Анализа и најава, Ф4 Евролиге: Тео најзад, Жељко опет или сензација?!

Шестоструки европски шампион на дебитанта и први фаворит на најпријатније изненађење такмичења, тако ће изгледати фајнал-фор Евролиге у Берлину.

ЦСКА није освојио титулу од 2008. године и предвођен Теодосићем и Де Колоом иде на растерећену и за обрачун спремну Локомотиву, док ће Фенербахче покушати да скине ’турско проклетство’ и да освоји титулу – прва препрека на том путу биће Лаборал Куча, тим тврдог духа и незгодних квалитета.

Распоред Ф4:

петак:
18.00 ЦСКА – Локомотива
21.00 Фенербахче – Лаборал Куча

недеља:
17.00 меч за треће место
20.00 финале

ЦСКА – Локомотива

Звезде: Малколм Дилејни и Ентони Рендолф основна су снага Локомотиве. Рендолф је блистао у серији с Барселоном – са висином од 211 цм креће се као бек, одличан је у игри лицем ка кошу, поседује изврстан шут и врло је незгодан за чување, а по правилу је у контри пре директног чувара.

Дилејни држи у рукама игру Локомотиве, код њега је најчешће лопта – и он је одличан шутер за три, изузетно је брз и у продору, али и у доношењу одлука. Ове сезоне много је рационалнији и ради оно што лидер екипе и треба да ради – чини саиграче бољима.

Са друге стране, већ цела Европа зна да Милош Теодосић и МВП такмичења Нандо де Коло дају боју, укус и мирис игри ЦСКА. Тренер Итудис истиче да је систем најважнији, али ни он не крије да је српско-француски тандем основа екипе. Атрактивне, али сврсисходне асистенције и поени који оне држе у рукама (водећи су стрелци ЕЛ) кључни су за живот ЦСКА.

Теодосић већ годинама не успева да освоји Евролигу, а и Де Коло тек треба да се докаже као вођа који води тим ка трофејима. Берлин је идеална прилика за обојицу.

Начин игре: Биће то судар најбољег напада и најбоље одбране у досадашњем току такмичења.

Локомотива игра бриљантну тимску одбрану, атлетске предиспозиције омогућују им да скоро све преузимају у одбрани, али са друге стране Теодосић и Де Коло су класе које уочавају и најмању могућу рупу и кашњење у ротацији. Зато ће та динамика бити можда и од кључне важности за исход.

Ни једни ни други не полажу много на игру на ниском посту, често и успешно шутирају тројке, а ЦСКА воли за нијансу бржи ритам. Међутим, у серији са Црвеном звездом Московљани су показали да и те како умеју да се посвете и одбрани када је то неопходно, а играчи профила Хајнса, опорављеног Хрјапе, снажног Курбанова, енергичног Џексона и осталих омогућују и њима солидна помагања и преузимања.

Иако су индивидуално можда слабији него претходних година, утисак је да је хемија у тиму ЦСКА боља, што је често одлучујуће када треба да се пронађе план Б у оваквим утакмицама.

Упркос томе, Московљане ће прогањати и ранији неуспеси на Ф4, тако да ће Локомотиви примарни циљ бити да што дуже држи утакмицу у егалу и да тако узнемири и успаничи ЦСКА.

Фајнал-фор носи са собом нервозу, па вероватно нећемо гледати меч са великим бројем поена, али иако би то по дефиницији требало да одговара Локосима, ЦСКА је и даље фаворит.

Кључни дуел: Тежак избор, али одлучили смо се за дуел Рендолф-Хајнс. Иако и Дилејни игра сјајно, у последња два-три месеца Рендолф је тај који погађа када је најпотребније и који индивидуалним квалитетом држи Локомотиву и онда када тимски не иде. Хајнс прошле сезоне није успео да донесе шампионски пелцер из Олимпијакоса, заказао је у одсудном тренутку и сада је пред њиме прилика за поправни.

Икс фактор: Обе екипе пуне се играча који могу да бљесну. Да ли ће то бити Крис Синглтон, који је маестралном партијом у мајсторици са Барселоном и одвео Локомотиву у Берлин? С обзиром на то да ће Хајнс вероватно бити заузет чувањем Рендолфа, то би могло да отвори простор за Синглтонове шутеве и продоре после финте. Клавер је ове сезоне знао да уђе у серију тројки и да украде кључни скок, а Дрејпер би урадио лавовски део посла уколико би ограничио утицај Де Колоа или Теодосића. Уз шутере Џенинга и Брекофа, Локоси имају чему да се надају.

И на другој страни ситуација је слична – главни кандидат свакако је Андреј Воронцевић, који тихо и успешно ради свој посао, а ове сезоне је на 46% шута за три поена. Курбанов је потпуно сазрео, јак је као бик у игри леђима, а уме и да искористи отворене позиције настале скупљањем ривалских одбрана и тиме што је пажња најчешће посвећена другима. Џексон је напаст у одбрани и зна краткорочно и да преузме конце игре, а Хигинса, Николса и Фридзона не ваља остављати саме.

Потенцијални проблем: Локомотива – неискуство. За већину играча Локоса биће то први завршни турнир и, поготово у поређењу са ЦСКА, зелени су у таквим ситуацијама. Међутим, у тиму пуном Американаца то не мора много да значи, а на клупи им је човек који је већ освојио титулу првака Европе – Јоргос Бароцкас то је учинио са Олимпијакосом 2013. године.

ЦСКА – недостатак класичног центра. С обзиром на стил игре Локомотиве, тај проблем Московљана могао би до већег изражаја да дође тек у финалу, али ’Армејци’ практично без центра гурају већи део сезоне. Фриланд је одличан играч када је здрав, а сада током већег сезоне то није био, покушај са Кравцовом испоставио се безуспешним, а Лазарев није капацитет за клуб ранга ЦСКА.

Фенербахче – Лаборал Куча

Звезде: У великој конкуренцији Јан Весели је вероватно најбољи играч Фенера ове сезоне – незаустављив у скоку на обе стране терена, са знатно унапређеном игром леђима ка кошу, отварањем из пика, али и заштитом обруча на другој страни.

Од нове године блиста и Богдан Богдановић, који полако постаје комплетан играч – шут му је одувек био оружје, мудрим продорима и проналасцима рупа у одбрани надокнађује не толику експлозивност, асистира и игра врло добру одбрану.

Не би смело да прође без спомињаја Екпеа Јуда, који је везао сезону без повреда и континуитет се одмах види – први је блокер Евролиге, нешто је мекши око обруча, генерално је слободнији у нападу и одлично се отвара из пика.

На другој страни Јанис Бурусис са 32 године игра сезону каријере. Снажан у игри леђима, недопустиво је оставити га и на шуту за три поена, а увећано самопоуздање учинило га је и солидним додавачем. Уз чињеницу да је много вреднији у одбрани, није ни чудо што је био у најужој конкуренцији за најкориснијег играча такмичења, а многи су мишљења да је ту награду и заслужио.

Начин игре: Жељко Обрадовић ове сезоне направио је машинерију од Фенербахчеа у којој се тачно зна ко шта ради, али простора за импровизацију увек има. Уосталом, разумна флексибилност и јесте одлика најефикаснијих система.

Фенербахче је током сезоне показао да може да игра и на велики и на мали број поена – да има оружја и за рововску борбу и за пуцачко надметање. Ипак, Обрадовићев тим самопоуздање црпи из одбране у којој врши велики притисак на лопту, а остало онда као да тече само од себе.

Колико је Фенер моћан, најбоље се видело у периоду када је Весели био одсутан – моментално су се прилагодили, убрзали проток лопте, а већу улогу добио је Никола Калинић, па је бранилац титуле Реал Мадрид избачен са 3-0 у плеј-офу.

Фенер и Кућа екипе су које најбоље у ЕЛ бране линију за три поена, али то ће имати слабији ефекат на тим из Истанбула, који се у мањој мери од супарника ослања на шут иза линије 6,75м, мада захваљујући течној игри ствара отворене позиције и отуда висок проценат убачених тројки.

Ипак, њихов напад и сувише је разноврстан да би се свео само на то – лопта ће се спуштати доле Веселом и Јудоу, Датоме је подједнако опасан и лицем и леђима окренут кошу, а Диксон често пробија прву линију и оставља доста простора саиграчима – Обрадовић је од њега успео да направи тимског играча.

Куча је атлетски моћна екипа и први су скакачи Евролиге – због Бурусиса, али и захваљујући томе што сви фанатично иду на скок и што имају играче са одразом ’до неба’ попут Адама Ханге.

У спољној линији лопта је најчешће у рукама Мајка Џејмса и Даријуса Адамса. Џејмс је експлозиван и скочан, поседује и прецизан шут за три поена, што је и аспект у којем је Адамс доста напредовао. Ипак, Адамс је склонији продорима и флоутерима, а обојица имају велику слободу у игри ’један на један’ и креирању из пика.

Екипа Велимира Перасовића воли да игра у изразито брзом ритму са много контри и полуконтри, а не беже ни од шутева у транзицији – такав стил покушаће да наметну и у полуфиналу. Ипак, такав стил немогућ је без агресивне одбране са много брзих руку, а управо то краси Кучу.

Кључни дуел: Бурусис-Весели (Јудо, Антић). Много интересантних мини битака водиће се симултано и свака ће имати утицај на исход. Ипак, кључна ће бити улога Јаниса Бурусиса, који ће морати да буде перфектан на обе стране терена јер је Фенер изузетно јак у рекету. У нападу ће се са Грку вероватно мењати чувари, а у одбрани ће Јанис морати да буде ’намазан’ какав он уме да буде, али и да рачуна на Кима Тилија, специјалисту за ’прљаве послове’, као и на савршену тимску одбрану.

Икс фактор: Коста Слукас и Перо Антић имају искуство освајања Евролиге са Олимпијакосом – ниједан од њих неће бити примаран на радару тима из Виторије, а обојица су већ знали да заблистају на највећој сцени. Нарочито се то односи на Слукаса, чија је мирна рука у кључним тренуцима живот значила Олимпијакосу.

Перасовић ће се надати ’врућој руци’ Дависа Бертанса, којег у том случају апсолутно нико не може да заустави јер је способан да погађа и са противничком руком на лицу.

Потенцијални проблем: Фенербахче – Јан Весели и ’турско проклетство’. Иако је Весели у турској лиги деловао одлично после повреде, фајнал-фор сасвим је друкчија зверка и над Чехом и даље стоји мали знак питања. Уз то, Фенербахче и генерално сви турски клубови деценију уназад улажу огромна средства и остају без трофеја. Обрадовић је Фенер одвео на фајнал-фор прошле сезоне и сада су први фаворити за титулу – може ли то да представља оптерећење?

Лаборал Куча – повреде и минути без Бурусиса. Куча је показала стабилност, изборила се са изостанцима Шенгелије и Козера, сада ће им на фајнал-фору вероватно недостајати и Блажич, а и Ханга се тек недавно вратио. Широка ротација од изузетне је важности за екипу која воли висок темпо. Уз то, иако је Планинић солидно одрадио минуте против Панатинаикоса, против Фенера ће Кучи бити још теже у периоду без Бурусиса на паркету.

Извор: Б92