Сваког дана испуштено по 260.000 марака

Око 260.000 марака бесповратне помоћи БиХ је дневно испуштала од 2007. до 2013. године, када нам је била доступна финансијска ињекција из ИПА фондова "тешка" 658,5 милиона евра.

 

Босна и Херцеговина 04.06.2016 | 08:30

Показује то рачуница "Независних", базирана на подацима који су презентовани у анализи ЦЦИ-ја, под називом "ИПА фондови у БиХ - (не)искориштене прилике и могућности".

У том документу наведено је да је, по званичним подацима Делегације Европске уније у БиХ, финансијска ињекција из ИПА фондова, намијењена за БиХ од 2007. до 2013. године, износила 658.501.238 евра.

Од тога смо, како стоји, искористили приближно половину, или тек око 330 милиона евра. Дакле, за седам година нисмо повукли око 330 милиона евра, односно око 47,1 милион евра годишње.

Ако тај износ подијелимо са бројем 365, колико је дана у години, простом рачуницом закључујемо да смо дневно испуштали око 129.000 евра, или, претворено у нашу валуту, близу 260.000 КМ!

Поједностављено, док нас власт на свим нивоима непрестално задужује кредитима, пропустила је да повуче огромне своте из ИПА фондова, који представљају бесповратну помоћ, што значи да се примљени и успјешно потрошени новац уопште не мора враћати.

Дакле, вртоглаве цифре смо изгубили, али је ЕУ најавила да је у оквиру ИПА 2 за земље западног Балкана осигурала 14 милијарди евра и дио тог износа могла би добити и БиХ.

Наравно, услови постоје.

"Према ријечима званичника Европске уније, јасно је да новац пореских обвезника земаља ЕУ неће завршити у БиХ уколико се првенствено бх. политичари не уозбиље, већ ће тај новац отићи у руке грађана других, стабилнијих земаља", закључује се у анализи ЦЦИ-ја.

Лејла Дероња-Суљић, ЦЦИ-јев консултант за мониторинг рада институција, наглашава да је поента у томе што, када су била планирана средства за неку годину, она су умањивана због неиспуњавања одређених политичких услова.

"Врло је битно да цијела јавност БиХ буде упозната са могућностима које нуде ИПА фондови у другој фази, а прије свега подузетници, који често прибјегавају узимању средстава код банака", рекла је Лејла Дероња-Суљић, која је и аутор ове анализе.

Анализе су, како истиче, у земљама региона показале да када се повећава кориштење средстава из ИПА фондова, самим тим већи новац улази у земљу, а то је основ за додатне инвестиције, као и отварање радних мјеста.

Хасан Сејдић, координатор у Удружењу незапослених у БиХ, који је раније учествовао у спровођењу једног еколошког пројекта, присјећа се да је процедура захтјевна и да је средства, како каже, тешко добити.

"Да бисте аплицирали, морате имати обучене људе који би пројекат израдили. Својевремено је Удружење незапослених затражило од власти да нам да неколико обучених људи да раде на томе и нисмо наишли на разумијевање", присјећа се Сејдић.

Онај ко ради пројекат, како каже, мора имати менаџерске способности, познавати одлично енглески језик и имати низ осталих референци.

"Кад новац добијете, онда морате да га у одређеном року искористите, те оправдате сваки фенинг. Наш пројекат, у износу од 350.000 евра, одобрен је и спроведен", наглашава Сејдић.

Извор: Независне новине