Ин мемориам: Нико, никад као Али...!

Он није био само шампион света у боксу, био је пре свега човек, без длаке на језику али искрен до бола, био је чак револуционар, био је стуб друштва, гласник слободе, био је Мухамед Али.

Многи ће рећи да је био безобразан и надмен, али и то Мухамеда Алија чини посебним у односу на друге. Многи воле да "лају", али нико то није знао нити ће знати учинити са таквом величином као он.

Рекао је не највећој светској сили када му је наређено да иде у "рат за демократију" на други крај света, рекао је не када му је због боје коже забрањено да уђе у ресторан.

Није дозволио да га мали људи сруше на земљу, хранио се њиховом мржњом и претворио то у нешто што свет спорта вероватно никад више неће видети.

"Боље научи да се бориш пре него што изазовеш људе", рекао му је полицајац Џо Мартин.

Њему се Али обратио 1954. када му је неко украо бицикл у Лујвилу. Тако је ушао у свет бокса, а потом и у историју.

"Знате, Али је луд. Не можете знати шта ће нормалан човек урадити, али знате шта ће луд урадити, а Али је луд", рекао је Сони Листон, две године након пораза од Алија, првог у каријери.

Бокс је био дискредитован, скоро одбачен као спорт када се појавио Али. Због намештања борби, погибија, више није био "племенита вештина".

А онда је дошао он, кретао се као балерина, подсетивши људе шта је спорт и потпуно га променио. Његове прес конференције су биле гледаније и очекиване с већим нестрпљењем него неке данашње борбе за титулу првака света.

"Али је увек говорио да бих био нико да није било њега. Али ко би био он да није било мене?", рекао је Џо Фрејзер након "Трилера у Манили", "Боже, боже, он је велики шампион".

Након титуле је убрзо променио веру и име. Учланио се у контроверзни покрет Нација ислама, али иако су га многи осудили, добио је више присталица него кртичара.

Многи ће рећи и да је био расиста, можда и јесте, али се у његово време су тамнопути људи и даље гледани као робови. Омогућио је Афроамериканцима да се коначно осећају као људи.

"Не зовем га најбољим боксером свих времена. Али је највеће људско биће које сам упознао", рекао је Џорџ Форман.

Био је храбар пре свега, само тако може да се објасни његова истрајност током три и по године избацивања из бокса. Ни то га није срушило, вратио се још јачи.

Без пардона је "пљувао" своје ривале уочи борбе, али је био велики и у поразу, што је показао после првог у каријеир, од Фрејзера.

Тешко је у било ком спорту прогласити некога највећим, али је то код Алија непобитна чињеница. Сјајни су борци били и Холифилд и Тајсон и многи други после њега, али нико није успео да током каријере савлада величине какви су били Листон, Форман, Нортон, Фрејзер. А тројицу од њих је пребио два пута.

"Трилер у Манили", "Борба века" и Грување у џунгли" су боксерски класици без којих овај спорт не би био оно што јесте.

Нису то биле обичне борбе. Нису то били ни окршаји за најбољег на свету. То су били историјски догађаји који ће увек остати запамћени.

Касијус или Мухамед, није битно како се звао, нити којем богу се молио, већ шта је представљао.

Вољен или омражен, 50 година је био један од најпрепознатљивијих људи на планети.

"Бог је дошао по свог шампиона", закључио је Мајк Тајсон.

Извор: Б92