Двије трећине студената је депресивно

Лекарима се жале да су под притиском родитеља, углавном због финансија, а додатни проблем је што нису научени како да уче.

Србија 16.05.2016 | 11:30

Две трећине студената који се обрате психологу или психијатру има симптоме благе депресије, а готово сваки трећи међу њима је умерено или теже депресиван.

То су показали резултати скрининга на депресију који су спровели стручњаци из Завода за заштиту студената у Београду и представили на недавно одржаном првом регионалном Конгресу о здрављу младих.

Да депресија није ретка међу студентима потврђује и Мирослава Вуковић, психолог у овој установи за заштиту здравља студената.

"Период адолесценције је веома захтеван период за психички развој. До депресије долази углавном у склопу поремећаја прилагођавања или као последица акутних реакција на неке уобичајене стресне ситуације, као што је пад на испиту, пад године, прекид емотивне везе или породични проблеми."

Око 65 одсто судената са благом депресијом су на првој години факултета, а више од половине њих су из унутрашњости. Одвајање од родитеља, прилагођавање на нову средину одувек су били изазови за младе.

"Оно што сада чешће чујемо од студената је то да су под већим притиском због очекивања родитеља, што проистиче углавном из финансијских разлога. Студенти су веома свесни чега се породице одричу зарад њиховог школовања, и због тога се осећају одговорним, а то некад уме да кочи", објашњава Вуковићева. "Један од разлога неприлагођавања бруцоша јесте и то што они за време дотадашњег школовања нису научени правилно да уче."

Нерасположење, недостатак уживања у свакодневним активностима, осећај као да им је све свеједно, недостатак мотивације, па до осећања кривице, проблема са спавањем и апетитом, код неких и суицидалне идеје, симптоми су депресије код младих.

"Суицидални ризик је изражен у овом периоду живота, јер они још нису довољно емотивно зрели да могу да поднесу интензивнија унутрашња осећања, да их обраде, каналишу и изразе", објашњава наша саговорница.

Депресија се јавља и у склопу неких других поремећаја, попут поремећаја исхране, али и поремећаја личности. Код блажих облика депресивности доминантан приступ је психоедукативан, како би их научили да развију вештине бољег ношења са стресном ситуацијом. Ређе је потребна краткотрајна терапија лековима.

"Саветујем студенте да када примете да имају неки проблем у емотивној или сфери учења, потраже нашу помоћ, јер ће добити конструктиван савет како да организују своје време и да изађу из тренутне кризе. Обично ти проблеми нису толико велики како их они доживљавају", објашњава Вуковићева.

извор: Вечерње новости