Анализа: Дочекао је Тео, дочекао Ватутин, дочекао је ЦСКА!

Коста Слукас погодио је два слободна бацања на 21 секунду до краја за прво вођство Фенербахчеа још од ране фазе друге четвртине.

Човек који је у дресу Олимпијакоса био један од ’џетата’ ЦСКА вратио се у ноћне море Московљана да их поново прогони. Сценарио виђен толико пута последњих година да је постао шаблон – ЦСКА панично испушта велику предност и на најболнији начин губи најважнију утакмицу у сезони.

И мало ко је сада сумњао у било какав другачији епилог, само се чекало да се види на који начин ће ЦСКА да забрља, а председник Андреј Ватутин дефинитивно да доживи нервни слом и својевољно оде у Сибир на коју годину.

И били су на ивици, умало да Теодосић и Де Коло изгубе лопту, на крају је Француз ужасно шутнуо тројку из солидне позиције, и после направљених корака, али онда је спортска судбина показала да уме да врати дуг.

На фајнал-фору 2014. године Виктор Хрјапа, један од највреднијих, најкориснијих и најпоузданијих кошаркаша које тренер може да замисли у својој екипи, изгубио је лопту у кључном тренутку и омогућио Рајсу да донесе Макабију победу над ЦСКА. Последњи човек од којег би се очекивао такав пропуст.

Сада, после бројних повреда и које године више (сада су му 33), срећа је погледала Хрјапу – ишао је на скок, ухватио лопту, а онда из нимало лаке позиције донео свом тиму продужетак на 1,9 секунди до краја.

Виктор Владимирович одиграо је најбољу утакмицу сезоне онда када је било најпотребније – у одбрани је крпио рупе и борио се са вишима од себе, погодио је две тројке у тренуцима када су сви његови саиграчи деловали погубљено, а тачку на бриљантну партију ставио је рампом Калинићу у последњем минуту продужетка.

Хрјапа је доказ онога што је Димитрис Итудис истицао пре фајнал-фора, да је систем јачи од сваког појединца, али није само Хрјапа. Арон Џексон је, као што и уме, преузео накратко конце игре док су се Де Коло и Теодосић мучили са прекршајима, Хигинс је неколико пута измислио поене и преузео одговорност, а Хајнс се све време тукао у рекету, хладнокрвно је користио додавања својих плејмејкера и на крају је дао можда и преломни кош после офанзивног скока за 95:90.

Прво полувреме ЦСКА је одиграо перфектно на обе стране терена. У нападу савршен проток лопте, неколико акција личиле су на Спарсе из најбољих дана, импровизације у правом тренутку, одличан распоред у нападу, стекао се утисак као да би могли да играју и затворених очију. У одбрани једнако импресивно – Фенер је потпуно истеран из рекета, нити једно помагање није каснило, кретали су се складно као да су једно тело и један мозак.

Међутим, 2012. године Московљани су имали и +19 против Олимпијакоса, па су на крају изгубили. Нико се није заваравао да је готово. И није било, иако је ЦСКА издржао трећу четвртину упркос слабијем нападу и проблемима Де Колоа са фауловима, па је на девет минута до краја било 72:55.

Притисак на противничким бековима једна је од великих врлина Фенера и нису се предавали – заиграли су још агресивније, пресинг је био нестваран, а напад ЦСКА потпуно поремећен.

Почели су Московљани да солирају, превасходно Де Коло, вода је ушла у уши, напади су истицали без јасне идеје и бирана су најгора решења – неколико пута звали су пик, а онда бекови шутирали преко Јуда, то је илустративан пример деконцентрације ЦСКА у тим тренуцима.

Тимска дефанзива коју ’Армејци’ играју захтева висок ниво присебности и рационално размишљање у сваком тренутку, па је логично да је у таквом стању свести одбрана лакше пуцала, а Фенер је купио лопте у нападу као од шале.

Диксон се повампирио, Јудо показао енергију и менталитет за који многи нису знали да поседује, а чинило се да је Слукас закуцао ексер у ковчег ЦСКА.

Ипак, Хрјапа је удахнуо нови живот свом тиму и омогућио Де Колоу да постане херој. Француз, који је у последњој четвртини направио низ погрешних решења и умало одвео свој тим у пропаст, заиграо је на нивоу из претходног дела сезоне и улазима и сигурном руком са пенала одвео је ЦСКА до трона.

А на трон је напокон дошао и један човек који је одавно заслужио ту да се нађе – Милош Теодосић. У завршници је пронашао неколико решења која нико други не би (рецимо бек-дор пâс за Де Колоа у последњем минуту регуларног дела) и са линије пенала је одбио последњи налет ривала.

Иако је утисак да је лопта у кључним тренуцима могла чешће да буде код њега, поготово узевши у обзир ’канал’ у који је Де Коло у једном периоду упао, Теодосић је са стилом дошао до свог првог евролигашког трофеја – убацио је 19 поена, уз 5 скокова и 7 асистенција и био је најкориснији играч финала.

О чему сад размишљаш, упитан је Теодосић после меча. “О томе како ћу се напити вечерас“, одговорио је капитен репрезентације Србије. И заслужио је.

Знамо још једног човека који је у недељу увече сигурно био пијан – то је први човек ЦСКА. Током целог меча имао је скамењен израз лица, био је избезумљен и на +20, а како су ствари кретале низбрдо, чинило се да ће му се слошити. На крају је коначно могао да се радује – прво је долазио до ваздуха, а када га је прошао шок, урлао је на сав глас зајапурен у лицу и грлио и љубио кога је стигао.

И у тој радости Андреја Ватутина јесте и суштина кошарке и спорта уопште.

Хорор Веселог

Фенер се у игру вратио без свог најбољег играча ове сезоне – Јан Весели погодио је само једно од десет слободних бацања, изгубио је четири лопте, а Обрадовић га није враћао у игру од средине треће четвртине.

Српска туга

Милош Теодосић напокон је освојио трофеј Евролиге, али на другој страни тугују Обрадовић, Богдановић и Калинић. Богдан није имао свој дан, али ако настави да ради и да напредује као и до сада, трофеј је питање времена, а један слаб велики меч не значи ништа. Жељко ће вероватно у Фенеру наставити да јури своју девету титулу првака Европе, а Никола ће бити део тих планова, сада богатији за годину искуства.

Ученик победио учитеља

Димитрис Итудис освојио је пет титула првака Европе као Обрадовићев асистент у Панатинаикосу, а сада је први пут подигао трофеј као главни тренер. Надмудривали су се и прилагођавали један другом, а на крају је Грк био бољи од свог кума, пети пут у шест међусобних двобоја. Емотивним, али господским изјавама после меча, као и очигледном присношћу са играчима, Итудис је освојио кошаркашку публику.

Извор: Б92