Анализа - Новак, Рафа, Енди, Стан: Почетне позиције пред Ролан Гарос

Одавно један Грен слем турнир није имао толику специфичну тежину као предстојећи Ролан Гарос.

Тенис 22.05.2016 | 00:30

Хоће ли Новак Ђоковић коначно комплетирати Грен слем? Да ли ће Париз означити дефинитивни повратак Рафаела Надала у врх? Има ли ’нови’ Енди Мари знања и стабилности да дође до титуле, што је до пре две године деловало незамисливо? Шта очекивати од Стана Вавринке, а ко може да изненади из сенке?

То су питања на која ћемо добити одговор, а хајде за почетак да видимо у каквом расположењу фаворити дочекују Ролан Гарос.

Новак Ђоковић – одмор пред залет на пехар

Генерално гледано, Ђоковић може да буде задовољан припремом за Ролан Гарос. Као што смо већ писали, пораз у Монте Карлу нема никакав негативни утицај на Новаково самопоуздање, чак му је и пријао и додатно га разбудио пред Мадрид, где је бриљирао и освојио своју 29. Мастерс титулу.

Неки су сматрали да би Новак чак требало да прескочи Рим како би се што боље спремио за Париз, али услови у Мадриду највише се разликују у односу на Ролан Гарос, тако да је српском тенисеру било потребно још мечева на шљаци.

Турнир у ’вечном граду’ био је успешан са аспекта нивоа игре – Ђоковић је савладао Надала, мада је после дуго времена између њих виђена борба достојна вероватно највећег ривалства свих времена. Наизменично су контролисали поене и уводили их у шаблоне који њима одговарају, а онда је онај други те шаблоне разбијао неким спектакуларним ударцем.

Надал је заслужио сет, био је близу да освоји оба, али Ђоковић је поново подигао ниво игре када је било најпотребније и био је за нијансу смиренији.

Уследио је окршај са Нишикоријем – Новак је споро ’палио’, напокон је дошао до своје игре, али био је то један од дана када је Кеи у пуном ритму. Када је тако, хвата лоптице у пењају и са успехом мења правац, сада је врло добро и сервирао, па је Ђоковићу било потребно три сата да дође до финала.

Не само са Надалом и Нишикоријем, и са Робером и Белучијем Новак је прошао напорне тестове, па му није остало снаге за финале с Маријем, поготово што је имао само 18 сати између полуфинала и финала, док је Шкот имао много лакше противнике и много раније је окончао свој меч.

Самопоуздање је ту, ниво игре је ту, резултати су ту, а све и да су били нешто лошији, то ништа не би значило. Једини разлог за бригу јесте Новакова нервоза током целе седмице у Риму.

Уме Ђоковић повремено да се изнервира, да баци рекет и да опсује – то је углавном чак и пожељно јер обично боље игра када избаци фрустрације из себе. Међутим, сада је приметна била и мала доза аутодеструкције, Новак је у дужим интервалима био љут и бесан, концентрација му је лутала, а расправљао се са судијама и у четвртфиналу (Бернардес) и у полуфиналу (Лајани) и у финалу (Штајнер).

Текућа недеља добро ће Ђоковићу дођи за одмор и припрему пред најважнији турнир на шљаци, једини Грен слем који му недостаје.

Зато ће Новак у Париз доћи смирен и са јасним циљем – да освоји трофеј на турниру на којем је главни фаворит.

Рафаел Надал – има ли завршног ударца?

Највећи добитник у претходних месец дана управо је ’Краљ Шљаке’. Освојио је турнир у Монте Карлу, у Мадриду је изгубио од Марија у полуфиналу, а у четвртфиналу у Риму поражен је од Новака Ђоковића.

Међутим, и Надал је свестан да је у Риму направио корак напред и да га је мало среће и трунка сталожености делила од још неизвеснијег меча – у другом сету створио је чак пет сет лопти, а у једном тренутку сви су већ помислили да је сет готов (кад је дроп шот завршио у врху мреже, а Ђоковић био предалеко да стигне лоптицу).

Речено је више пута – ако ће се Надал негде враћати, то ће учинити на шљаци. Сада се креће као некада, и с аспекта трчања и с аспекта намештања на лоптицу, а утисак је да је поново радио на мишићној маси, што само значи да му колена тренутно нису акутни проблем.

Оно што Рафи и даље недостаје јесте завршни ударац – да после дугог поена деморалише противника форхенд винером у другом ударцу следећег поена, да чешће погоди форхенд паралелу из пуног трка или да изађе на мрежу и финим волејом освоји поен.

Такви ударци у важним поенима у Надаловој прошлости били су они који су ток меча неповратно пребацивали на његову страну. Рафа се нада да ће неки од њих доћи у Паризу, где ће јурити своју десету титулу.

Енди Мари – препорођен на шљаци

Одлично се креће, поседује истанчан осећај за лоптицу, један је од аналитичнијих тенисера који много пажње посвећује тактици и избору удараца, а уз то може да игра ’до сутра’. При том је са 15 година отишао на академију у Барселони на којој је често тренирао на земљаној подлози. Па зашто онда Мари раније није био права претња на шљаци?

Добар део одговора крије се у његовом проблему са леђима, који је чинио да се на шљаци много бојажљивије креће него на осталим подлогама. Крајем 2013. Мари је био на операцији леђа, дуго му је требало да ухвати праву форму, али када се то коначно десило, постао је озбиљан фактор и на шљаци.

Прошле године освојио је турнир у Мадриду и у полуфиналу Гароса играо пет сетова с Ђоковићем, да би ове сезоне узео трофеј у Риму, уз финале у Мадриду и полуфинале у Монте Карлу.

Марију ће самопоуздање подићи победа над Ђоковићем, мада не толико колико би се можда очекивало јер је и Шкот био свестан да није наспрам себе имао правог, одморног Новака. Уз то, не заборављају се баш лако сви силни порази, била је то тек друга Ендијева победа у последњих 14 мечева са српским тенисером.

Технички гледано, највећа промена у Маријевој игри јесте што на шљаци игра чак и агресивније него на другим подлогама, а у мечевима са Надалом и Ђоковићем у претходних месец дана било је очигледно да је смелији на другом сервису, свом традиционално највећем недостатку.

Стан Вавринка – не отписујте шампиона

Бранилац титуле у Паризу није имао баш блистав увод у други Грен слем турнир сезоне – прелако је изгубио од Надала у четвртфиналу Монте Карла, у свом првом мечу поражен је од Кирјоса у Мадриду, а у Риму је изгубио од повратника Хуана Монака.

Вавринка је играч који више од осталих зависи од тренутне инспирације и зато га не треба отписивати – уосталом, упркос прилично слабој сезони за сада, стигао је да освоји две титуле (Ченај и Дубаи), што значи да га је тешко зауставити када крене.

У то смо се најбоље уверили прошле године на Ролан Гаросу, када је меч каријере одиграо у финалу са Ђоковићем, а претходно је избацио Цонгу, Федерера и Симона.

О Становој игри све се зна – изузетно јак први сервис, као и ударци са основне линије, а шљака је подлога која му највише одговара јер има довољно времена да се намести на ударце.

Када игра лоше, што у последње време није реткост, чести су огромни промашаји и тада делује као да је залутао у врх, а у супротном гледаоци остају отворених уста чудећи се шта све и како успева да погоди.

Од чега зависи какав ће се Стан појавити у Паризу нико не може да зна, вероватно ни он сâм, али било би наивно отписати га.

Ко прети из сенке?

Бердих и Ферер су у паду, баш као и Цонга, мада њега Париз уме да инспирише, Чилића већ неко време нема у озбиљним комбинацијама, а Раонића муче повреде и шљака му не лежи. Дакле, ко нам остаје као реална опција за изненађење?

Први на листи је Кеи Нишикори, мада он често уме да се ’не појави на мечу’ баш када се очекује да ће направити додатни искорак. Ник Кирјос показао је да уме да буде стрпљив када хоће и да своја оружје уме да прилагоди и шљаци, мада му брже подлоге свакако више одговарају, а Доминик Тим такође је све зрелији, подсећа на Вавринку и воли шљаку.

Не заборавите ни Гаела Монфиса – таман је ухватио континуитет, сјајно играо у Монте Карлу и дошао до финала, а онда се вратио у старог себе раним поразима од Куеваса у Мадриду и Белучија у Риму. Ипак, ако успе да себи не загорчава живот на старту турнира и ту прође без великог утрошка енергије, могао би да закомпликује пут неком од главних фаворита.

Давид Гофан игра можда и најбоље у каријери у последњих неколико месеци, а Ролан Гарос је место на којем се пробио 2011. године, тада је шира јавност први пут чула за њега.

Извор: Б92