Помирење и повјерење кључни за сарадњу

Бакир Изетбеговић, предсједавјаући Предсједништва БиХ казао је на учешћу на Самиту 100 да је свима јасно да процес помирења, нормализације односа и сарадње иде у правом смјеру, али да не иде довољно брзо.

Босна и Херцеговина 28.05.2016 | 20:00

"Процес иде једном путањом која има своје успоне и падове, али морам рећи генерално да је тренд ппозитиван", казао је Изетбеговић.

Истакао је да управо овакви сусрети на којима ће се сусрести лидери с Балкана и искрено једни другима рећи искрено оно што мисле и имају.

"Посебно је важно када је то подпомогнуто бизнисом. Реалан бизнис је темељ за вођење политике", рекао је Изетбеговић. Запитао је шта се може учинити? Гдје почиње повјерење и неповјерење? Одговорио је да оно има дубоко коријење на Балкану.

"Када бисте направили списак који су све освајачи од Истока до Запада прошли Балканом, колико је ратова било, схватили бисте да се овдје лако руши а тешко гради. Ми морамо направити једну позитивну спиралу. Морамо имати искрен контакт, и када дамо ријеч да се она изврши. Треба се ставити у кожу других, бити лидер, а не робовати ономе што је емоција ваше етничке групе. Сви смо ми направили грешке и сви смо могли урадити више“, рекао је Изетбеговић. Оцијенио је да треба градити пут да помогнемо људима, да не одлазе с Балкана.

"Транзиција закомпликована ратовима, ужас који смо прошли и од којег се никад нисмо опоравили, донијела нам је много тешкоћа. У БиХ има око 300.000 празних кућа. Свађе су као сахарин, оне хране народ и његову емоцију лажно. Треба казати истину, што више јој се приближити и потрудити се да се овако нешто више никада не деси“, рекао је Изетбеговић.

Казао је да свако од лидера треба отићи и поклонити се жртвама другим, те најавио да ће он сам отићи на Казане. Младен Иванић, члан Предсједништва БиХ наглашава да у комуникцији требамо бити провокативнији, директнији и отворенији у неким стварима.

“Постоје отворени свакодневни проблеми. Норамално је да капитал функцинише. Ви морате вршити присак на политичке струцтуре. Када буде мање лицемјерства и више искрености онда можемо имати ситуацију каква је у нордисјкоим земљама од које смо прилично далеко, али то ипак није неоствариво”, рекао је српски члан Предсједништва БиХ.

Томислав Николић, предсједник Републике Србије рекао је на самиту 100 којем присуствују лидери региона да је Србија против уласка у НАТО због тога што више никад не жели да ратује. Рекао је да бизнисмени треба на разговоре да позову предсједнике влада и да их питају зашто праве проблеме на границама, јер нису предсједници држава ти који праве проблеме.

“То све потиче од извршних оперативних органа, а плод су лоше политичке ситуације. Ми морамо да се прилагођавамо истоку и западу . мислим да је то прави пут и док Србија буде на том путу, она ће да напредује. И ако нас неко од сусједа прескочи, биће нам тешко, али нећемо му подметати ногу. Бизнис се лако повезује, али га требају правити добри политички односи”, рекао је Николић. Поручио је бизнисменима да треба да се окрену политичарима и да кажу шта од њих очекују.

“Србија нема непријатееља ни у цијелом свијету, а поготово на Балкану. Србија има мање и веће пријатеље и не жели себи да створи непријатеље.. Није наша слабост што понекад прећутимо комшијама о пријатељима кад нам чине зло. То је наша снага”, поручио је Николић.

Нагласио је да ће Србија чинити све да буде у ЕУ, осим оног услова за који још увијек нико гласно и не пита.

“Ми се спашавамо уласком у ЕУ, спашавамо своју економију, своје друштвено окружење. Ми у ЕУ не идемо због тржишта, него искуства и добро уређеног система. ЕУ је показала своје слабости и она треба то отклонити у разговору са својим чланицама. Наши разговори у региону треба да буду чешћи и да отклонимо све оно што нас је раздвајало у прошлости. Ми смо имали ЕУ, звала се Југославија, али нисмо знали то да цијенимо”, рекао је Николић.

Оцијенио је да регион у прошлој години није направио напредак, те да је заустављен тренд добрих односа на Балкану, због јачања ултранационализма, посебно у Хрватској, што, како је рекао, утиче на све земље.

Предсједник Црне Горе, Филип Вујановић казао је како је иницијатива Брдо Бријуни увелико остварила своју амбицију, али пред њима је још доста задаћа.

“Мислим да је то дугорочна амбиција која ће остваривати и будуће генерације. У рјешавању економских питања видимо шансу да се ријеше отворена питања којих је доста у региону. Можемо их ријешити само у оквиру доброг економског амбијента. Када се говори о политици, често се окрећемо прошлости, а уствари се морамо окренути будућности, то је наша обавеза. Наша је одговорност да рјешавамо отворена питања, а регион и ЕУ су ту да помогну. Кроз економију морамо градити балканску шесторку која ће бити добар модел који ће користити европске препоруке. Морамо правити споразуме о слободној трговини, дужни смо да користимо погодности ЦЕФТА споразума који је сјајна прилика да побољшамо економију наших земаља. У бољем економском амбијенту ћемо лакше рјешавати проблеме. Ако се враћамо стално у прошлост тешко ћемо постићи повјерење у региону”, поручио је Вујановић.

Предсједник Словеније Борут Пахор изјавио је да је интеграција држава региона у ЕУ и НАТО од великог значаја за сарадњу.

“У том смислу су посебно значајне инцијтиве као што је Брдо Бријуни”.

Он је нагласио да у оквиру билатералне сарадње треба рјешавати све проблеме уз или без ЕУ и то што прије, те да се сви проблеми могу рјешити уколико за то постоји политичка воља. Такођер, навео је Пахор, треба радити све што је потребно да би се осигурао раст бизниса. 

“ЕУ треба имати снагу да процес проширења одржи унаточ њеној институционалној кризи у одређеном моменту, али, ако би дошло до тога да би тај процес био дужи, толико је битнији процес Брдо Бријуни и снага сарадње између држава и народа у тој регији да због тога не би дошло до неких ситуација које би нарушиле мир, сигурност или сарадњу у региону. Словенија као чланица ЕУ и НАТО-а није земља без проблема . Мислим да ће у наредним годинама доћи до неких структурних промјен у ЕУ, и за Словенију је од битног значаја да остане у кругу брзине број један. То ће бити тежак задатак али који има моја земља,. У нашем је националном интересу да направимо да у југоисточној Европи постоји сарадња и еконосмка стабилност”, закључио је Пахор.

Ђорђе Иванов, предсједник Македоније казао је у Сарајеву да све што се дешава на било којем мјесту у свијету погађа све нас, јер је ово вријеме екстремних догађаја.

“Балкан је једно од најтурбулентнијих региона. Он је ноћна мора за политичаре и у рангу је Средњег Истока. Увијек је тако било”, рекао је Иванов.

Он је додао да је Македонија искусила проблем миграција, те да су хиљаде људи прошли кроз ову земљу.

“Криза је захтјевала да све земље на рути сарађују. Ми смо схватили и искористили прилику. Миграције неће престати. Европа и ЕУ су у кризи. Свака млада особа која има мобилни телефон види какав је живот у Европи и они желе ићи тамо, то их привлачи”, рекао је Иванов.

Обратио се бизнисменима казавши им да сваку прилику треба искористити, да сваки проблем треба разумијети и схватити као нову лекцију.

“Ми имамо искуство живљења у Југославији. Југославија је била базен, а сад кад смо самостални, видјели смо да пливамо у океану, а у океану има пуно ајкула, и на вама је да ли желите у друштво ајкула или делфина. Грађани ЕУ су заштићени. Ми смо у 21. Вијеку, себичном, непредвидивом.. Македонија је постала 70. кандидат за чланство у ЕУ, и она је школски примјер ЕУ несупјеха и класични је примјер како не треба третирати земљу”, рекао је Иванов.

Говорио је и о проблемима са Гршком, али и привредној и пословној сарадњи која није изгубила на снази, без обзира на проблеме у политици.

“Наша судбина је да имамо сусједе с којима се не можемо договорити, с којима се ЕУ не може договорити. Нашли смо рјешење, али имамо проблем с именом, како ћемо наћи рјешење? Како можемо наћи рјешење с проблемом идентитета из 20. Стољећа? Међутим, нерјешавање билатерарних проблема са Гршком, не утиче на економске односе. Имамо изузетно добре односе између бизнис заједница”, рекао је Иванов.

Оцијенио је да ЕУ нема више проблема са мигрантима, али не због споразума између Турске и ЕУ, него због тога што је Македонија затворила своје границе и тако их држи. Тврди да се сви морамо фокусирати на регион, на инфраструктуру. Оцијенио је да БиХ и Македонија имају проблем због чињенице да нису добро увезане, да имају проблем у економској сарадњи зато што грађанима Макеодније треба 11 сати да дођу до БиХ.

“Мислим да Балкан мора поступати на свој начин, с пуно мерака и с пуно ината. Мормао преовладати препреке у комуникацији, морамо користити нове технологије”, рекао је Иванов и поручио бизнисменима да треба да захтјевају што им треба, јер су они ти који плаћају порезе и улажу у земљу.

Предсједник Албаније Бујар Нишани подсјетио је колико велико и значајно повјерење у региону, те важност добрих међусусједских односа што је приоритет Албаније. "Важно је градити повјерење, зато је потребна воља, али она није довољна, треба градити праве механизме, у региону сада можемо видјети добру ситуацију са политичког гледишта“,рекао је Нишани.

"Ово је сада регион будућнусти, све земље су фокусиране на европске интеграције. Брисел жели да подржи регионалне пројекте за што смо сви заинтересовани, а треба се фокусирати на Јадранско-јонски коридор. Енергетски сектор је врло важан за економски развој. Овај Форум треба да послужи као инспирација за сарадњу", додао је он.

У оквиру Самита 100 и сесије "Договор за ново доба“ говоре Томислав Николић, предсједник Србије, Борис Пахор, предсједник Словеније, Бујар Нишани, предсједник Албаније, Хашим Тачи, предсједник Косова, Филип Вујановић, предсједник Црне Горе.

Самит се одржава са циљем да се пробају ујединити тржиште са више од 25 милиона људи да би биле покренуте нове иницијативе и пројекти, да би се повећао број запослених и заједнички наступило на глобалном тржишту.

(Независне новине)