РГ - Анализа 8. дана: Трка с природом, шоу са судијом, Ана и психологија...!

“Паскал, Паскал“, орило се са трибина стадиона Филип Шатрије по завршетку меча Новака Ђоковића и Аљажа Беденеа.

Тенис 29.05.2016 | 11:00

Овације су биле упућене судији Паскалу Марији, а навијачи у Паризу показали су да умеју добро да се нашале – помогао им је Ђоковић, али и сâм Марија.

Почело је безазлено – неко је викнуо “аллез, Пасцал“, био је уосталом и једини домаћи представник на мечу после тмурног дана за француски тенис. Исто се поновило неколико пута, затим је Марија и често силазио са столице да провери траг, па је и Новак ободрио публику да настави са скандирањем.

Ђоковић је желео да заврши пре мрака, на крају је гестом преклињао Марију да не силази да провери траг око којег су се Бедене и Новак већ сагласили, а кулминација је уследила на крају меча.

Новак се посебно присно поздравио са судијом, а у изјави на терену нашалио се рекавши: “Данас нисам важан ја, важан је Паскал“ и позвао је судију да му се придружи у давању изјаве.

И на то су почеле најгласније овације Марији, који би шалу вероватно прихватио, али правила за судије су строга, па му је било помало и непријатно.

“Прихватио је шалу с једне стране, али са друге ми је приличмо озбиљно рекао да му није дозвољено да даје интервјуе. Преузео сам одговорност и пробаћу да га заштитим ако га неко осуди јер је рекао ’хвала’ и ’довиђења’. Мислим да је било веома симпатично, публика се уживела, он је Француз, никада нешто слично нисам доживео, да публика толико пута скандира судији и да он толико пута силази“, рекао је Новак и додао:

“У трећем сету је и то постало део шоуа, осетио се потпуно прихваћеним – било је доста дугих гемова, сумњивих трагова, нисам стварно веровао колико се све то одуговлачило, па сам се и унервозио у трећем сету јер сам хтео да завршим“.

Ђоковић је изашао на терен решен да што пре заврши посао, што га је чинило и нервозним, па је често правио два или три корака напред, а онда један корак назад.

Правио је кратке паузе између поена, настојао да често хвата лоптицу у пењању, али Бедене се није дао – одлично је сервирао и држао сасвим солидан ритам са основне линије. То би у друго доба дана била и идеална припрема за Новака, али сада је журио.

Исход је био известан, једино је било питање хоће ли Ђоковић стићи да заврши меч пре мрака – сви се узврпољили на трибинама, Новак је једном нервозно шутнуо столицу после губитка гема, али је на крају ипак подигао руке у знак тријумфа. Тачно у 21.30.

Био је то крај турбулентног дана за Ђоковића чији меч је планиран на Шатријеу, затим пребачен на Ленглен на којем се и загревао, да би после предаје Цонге поново враћен на централни стадион.

Жо-Вилфред у сузама је напустио терен после предаје Гулбису, а Летонац је једини преостали из те четвртине жреба који је некада играо полуфинале Грен слема, и то баш у Паризу пре две године.

У полуфинале ће дакле неки од следећих тенисера – Тим, Гранољерс, Гулбис или Гофан, тако да већ сада вероватно имамо највеће изненађење чудног турнира у којем у другој недељи нећемо гледати ни Федерера ни Надала.

А пре кише Ана Ивановић играла је на терену број један и од старта се наслућивало да ће кренути по злу. Врло низак ниво тениса у првом сету, али Ана није искористила чињеницу да је и противница била несигурна јер је изгубила претходних седам мечева од српске тенисерке.

“Не могу да створим никакву снагу“, пожалила се Ивановићева на енглеском свом боксу још у раној фази меча.

“Сваки форхенд сам промашила“, уследило је нешто касније на српском. У следећем поену форхенд је поново завршио у мрежи. “Сваки!“

Губила је Ана са 6:4, 4:1 и 40:15 на сервис ривалке, али се и Свитолина тада стегла и вратила је Ивановићеву у меч грешкама. Ана, до тада летаргична, напокон је постала борбенија, и одиграла је два-три гема са адекватним намештањем на ударце.

То је потрајало до 4:4, а онда је Ивановићева избацила форхенд далеко у аут после доброг сервиса и ту је дефинитивно био крај. Ана је смогла снаге да отпоздрави публици која ју је бодрила, али неочекивани пораз свакако ће болети, поготово после прошлогодишњег полуфинала.

Ко прати Анину каријеру, сигурно се нагледао оваквих мечева у којима је психички фактор основни узрок пораза. Тако је било и сада.

“То је за мене најтеже – много тренирам, али много и размишљам на терену и то ме често блокира. Али то сам ја, одувек сам била таква“, каже Ивановићева.

Ана се труди да то промени, тражила је и помоћ стручњака, али објашњава у чему је ’квака’.

“Радила сам са неколико спортских психолога, али проблем је у томе што и ја много волим психологију, па тачно знам када покушавам себе да ’преварим“.
Цртице из Париза

- Настао је тајац на Новаковој конференцији јер се неколико секунди није нико јавио да постави питање на енглеском језику. “Карол?“, преузео је Ђоковић улогу модератора обративши се француској новинарки Карол Бушар која обично ’отвара’ Новакове конференције. “Не овај пут?“ Неко други пробио је лед, а после је Ђоковић одговарао још петнаестак минута на разна питања и онда је журно напустио конференцију како би наставио да гледа финале Лиге шампиона.

- Бројни су Белгијанци у комплексу, Давид Гофан има озбиљну подршку, а у петак је био симпатичан један клинац Швајцарац – ишао је са татом који је носио мајицу са натписом ’Стан тхе ман’, док је на његовом папиру писало: “Ти желиш да видиш Марија, ја желим да видим Стана. Хоћемо ли да заменимо карте?“

- Једна реченица Тонија Надала сажима целу филозофију Рафе и његовог тима. “Лако је бити јак када све иде како треба, али сада кад је тешко заиста треба бити јак“. Или што бисмо ми рекли – на муци се познају јунаци.

- За разлику од Сем Стосур, која се пре неки дан до изнемоглости фотографисала са навијачима, Венус Вилијамс реаговала је потпуно супротно. По изласку са терена 13 не само да није потписала ниједну лоптицу, него навијаче није удостојила ни погледа – правила се да не постоје и отишла је у просторије за играче.

- Гранољерс је лакши ривал, али да ли ти је бар мало жао што нећеш имати искуство играња са Надалом на Ролан Гаросу? “Већ сам имао то искуство – није баш толико лепо“, одговорио је Доминик Тим уз смех.

- Најбољи играчи обично не играју недељу пре Грен слем турнира, али Стан Вавринка одлучио је другачије и освојио је трофеј у Женеви. “Ретка је прилика у каријери да играш код куће, било ми је заиста важно. Одмах сам рекао свом тиму: ’Слушајте, људи, желим да урадим ово. Који је најбољи могући план?’ Можда се одморим негде друго током године“.

Извор: Б92