Хигијена није увек пријатељ

Последњих педесет година широм света забележен је велики пораст обољевања од аутоимуних болести, поремећаја код којих имуни систем напада здраво ткиво.

Здравље 06.06.2016 | 09:03

Многе, попут дијабетеса типа 1, повезане су са специфичним варијантама гена имуног система, па је генетска повезаност присутна. Међутим, научници сматрају да је још нешто по среди, јер људски гентски код не може толико да се промени да би сам изазвао драстични пораст броја оболелих.

Многи истраживачи заинтересовани су како је људски микробиом, заједницу микроба који живе у нашим цревима и сматрају се у великој мери одговорним за калибрирање наших имуних система, можда допринео порасту аутоимуних поремећаја.

Могуће је да су људске друштвене промене у исхрани и начину живота допринеле мањој количини микроба којом смо изложени, што нас је учинило рањивијим.

Како би тестирали ову могућност, пре неколико година научници су започели праћење 33 новорођенчади које су имале генетску предиспозицију ка дијабетесу типа 1, поремећаја код ког имуни систем уништава ћелије које производе инсулин у панкреасу.

Деца су већином била финског порекла, која су најподложнија - једно у 200 деце испод 15 развије дијабетес 1. Након три године, четири детета развило је болест, а научници су периодично узимали узорке микроба што им је дало интересантну слику и нови научни увид.

Открили су да се микробиом деце која су развила дијабетес развијао на другачији и предвидиви начин годину дана пре него што су им коначно дијагностиковани поремећаји. Разноликост је опала, а количина микроба одговорних за упалне процесе буквално је експлодирала.

Истраживање је објављено прошле године, али молекуларни биолог Рамник Ксавијер са Института Брод у Кембриџу у Масачусетсу, који је учествовао у поменутом истраживању, сматрао је да треба даље испитивати могућности превенције развијања поремећаја.

Научници су се окренули ка Русији. Људи који живе у региону Карелије, имају исту генетску подложност ка аутоимуним болестима, живе на истој висини и клими као и Финци.

Ипак, они су далеко мање рањиви на аутоимуне болести. Примера ради, дијабетес типа 1 је пет до шест пута ређи код грађана Карелије него Финаца. Осим тога, имају драстично мању шансу да развију алергије и астму.

У новом истраживању, Ксавијер и његове колеге пратили 222 деце генетски предиспониране на аутоимуни дијабетес. Новорођенчад су равномерно била распоређена између Финске, Русије и Естоније, где је такође у порасту обољевање од дијабетеса.

Аутоимуни дијабетес може да се предвиди, али само у одређеној мери - по појављивању одређених антитела у крвотоку која нападају здраво ткиво. Након три године, 16 финске и 14 естонске деце имала су ова антитела, али само четири руска.

Када су научници упоредили микробиоме деце из све три земље увидели су велике разлике. Група микроба названи бактероидима доминирали су код финске и естонске новорођенчади. Научници су се фокусирали на микробски нуспроизвод ендотоксин, који обично покреће бела крвна зрнца на акцију.

Микроби и код руске и код финске и естонске деце производили су ендотоксин, али различите потенције. Ендотоксин из микроба код руске деце снажно је стимулисао људски имунитет. Када је дат мишевима откривено је да смањује шансу за развој аутоимуних поремећаја.

Онај од финске деце показао се као потпуно инертан. Бела крвна зрнца уопште нису регистровала његово присуство и нису успела да одбране мишеве од развијања аутоимуних болести.

Налази су веома прелиминарни, али су у складу са деценијама старом идејом. Да би се правилно развио имуни систем захтева одређени тип стимулација током раног живота. Потребно му је да учи.

Микаел Книп, професор педијатрије на Универзитету у Хелсинкију, описује руску Карелију као релативно сиромашну. Многе породице у студији конзумирале су непрерађену воду. Руска деца знатно више обољевају од оралних инфекција, попут хепатитиса А, што сугерише дељење не само патогена, већ и микроба који могу да допринесу и ојачају имуни систем.

Осим тога, пређашња истраживања показала су да руски домови имају много разноликију заједницу микроба него фински.

Према овој хипотези предлаже се да је однос човека са микробским светом далеко комликованији и често није у сагласности са личном хигијеном и дезинфекцијом.

Начин живота је значајна детерминанта - како живите одређује излагање богатом и разноликом свету микроба који могу да позитивно извајају нечији имуни систем.

РТС

фото:интернет