Како зарадити милионе на штеточинама?

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске формирало је у јесен 2015. године Оперативни тим за заштиту шума, по истом принципу као што је двије године раније формиран Оперативни тим који је доносио одлуке о сузбијању шумских штеточина губара.

Република Српска 26.05.2016 | 22:57

Нови Оперативни тим требало је да припреми терен за сузбијање жутотрбе (штетног инсекта који напада лишће шумског дрвећа ) у источном дијелу Републике Српске. Кључни чланови тима су у оба случаја исти.

У њему су Зоран Говедар, декан бањалучког Шумарског факултета у Бањалуци, професори на Шумарском факултета у Бањалуци, Зоран Станивуковић и Дане Марчета, Горан Зубић, помоћник министра пољопривреде ресор шумарства, Милан Тепић, извршни директор у ЈП “Шуме Српске” за производњу, вјечити шумар и кадровик Раденко Лакетић, замјеник директора “Шума Српске”, Радован Лучић из Истраживачко-развојног пројектног центра Бањалука и Милан Кецман из Министарства пољопривреде Републике Српске.

ТРЕТИРАЊЕ ГУБАРА

Из средстава проширене репродукције бањалучком Шумарском факултету је додијељено 82.000 КМ да сними стања на терену, односно, да утврди присутност жутотрбе на подручју три газдинства - ШГ “Маглић” Фоча, ШГ “Панос” Вишеград и ШГ “Сјемећ” Рогатица, у којима је 2014. године дошло до појаве жутотрбе која је причињавала проблем становништву. Теренску процјену вршио је Зоран Станивуковић, који је исти посао радио и када је била у питању појава губара.

Послије утврђивања распоређености губара, дошло је до “третирања” ове шумске штеточине на подручју Градишке, Бањалуке и Челинца. Залуд је тада “бачено” око два милиона марака на такозвано авиотретирање, које је радило предузеће “Еко заштита” из Бијељине. Извођач радова је изабран по скраћеној процедури, јер је посао овој фирми тада средио бивши министар пољопривреде Мирослав Миловановић.

Квака је била у томе да се чека посљедњи час за избор понуђача и вријеме “третирања”, како би се за “посао” на спашавању шума пријавили они који су се пријавили на оглас објављен по хитном поступку и по скраћеној процедуре. Изабране компаније је позивао министар лично.

Тада је посао изгубио бањалучки “Еко-бел”, иако је имао бољу авијацију за одрађивање тог посла од бијељинске Еко-заштите, која је изнајмила старе југословенске пољопривредне авионе од новосадске фирме “Циклонизација”.

“Еко заштита” је током овог мјесеца, опет након скраћене и хитно проведене процедуре, требало да “третира” нешто више од 10.000 хектара шума у ШГ “Маглић” Фоча, ШГ “Панос” Вишеград и ШГ “Сјемећ” Рогатица. Виједност посла износила је 1,2 милиона марака. Новац би обезбједила три газдинства.

Одлука о третирању донесена је у фебруару ове године и само је требало да је потпише премерка Владе Републике Српске Жељка Цвијановић. Онда се дешава преокрет, јер су се побунили директори газдинства “Сјемећ” Миодраг Јагодић, који је кадар СНСД и народни посланик, и Споменко Стојановић, члан Надзорног одбора “Шума Српске” и директор ШГ “Маглић” Фоча, кадар ДНС-а. Потписивање одлуке о “третирању” жутотрбе је стопирано и повучено с дневног реда.

У финишу приче о авиотретирању жутотрбе министар пољопривреде Стево Мирјанић је тражио да се сваки члан Оперативног тима потпише да је за тај поступак.

ДЕСАНТ НА ШТЕТОЧИНЕ

Милан Тепић, извршни директор за производњу у Шумама Српске, кадар ДНС-а, није био за авиотретирање, а онда ту одлуку нису жељели да потпишу ни Радован Лучић и Раденко Лакетић. Министар Мирјанић је, тврде извори “Журнала”, био страшно љут, јер је имао план да на том послу присвоји 1,2 милиона марака.

Истина је да никада нико и нигдје није радио сузбијање жутотрбе авиотретирањем нити се то може наћи било гдје у литератури.

Жутотрба се појавила 2014. и 2015. године у Србији и Црној Гори, али је узрок њеној појави лоше управљање шумама. Њена бројност повећава се највише двије године, али то није ни изблиза довољна количина те штеточине да би се извршило авиотретирање.

Цијели случај је потпуно апсурдан, јер у шумама које је требало “третирати” уопште нема жутотрбе, већ је Станивуковићев извјештај површан и лажан. Интересантно је да у извјештају помиње да је у априлу 2015. године жутотрбе било значајно мање у односу на прољеће 2014. гдине, када је проблем имало и становништво неких општина због тога што жутотрба када слети на кожу људи може да изазове алергију.

Уз то ШГ “Сјемећ” тражило је да Министарство направи увид у стање састојина храста, а онда је чудотворац Станивуковић пронашао наводна нова, бројна легла жутотрбе.

Какву везу могу да имају штеточине губари и жутотрбе, које нападају дрвеће и шуме са “штеточинама” из Министарства пољопривреде Републике Српске? Велике, јер “штеточине” из Министарства пољопривреде и Шумарског факултета Бањалука, користе штеточине како би повелику суму новца преусмјерили из буџета у приватне џепове.

Извор: Зурнал.инфо