Мушкарци или жене: Ко дубље и искреније воли?

Емоције је тешко измерити, али ипак упорно покушавамо да их ставимо "на кантар"

Свијет 29.05.2016 | 21:31

"Жене имају сталну потребу да буду вољене, и када саме не воле, често се предају и људима који су им иначе физички немили. Жена верује да се сачувала од човека само кад зна да се није заљубила; зато је и много мање заљубљених жена на свету него што ико мисли", говорио је песник Јован Дучић, по многима велики познавалац жена, по другима женомрзац.

Слажу се са њим многи који тврде да су даме у љубави прорачунате, док мушкарци воле чистије, искреније и дубље. Да жене, упркос великим речима, више воле главом, а мушкарци срцем. Како би потврдили ту тезу, многи у помоћ позивају не само песнике, већ и истраживања, попут оног које је спровео сајт Матцх.цом. Према том истраживању, мушкарци се заљубљују брже, а када су у вези са женом која им се допада, мање им је важно да имају времена за себе, на чему даме инсистирају и кад воле. Ипак, требало би да будемо обазриви кад је ова тема у питању, саветује саговорница "Живота плус", психолог Данијела Глушац, која примећује да је тешко да половина човечанства, више од три милијарде људи, има психолошке карактеристике које их чине толико биолошки или културолошки различитим од друге половине.

"Љубав је један сложен феномен. Нисам чак сигурна ни да би све моје колеге дале исти одоговор на питање шта значи чиста, дубока, искрена љубав и како се она мери? И љубав као појам је тешко дефинисати, јер је претрпан различитим значењима. Ако искрена осећања подразумевају одсуство било какве користи и само уживање у другој особи, то се коси са чињеницом да се љубав гради. Дубина љубави је поетски, неухватљив појам, пре припаада песништву него науци и психологији", сматра Данијела.

Саговорница "Вечерњих" подсећа да не могу сви да воле на исти начин, јер то зависи од односа са родитељима, искустава са значајним особама током живота, а битан је и утицај културних и друштвених норми.

"Постоје неписана правила да се мушкарци не смеју понашати феминизовано и показати недоумицу, слабост, саосећање, страх или повређеност, док се на исто понашање код жена не гледа тако. Могуће је да, под утицајем културних разлика, оба пола уче како треба да исказују љубав, а како не. Поједини стручњаци тврде и да постоји биолошки утицај одређених хормона на осећање привржености, бриге, агресивности - примећује психолог.

Да кључ лежи у биологији сматрају еволуциони психолози, тврдећи да се код жене при избору партнера укључује несвесни механизам који мушкарца оцењује као погодног или непогодног оца. За неке, то је још једна потврда да припаднице лепшег пола калкулишу и прорачунато бирају партнера који ће њима и потомству донети највећи степен сигурности.

" И ако је то тако, зар то значи да је њихова љубав неискрена? Не значи да све жене размишљају о мушкарцу као будућем партнеру и оцу њиховог детета. Свако од нас има свесне и несвесне основе за избор партнера - наглашава Данијела.

Уврежено је мишљење да даме траже витеза, који ће је штитити и обезбедити јој миран живот, а потреба за сигурношћу карактерише све људе. Ипак, она код мушкараца током одрастања бива потиснута.

"Друштво нас учи да је оличење мушкости ако је он оријентисан на акцију, независан, онај који контролише ситуацију и пази да никада и ни пред ким не покаже анксиозност, рањивост и несналажљивост. То не значи да је такав мушкарац изгубио потребу за сигурношћу, већ је научио да је сам задовољи. Жене немају ту врсту друштвеног притиска, чак се и охрабрују да траже заштиту и сигурност у мушкарцу. Наравно, данас све више људи излази из ових оквира", каже психолог.

Још један аргумент који "извлаче из рукава" заговорници тезе да мушкарци искреније воле, базира се на студијама попут оне објављене у "Магазину здравља и социјалног понашања", која показује да јачи пол више пати након раскида. Поједина истраживања доказују да се они чак никада у потпуности не опораве ако су жену волели. Али, ни то није знак да су јаче волели. Психолог Крег Морис објашњава да бол због раскида нема везе са снагом љубави, већ са разликама међу половима. Даме више губе ако се забављају са погрешним партнером, јер и један кратак сусрет може резултирати трудноћом, па боље прихватају чињеницу да је веза завршена и крећу у потрагу за новим партнером. Код мушкарца, с друге стране, ради такмичарски дух, он схвата да ће поново морати да се такмичи да би надоместио то што је изгубио, а то може да га наведе на помисао да је губитак ненадокнадив. Дакле, и тај аргумент пада у воду. И, на крају, враћамо се на почетак. О томе "ко искреније воли" и даље ће више расправљати песници и друштво у тренуцима разбибриге, склоно да разрађује ту тему до најситнијих детаља. Психолози су по овом питању опрезни, јер знају да су људи склони да генерализују своја искуства.

"Када неко доживи такво искуство и упознат је са сличним искуством људи из окружења, почиње да то неоправдано генерализује на све мушкарце и жене. Многима такви ставови погодују из различитих разлога, на пример да ублаже бол због губитка вољене особе, па настављују да шире и преносе тај стеротип у мушко-женском односу. Људи су склони да усвајају уверења која подржавају њихове ставове", закључује психолог.

ДОКАЗИ ЉУБАВИ

Да се не може јасно одредити ко искреније воли, верују и научници са Универзитета у Тексасу. На основу обимног испитивања припадника оба пола, дошли су до закључка да мушкарци и жене јасно показују осећања, али на различите начине. Јачи пол доказује љубав иницирањем нежности и секса и учествовањем у заједничким активностима, док даме смањују негативно и антагонистичко понашање.

(Вечерње новости)