Италија добила новог селектора?!

Након што је Конте, како кажу у Италији, "побегао" у Челси, "азури" ће добити петог селектора у последњој деценији.

Након што је, према многим мишљењима, Антонио Конте побегао главом без обзира са клупе репрезентације Италије, помало "издао" национални тим и прихватио прву праву понуду која је пред њега стављена од одласка из Јувентуса пре непуне две године, "азури" су добили петог селектора у последњој деценији.

То је доскорашњи тренер фудбалера Торина, Ђанпјеро Вентура. За сада, он је и даље главни кандидатат да на клупи репрезентације Италије наследи Антонија Контеа, пише Газета дело Спорт, али наводи се и да су остале само формалности да буду довршене до његовог именовања по завршетку Европског првенства у Француској, 10. јула.

За место новог селектора Азура после ЕУРО 2016, када Конте одлази у Челси, спомињу се још селектор Албаније Ђани Де Бјази и тренер Сампдорије Вићенцо Монтела, но Вентура слови за фаворита.

Торино неће правити сметње 68-годишњем Вентури, а јако оружје имаће у томе што га на клупи Италије жели и нови технички директор репрезентације Марчело Липи.

Председник ФС Италије Карло Тавекио најавио је да ће име Контеовог наследника саопштити пре почетка шампионата у Француској.

Од повлачења Липија са клупе, после титуле светског првака освојене 2006. у Немачкој, "азуре" су прилично неуспешно водили Роберто Донадони, поново Липи, Ћезаре Прандели и Антонио Конте, који је на ту дужност ступио 14. августа 2014.

Од Берлина 2006, где су Италијани освојили четврту титулу првака света победом над Француском у финалу Мундијала, до данас, једини успех био је пласман у финале Европског првенства 2012. у Пољској и Украјини, у којем је Италија тешко поражена од Шпаније, а селектор је био Прандели.

До 1960. године, осим у ретким случајевима, репрезентацију Италије водиле су разне техничке комисије, а изузеци су Виторио Поцо који је био селектор 1912, 1924. и потом од 1929. до 1948. године, а самостално су радили само још Аугусто Рањоне од 1925. до 1928. и Карло Карцано од 1928. до 1929.

Карлино Берета водио је репрезентацију 1952. и 1953, Ђузепе Вијани 1960, Ђовани Ферари 1961. а Едмондо Фабри од 1962. до 1966. године, после чега је селекторска комисија последњи пут била на челу једне од најјачих репрезентација свих времена.

Почев од 1967. године и именовања Феручија Валћарегија, Италија никад више није имала више од једног селектора у исто време, а ређали су се Фулвио Бернардини (1974/75), легендарни Енцо Берзот (1975/1986), првак света 1982. године, Азељо Вичини (1986/1991), Ариго Саки (1991/1996), Ћезаре Малдини (1997/1998), Дино Зоф (1998/2000), Ђовани Трапатони (2000/2004), Марчело Липи (2004/2006, 2008/2010), Роберто Донадони (2006/2008), Ћезаре Прандели (2010/2014) и Антонио Конте (2014/2016).

Најбољи проценат победа има Виторио Поцо, 69%, у периоду од 1929. до 1948. године (87 – 60 – 16 – 11), а титуле првака света поред Поца (1934, 1938) и Берзота (1982) освајао је још само Липи (2006). Првак Европе био је Валћареги (1968).

Извор: мондо.рс