Описао је смрт: Умро, па се вратио у живот

Смрт је црна празнина, као кад спавате али без снова - само мрак, каже мушкарац који је наводно два пута био клинички мртав и сада има мањи страх од смрти.

Свијет 05.06.2016 | 21:54

Смрт је нешто свима заједничко - искуство које нас очекује, истовремено мистично и банално, али и оно што је људе одувијек истовремено мотивисало, фасцинирало и плашило.

Какав је осјећај бити мртав је нешто што се тешко може знати. Док религиозни говоре о својој визији живота након смрти, скептични одмахују руком.

Шта год било у питању, конкретан и провјерен одговор се тешко може наћи, али један мушкарац подијелио је са корисницима Реддита своје искуство.

Он наводи да је два пута до сада био мртав и то по два минута, први пут након несреће на мотоциклу, а други пут након предозирања аналгетицима након те несреће.

Корисник је такође приложио доказе о свом искуству, као и један од сачуваних љекарских извештаја. Наводно је у једном тренутку остао без пулса, свијести и функције дисања, који су се повратили тек након оживљавања.

О осећају смрти

“Нисам имао појма, то је била само мрачна празнина. Никаквих мисли, никакве свијести, ничега.
Оба пута једноставно нисам био тамо. Све је било црно. Описао бих то као дријемање. Кратко спавање без снова и потом буђење као да сам спавао дуго, а у стварности је то било тек 15-ак минута.

Једини разлог због којег то знам је тај што су ме лекари обавијестили о томе. Да ми нису рекли, не би ни знао да сам умро.”

Црно ништавило или је његов мозак тако само попунио рупу у сејћању?

“То дефинитивно није била рупа у сјећању. Као кад спавате, а не сањате, не сјећате се ничега. Па, да и не. Искусио сам нешто, а то нешто је било ништа.”

О осећају умирања

“Први пут је било у секундама прије несреће. Искрено, само сам мислио "О, ј... га". Други пут нисам имао појма, био сам у страшним боловима и одједном више није било ничега, једноставно није било живота. Потом сам опет био будан и у боловима.”

О томе да ли су другачији узроци смрти утицали на другачије искуство

“Оба су искуства заправо била идентична. Једина разлика је што се прије несреће сећам јасније неколико секунди прије смрти. Други пут сам био ошамућен од болова, па готово да нисам био свјестан своје околине.”

О визијама свјетлости и другим сведочењима људи који су били "близу смрти"

“Мислим да су, у њиховим случајевима, њихови мозгови још увек били активни. Мислим да је оно што су искусили било нешто попут сна.”

Како се осећао након што су му рекли да је умро
 

“Прва реакција је била "како је то кул!". Сада ћу моћи да кажем пријатељима и познаницима да сам умро и вратио се. Након што ме је стварност ‘ударила’, почео сам схватам колико је моја ситуација била тешка.

Дефинитивно се мање бојим смрти, знам да није ништа гора од спавања. Кад умреш, само престанеш да постојиш, нема разлога за бригу...”

О религији и животу након смрти

Увијек сам био атеиста, али дио мене се надао да постоје Бог и небо, нешто веће од нас. Мислим, ко не би желео да оде на небо. И даље сам атеиста и сада мислим да знам да не постоје Бог и небо. Барем не за мене. Атеиста сам, и увијек ћу то бити. Али, вјерујем да су туђа веровања њихово право. Људи не би смјели да наметају своја увјерења другима.”
 

О настављању живота након смрти

“Све што желим да постигнем у животу је да се добро забављам и учиним другима живот бољим највише што могу. Након смрти, једино што ће бити битно у вези са мном је утицај који сам имао на животе људи који су још живи. Надам се да ће мој утицај бити позитиван.

(Б92)