Више плаши анестезија, него операција

Током хируршких захвата, пацијенти често страхују да се неће пробудити. То није ињекција за спавање и против болова, како многи имају утисак - каже др Невена Калезић

Здравље 25.05.2016 | 12:12

Страх од анестезије присутан је код већине пацијената, па у операциону салу улазе са великом зебњом и неизреченим питањима: да ли ће операција добро проћи, да ли ћу се пробудити, шта се дешава док сам у несвести, да ли ће анестезија оставити последице...?

- У анестезији не осећамо спољашње надражаје и бол, а то стање је изазвано лековима и делује колико и они. Код локалне, регионалне анестезије је неосетљив само део који се третира, а пацијент је будан и свестан. Код опште није свестан и логично је да се ње много више плаше јер стрепе да се неће ни пробудити - каже анестезиолог са 30-годишњим искуством, проф. др Невена Калезић, директор Центра за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Србије и редовни професор Медицинског факултета у Београду.

* Да ли је страх од анестезије оправдан?

- Без обзира на едукованост лекара и техничку опремљеност, која је на завидном нивоу, страх је потпуно разумљив. Пацијент треба да се пробуди из анестезије као из нормалног, физиолошког сна, иако је пре тога сатима над њим вршена операција, уз велики губитак крви. На пример, одстрањено је плућно крило или неки други орган. Из таквог сна се људи буде без икаквих сећања на то што се дешавало. Само у два одсто случајева је присутна одређена свест, па пацијент може да има сећање. Дакле, анестезија није ињекција за спавање и против болова.

* Како се одвија тај поступак?

- У току анестезије се користе интравенски и инхалациони анестетици за успављивање, аналгетици против болова односно опијати, мишићни релаксанти који изазивају парализу мишића. Сви заједно не делују само на стање свести већ и на срце, крвне судове, плућа. Метаболишу се у јетри, а излучују углавном преко бубрега, због чега је веома важно да се направи прави избор, имајући у виду све пратеће болести пацијента.

* Које пратеће болести морају да се узму у обзир?

- Веома ретко имамо потпуно здравог и младог пацијента, који, осим актуелног хируршког оболења због кога је дошао на операцију, нема других болести ни фактор ризика. Пацијенти најчешће имају хипертензију, дијабетес, бронхијалну астму, епилепсију, Паркинсонову болест, болести бубрега и јетре. Они узимају различите лекове, а њихове ефекте анестезиолог мора добро да познаје, јер могу да буду у колизији са медикаментима за анестезију. Често долазе и гојазни, са алергијом, пушачи, зависници од алкохола или психоактивних супстанци. Међутим, чак и код здравих може да се јави алергија на анестетике, за коју се не зна, јер до тада нису примали анестезију.

* Како анестезиолог долази до свих сазнања у кратком, предоперативном периоду?

- Посао анестезиолога није само у операционој сали, да пацијента успава и пробуди, већ учествује у комплетној преоперативној припреми. Мора да се на време упозна са оболењем због којег се пацијент оперише, као и са свим пратећим болестима, комплетном терапијом коју користи, лабораторијским анализама и резултатима других испитивања, како би припремио одговарајућу анестезију.

* А у хитним случајевима?

- Чак и тада је неопходно да прибави минимум информација из анамнезе и медицинске документације пацијента. Анестезиолог је зато обавезан да се стално усавршава и прати развој не само у својој области, већ и у хирургији, да би што боље могао да процени пацијента. Није иста анестезија у педијатрији, у кардиохирургији, неурохирургији... За сваку врсту хирургије се одређује ниво мониторинга, односно праћење пацијента, као и то да ли је боље применити општу или регионалну анестезију, колико крварење се очекује током операције, колико траје операција... То је све обухваћено код припреме болесника за анестезију.

* Како се одвија поступак након припреме?

- Други део је извођење анестезије током операције. Док траје, анестезиолог све време путем различитих апарата, монитора и клиничком опсервацијом прати виталне параметре пацијента. Ако дође до било каквих промена, као што је скок или пад притиска, поремећај срчаног ритма, поремећаји дисања, промене у крвној слици, анестезиолог мора то да коригује.

* Каква је улога анестезиолога после операције?

- Анестезиолог је дужан да током 24 часа од операције обилази пацијента, без обзира на тежину хируршке интервенције. То је веома важно, јер увек може доћи до резидуалних (заосталих), нежељених, продужених ефеката појединих анестетика. Чак и сатима после операције. Док се сва средства која смо дали током анестезије не метаболишу и не излуче из организма, ми смо одговорни за здравље и живот пацијента.

* Да ли се анестезија примењује и у терапији?

- Анестезиолози се баве и медицином бола, брину о лечењу критично оболелих на интензивној нези, односно у Јединицама интензивног лечења. Учествују приликом извођења болних и ризичних инвазивних дијагностичко-терапијских процедура као што је колоноскопија, гастроскопија, бронхоскопија, катетеризација и разне врсте пункција.

Б 92

фото: интернет