Типса: Рафа ми је помогао с кољеном, за двије недеље...!

Јанко Типсаревић рекао је после пораза од Милоша Раонића да је играо без болова, али да још није потпуно физички спреман.

Такође, српски тенисер истакао је помоћ Рафаела Надала у борби са повредом колена, рекао је да жели до краја године да дође у Топ 100, као и да није сигуран да ће играти у Дејвис купу.

“Ово ми је најнеомиљенији Грен слем, ваљда зато што не волим много да играм на шљаци, али добар је осећај бити овде после три године. Сувише сам критичан и стално сам нешто незадовољан, али покушавам да се сетим где сам био пре само неколико месеци и да сам размишљао да ли ћу уопште моћи да се такмичим на овом нивоу“, рекао је Типсаревић после пораза од Милоша Раонића са 6:3, 6:2, 7:6 (7-5).

На питање шта му највише недостаје, Јанко је одговорио:

“Недостају ми мечеви – нисам се припремио онако како сам желео, али нисам ни могао јер ти тренинзи су били више посвећени томе да радим оно што могу како не бих осећао бол у колену или било где другде. Највише ми недостаје тај ’матцх фоцус’, да имам концентрацију коју сам имао крајем трећег сета – видело се колико је мој фокус шетао јер он на својим брејковима није ништа посебно урадио. Евентуално би потпуно зарадио један поен, а остало бих му ја дао. Те лопте да ми тренер избацује из корпе, на тренингу их нећу промашити, али то се не може добити на тренинзима, већ само борбом са таквим ситуацијама на мечевима. Раонић је много напредовао у одбрани у односу на раније, више не поклања поене тако лако јер је увек на лопти“.

Јанко је потом образложио кроз шта је све прошао у последњих неколико месеци.

“Крајем прошле године урадио сам операцију колена и пратио сам оно што је доктор рекао – шест недеља паузе, па лагани тренинг. Још једна громада која ме је ударила било је отказивање Аустралијан опена – мене су медицински ’стручњаци’ уверавали да ће све бити ОК до тада, био сам месец и по дана на припремама на Копаонику и Кенији, само да 15. децембра не бих могао да устанем из кревета“, каже Јанко и додаје:

“Нисам знао шта да радим, онда сам окренуо Рафу који је годинама имао проблема са коленима – он ме је упутио на доктора Анхела Руиса Котора, који је њему много помогао терапијом која се назива ’трансплантација матичних ћелија’. Оне се узму, две недеље се ’крчкају’ и онда се поново под потпуном анестезијом убризгавају у тетиву. Генерално не верујем у те третмане преко ноћи, али у року две недеље ово ми је много помогло“.

"Видим да ја то могу и даље"

Типсаревић објашњава да је умногоме променио поглед на каријеру, прво 2010. године, а онда и после проблема који трају већ више од две и по године.

"Захвалан сам што могу да се бавим овим спортом. Талентовани јуниори, каквим могу и себе да назовем, имају велики психички проблем, мисле да ће вечито бити млади – ’могу ја да не дам 110%, и даље сам млад и талентован...’ Не иде то тако. Са 26 година направио сам велику промену у свом животу и ценио сам то што могу још неколико година да се бавим овом спортом – сада, после две и по године проблема, ценим сваки дан и сваки тренинг много више“.

Финиш трећег сета Типсаревић је одиграо одлично и има ствари које радују у његовој игри.

“Видим по неким потезима да ја то могу и даље, није то ништа необично за мене – ако нађем време да се физички спремим и ако дођем до константности, онда могу да испуним први и основни циљ, а то је да до краја године уђем у Топ 100. Не осећам да сам изгубио форхенд или бекхенд, али морам да будем константан“.

Јанко још није сигуран да ће бити део Дејвис куп тима за четвртфинале са Великом Британијом.

“Распоред је компликован – годинама сам гледао да темпирам форму за америчку турнеју, где сам играо најбоље. Ове године је Вашингтон одмах после Дејвис купа – ако рано изгубим на Вимблдону, морао бих три недеље да тренирам на шљаци за евентуално један меч... Мени Дејвис куп даје енергију и увек играм добро после њега – нисам још одлучио, али ако се неко наиграо за репрезентацију, то сам ја – неће ми људи замерити“, закључио је Типсаревић.

Извор: Б92