је Џуди Мари десетак минута провела у срдачном разговору са Новаковом супругом Јеленом.

- Новак Ђоковић тренутно је у серији од 28 узастопних победа на Грен слем турнирима, највише у историји. Сада је Новак на укупно 12 ГС трофеја, једну више од Борга и Лејвера, исто колико и Рој Емерсон, а испред су једино Роџер Федерер са 17, као и Рафаел Надал и Пит Сампрас са по 14.

- Џентлменски се понео Енди Мари као и увек, а није се пожалио ни на публику која је већински била против њега, чак су га неколико пута и ометали при сервису. “Не смета ми, Новак је постигао нешто екстремно посебно овде и људи су желели да буду део тога“.

- За дуплу круну побринула се Олга Даниловић, која је освојила јуниорски Ролан Гарос у дублу. “Јао, људи, не знам како ћу ја сада вама да дајем изјаву“, рекла је насмејана Олга, коју је и Новак похвалио. “Фантастично је што је победила. Она је невероватно зрела за своје године, нисам једини који јој предвиђа блиставу будућност. Кад год се сретнемо, попричам мало и са њом и са Мићом Кецмановићем“.

И то би отприлике б ило то са овогодишњег Ролан Гароса, који ће свим Србима, али и људима добре воље са простора бивше Југославије, остати дуго, дуго у памћењу...

Извор: Б92