Трчање лијек за проблеме са хормонима

Један од чешћих проблема са којима се среће гинеколог у пракси су разне манифестације хормонских поремећаја. Базираћу се на два, то су – повремени изостанци менструације и неуредна крварења. Приказаћу везу између бављења трчањем, самим тим одржавања адекватне телесне тежине, и гинеколошког здравља жене, првенствено доброг функционисања полних хормона.

Здравље 02.06.2016 | 10:02

Каква је веза између масног ткива и ендокриног система?

Изостанак менструације, или аменореја, код младих и здравих жена углавном је знак трудноће. Ако трудноће нема, а менструација касни, у питању је хормонски поремећај. Појава крварења ван менструационог која су продужена, мање или више обилна, а притом се искључе нека стања о којима се овде нећу бавити, знак су поремећаја у раду хормона. Дакле, занима нас хронично стање.

Пубертет претставља битан догађај у животу, када особа постаје полно зрела. Тада долази до многих промена у физичком и психичком статусу младе особе. Ендокрине жлезде су у својој функцији уско повезане, а пубертет је важан јер је његова појава у функцији рада хормона, а има везе са следећим:

- Масно ткиво је делом и ендокрини орган који има важну улогу у овом аспекту функционисања организма, па је тако потребан одређен проценат масног ткива у телу како би дошло до почетка пубертета. Доказано је да гојазне девојчице ступају раније у пубертет а гојазни дечаци касније. Дакле, масно ткиво, односно његов проценат у организму, има утицај на старт пубертета, па надаље и на хормонски статус жене. Наравно, и мушкарца али то је већ тема за себе.

 - Рад свих ендокриних жлезда (или жлезда са унутрашњим лучењем) уско је повезан, а на врху као командант стоји део мозга који се зове хипоталамус. Њему је директно подређена хипофиза, малена жлезда испод базе мозга која на неки начин диригује осталим жлездама. Овде је у питању фини и суптилни механизам међуутицаја и повратних спрега и, нажалост, не можемо да се похвалимо да је све истражено на овом пољу, међутим, главно је познато. Бар тако мисли званична медицина.

 Синдром полицистичних оваријума (оваријум је латински назив за јајник) или ПЦОС је стање које је најчешћи узрок хормонских поремећаја менструационог циклуса. Наравно, као што све жене са ПЦОС немају поремећаје циклуса, тако и не морају све жене са овим поремећајем да имају ПЦОС. Бројеви говоре следеће, синдром ПЦОС погађа од 8 – 12 одсто жена. Више од 50 одсто њих су гојазне. Са релативном великом тачношћу можете израчунати колики је то број у укупној популацији.

 ПЦОС (синдром полицистичних оваријума) је најважнији узрок поменутих хормонских поремећаја. Они ремете квалитет живота на више начина, тако да регулисање циклуса претставља важну ствар у животу жене. ПЦОС доводи и до стерилитета, али и ово је тема за себе.

 Дакле, третман синдрома ПЦОС је углавном медикаментозни, а понекад и хируршки. Многе жене пију тоне и тоне лекова који им помажу, или бар већини, али постоји и другачији приступ који се, веровали или не, стидљиво, или рећићу, опрезно, појављује у литератури. Говорило се о њему и раније али је био скрајнут.

Гојазност, затим, централна гојазност и следствена инсулинска резистенција су важан узрок ПЦОС. Одавно је јасна уска повезаност ових стања.

Прва линија третмана – регулисање исхране и аеробна активност

 Приступ који сам горе поменуо прост је да не може бити простији. Наиме, смањење телесне тежине значајно доводи до регулације ПЦОС и пратећих стања. Аеробни тренинг трчања повећава сензитивност на инсулин и самим тим побољшава метаболизам масти, а надаље и регулацију синдрома ПЦО и успостављања нормалног рада хормона и менструационог циклуса.

 Многи аутори у својим радовима наводе како дејство аеробног тренинга није довољно истражено и не знају се многи детаљи о његовом деловању на ово о чему причамо, али се испитивањима пронашла врло важна веза. Научници су дошли до закључка да и у случајевима ПЦОС без хормонских поремећаја, а посебно у случајевима ПЦОС са хормонским поремећајима, прва линија приступа и третмана треба да буде регулисање телесне тежине комбинацијом редукције исхране и физичке активности са нагласком на аеробне. Додатно, и код жена са ПЦОС које нису гојазне, физичка активност има важну улогу у регулисању дејства хормона.

Једноставна решења нису увек и лака

На крају да закључимо, трчање као аеробна активност која доводи до смањења телесне тежине значајно утиче на регулисање нормалног рада женских полних хормона.

Сложићете се да је, када се реално сагледа, трчање најједноставњији, најприродњији и најекономичнији приступ.

 Наравно, са друге стране, ако идемо линијом мањег отпора, лакше је одмах пити лекове или се чак подвргавати такозваној баријатријској хирургији него повести рачуна о храни и почети мало трчати.

Блиц жена

фото: инстаграм