Херцеговце ухватила велика смиљоманија

На подручју Херцеговине у посљедњих годину дана крче се виногради и тражи мјесто више да би се засадиле плантаже смиља и лаванде, јер су произвођачи шансу за брзом зарадом препознали у узгоју ових култура, које пласирају, углавном, у Америку.

Република Српска 05.06.2016 | 14:45

Само на подручју Требиња под смиљем је више од 50 плантажа, а производња љековитог биља шири се и у општинама Билећа и Љубиње.

Произвођачи кажу да је смиље биљка која изумире у природи, те да је уље ове биљке сваким даном све траженије, а цијена смиља од четири КМ по килограму и више све је примамљивија.

Првенац у новом тренду пољопривредне производње јесте предузеће "Љбиље" из Љубиња које је већ више од деценију покренуло иницијативу плантажног узгоја љековитог биља, производи садни материјал, има сопствене плантаже и окупља око 100 коопераната у земљи и региону.

Предузеће је са овим послом почело прво на Балкану и једини су регистровани произвођачи садног материјала на том подручју.

"Љбиље" у свом погону у Билећи производи стотињак врста чајева и мирисне кесице лаванде, док се у погонима у Љубињу производи садни материјал, ради дестилација и производња биљних екстракта. Најављују нову линију козметичких и спа производа од биљака карактеристичних за Херцеговину.

Осим смиља и лаванде, на сопственим плантажама предузеће узгаја и друго љековито биље са акцентом на врсте које су препознатљиве као "бренд" херцеговачког подручја: вријесак, жалфија, тимијан и рузмарин.

Више 80 одсто производа извозе у земље региона, Канаду, Аустралију, Америку, а очекују и тржиште у Русији.

Шансу у доброј заради од смиља препознали су и индивидулани пољопривредни произвођачи који крче и винограде да засаде плантаже ове биљке.

Један од њих је и Миро Гредо, који је нови у овом послу, али на 6.000 комада смиља, треће године труда и рада око ове биљке, очекује зараду и до 4.000 КМ.

Највећи произвођач смиља у источној Херцеговини је Радован Анђелић, директор фирме "Анђелић", који каже да је тренутно велика помама за смиљем. Он сматра да би могло доћи до презасићености тржишта у чему би мали произвођачи имали штету.

На једној парцели засадио је два хектара смиља, од чега очекује зараду око 200.000 КМ, а под овом биљком има још засађене двије парцеле.

Сматра се да је смиље из Херцеговине једно од најквалитетнијих у свијету и користи се у козметици.

(Глас Српске)