Неће бити отпуштања у “Жељезницама Српске”

Министар саобраћаја и веза Републике Српске Неђо Трнинић састао се данас са извршним директором Удружења европских жељезница Либором Лохманом и генералним директором Жељезница Републике Српске, Драганом Савановићем. Тема је била реструктурисање предузећа Жељезнице Српске. Министар Трнинић истакао је да неће бити отпуштања радника у “Жељезницама Републике Српске”.

Република Српска 14.04.2016 | 12:17

"Отпуштања неће бити", каже Трнинић и додаје:

“До краја мјесеца требало би да буде завршена систематизација радних мјеста која треба да покаже има ли вишка радника. Ако се покаже да има вишка радника направићемо план на који начин ријешити тај проблем”.

Он је новинарима, у паузи састанка са извршним директором Удружења европских жељезница Либором Лохманом, рекао да је саговорник упознат о стању жељезничком саобраћају у Српској, јер је ово удружење у Српској присутно већ дужи низ година.

“Било је ријечи о нашој сарадњи, упознали смо их са нашим плановима о развоју жељезничког саобраћаја и размијенили смо одређена искуства. Упутили су нам сугестија, имамо и неких различитих виђења која ћемо пробати усагласити”, додао је Трнинић.

Он је рекао да очекује помоћ Удружења европских жељезница у процесу реструктурисања “Жељезница Републике Српске”, који је већ започет.

“Управа `Жељезница` је направила план реструктурисања за шта је добила подршку Владе, реализација је у току и све би требало да иде планираном динамиком”, истакао је је Трнинић.

Он је додао да је Лохмана упознао и са плановима када је у питању ремонт инфраструктуре.

“Тренутно смо у преговорима са једном кинеском компанијом која треба да изврши реконструкцију путног правца од Бањалуке, преко Приједора, до Новог Града, до границе са Хрватском. Ријеч је о значајним улагањима, али коначну цифру још немамо”, појаснио је Трнинић.

Према његовим ријечима, у току су улагања у правац од Бањалуке до Добоја, а постоје проблеми на правцима и према Зворнику и Шамцу.

Генерални директор “Жељезница Републике Српске” Драган Савановић рекао је да жељезничком сектору треба посветити много већу пажњу када је ријеч о инвестицијама, јер је већ дужи период у односу на развој друмског саобраћаја у великом заостатку.

“Потребно је и наћи најбољу формулу за реструктурисање жељезница у Српској и Федерацији БиХ, рачунајући да је то урадила Словенија, а започеле Хрватска и Србија. То је дуготрајан процес, али уз подршку Владе и Удружења ми то можемо урадити”, оцијенио је Савановић.

Он је појаснио да је реструктурисање сложен процес, јер не подразумијева само нову систематизацију, већ нову организацију, рјешавање имовинских односа, реструктурисање финансијског стања и обавеза по основу кредита, наслијеђених обавеза, нову организацију послова и шта жељезница стварно треба да ради.

“Треба раздвојити рачуне, формирати профитне пословне центре гдје ће се тачно знати ко колико доприноси, а ко колико троши, ко се мора субвенционисати, а ко не мора”, појаснио је Савановић.

Према његовим ријечима, финансијско реструктурисање је већ почело, а цијели процес треба да буде завршен за три–четири године.

Он је посјетио да су “Жељезнице Републике Српске” члан Удружења европских жељезница од 1998. године, као и да са Лохманом постоји одлична сарадња с обзиром да он веома добро разумије сложену ситуацију у овом предузећу и земљи.

Извршни директор Удружења европских жељезница Либор Лохман сматра да је фокусирање на улагања у инфраструктуру у Српској предуслов за бољу интреграцију система жељезничког саобраћаја у земљи и региону.

“Цијеним и процес реструктурисања самог предузећа, јер је и то предуслов који ће омогућити да `Жељезнице` уђу у систем жељезница у Европи”, додао је Лохман.

Он је нагласио да проблем који имају “Жељезнице Републике Српске” постоји у свим жељезницама земаља региона, а то је генерално питање доброг баланса између улагања у друмски и жељезнички саобраћај.

“Обезбјеђивање квалитетне инфраструктуре предуслов је квалитетног функционисања самог жељезничког саобраћаја. Чињеница је да на овим просторима постоји превише граница, те је потребна интеграција, која не подразумијева интегрисање земаља, већ пословних система”, поручио је Лохман.

(БН/Срна)