Варљиво прољеће успорило сјетву

Ратари у Републици Српској успјели су да прољећну сјетву приведу крају и засију око 90 одсто планираних површина, упркос томе што им хладно и кишовито вријеме није ишло на руку.

Република Српска 25.05.2016 | 16:50

Под кукурузом, као најдоминатнијом ратарском културом, нашло се 120.000 хектара, што је 85 одсто од планираног, док су засади соје, као најзначајније индустријске културе, заузели нешто више од 2.000 хектара.

"Сјетва соје је завршена у бањалучкој и бијељинској регији, док је на подручју Градишке, Добоја и Приједора засијано само од 50 до 70 одсто планираних површина, јер се чека на стабилизацију времена", кажу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Истакли су да је на почетку прољећа сјетва кромпира била планирана на око 10.500 хектара, али да је засијано око 9.000, те да сијање осталих повртарских култура касни због хладног времена. То је потврдио и предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић. Каже да је кукуруз на великим површинама засијан, те да су остале оне мање, гдје је земљиште због обилних киша остало збијено.

"Произвођачима који нису засијали кукуруз савјетује се избор хибрида раних група зрења и краће вегетације. Сјетва соје је увелико закаснила, што је засијано, засијано је, касно је да се сада иде у њиве", каже Маринковић.

Он је нагласио да се под пшеницом нашло око 40.000 хектара, која се за сада добро развија, те да се у њивама тренутно спроводе агротехничке мјере да не би дошло до оболијевања класа.

"Мјере заштите хемијским средствима проводе се и у воћњацима, као и на парцелама гдје је кукуруз благовремено посијан. Ратари интензивно раде на прихрани биљака, да би у јесен имали што већи род", додао је Маринковић.

Предсједник Удружења повртара Републике Српске Бране Мастало каже да је сјетву поред лошег времена пратила неблаговремена исплата субвенција, због чега су многи ратари морали да се задуже код банака под веома неповољним условима.

"Повртарство у нашој земљи сваке године само назадује, производња опада, јер се суочавамо са низом проблема. Немамо коме да пласирамо робу, а фирме које откупљују поврће многима су лани остале дужне" прича Мастало.

Појаснио је да је ружно вријеме највише утицало на лубенице, диње и паприке, те ће многи засади лубеница пропасти, јер је њихов коријен осјетљив на хладноћу и влагу.

"С обзиром на то да је вријеме у нашим крајевима постало веома промјенљиво, спас и будућност повртарске производње је у пластеницима", рекао је Мастало.

Вријеме

Агрометеоролози из Републичког хидрометеоролошког завода саопштили су јуче да ће у другом дијелу седмице услови за рад у пољима бити повољнији.

Честа и обилна киша, праћена повећаном влажношћу ваздуха и неуобичајено ниским температурама за ово доба године, не погодују усјевима и одговарају развоју биљних болести.

Извор: Глас Српск