Када је бол у леђима опасан?

Синдром сакроилијачног зглоба (СИ) - на месту спајања кичменог стуба и карлице долази до промена или повреда.

Здравље 13.05.2016 | 08:54

Када се јави бол у доњем делу леђа и укоченост, ретко када се прво посумња на синдром сакроилијачног (СИ) зглоба. Међутим, многе светске студије су показале да је у чак 25 посто случајева то узрок, што се открије тек када се ту фокусира у дијагностиковању. Проблем је у томе што су симптоми СИ слични онима које изазивају друга акутна и хронична обољења, пре свега кичменог стуба. У питању је бол лоцираном на левој или десној страни доњег дела леђа, који се шири ка седалној регији и појачава приликом физичког напора, седења, стајања или устајања из седећег положаја, што ограничава општу покретљивост и доводи до укочености. Како настаје синдром сакроилијачног зглоба, колико је опасан, на који начин се дијагностикује и лечи, да ли можемо да га спречимо, за Новости је открио др Славиша Загорац, лекар Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију Клиничког центра Србије, који је на предлог проф. др Марка Бумбаширевића постао члан Удружења "Сацроилиац Медицал Еxперт Гроуп" у Немачкој.

- Сакроилијачни зглоб је место на којем се спајају кичмени стуб и карлица. Његова улога је да превасходно преноси тежину са горњег дела тела на доње екстремитете. Природа је удесила тако да он може да трпи ту врсту оптерећења, које је изузетно велико. У горњем делу је повезан лигаментима, везивним структурама, док доњи део представља синовијални зглоб са хијалином хрскавицом на површини и подложан је дегенеративним променама као и остали зглобови у нашем телу. Анатомски гледано, са 17,5 квадратних центиметара заузима велику површину. У нормалним околностима, покрети у њему су минимални, од два до четири милиметра у свим правцима.

* Како и зашто долази до бола?

- Бол може да буде акутни, услед ношења тешких предмета или наглог окретања, као и пада на бок. Могуће је и да дође до кидања лигамената и мишића зглоба у случају дејства велике силе, на пример код саобраћајних несрећа, падова са висина. Хронични бол се јавља као последица дегенеративних оштећења и карактеристичан је за старију популацију. У угрожену категорију спадају и труднице, које ћете затећи како се држе за доњи део леђа јер трпе велико оптерећење.

* Који су најчешћи симптоми обољења?

- Јавља се бол у доњем делу леђа, углавном израженији на једној страни и шири ка седалној регији. Понекад се осећа и у ногама, па дободи до заблуде да је у питању ишијас. Пацијенти се често жале да се бол појачава када трче, носе терет, седе, чак и током спавања. Међутим, проблем је у томе што се ови симптоми јављају и код других акутних и хроничних обољења, тако да се неретко занемарује могућност да је узрок бола овај синдром. Један од оснивача "Сацроилиац Медицал Еxперт Гроуп" наглашава да никада нећете размишљати о сакроилијачном зглобу ако не помислите на њега. То значи да је одређена сумња предуслов за добру дијагнозу.

Шта још указује на синдром СИ?

- Лекар би прво требало да детаљно разговара са пацијентом. Морамо да чујемо његову причу и сазнамо какве болове осећа, на којим местима, да ли се појачавају у одређеном положају и при неком покрету, да ли је преживео трауму... После озбиљне анамнезе, поготово о карактеру бола, следи преглед. Најпре се приступа палпацији зглоба да би се идентификовало осетљиво место, а затим ради пет провокативних тестова, тако што се пацијент ставља у одређене положаје. Бар три теста морају да буду позитивна да бисмо потврдили дијагнозу, потом радимо рендгенске снимке карлице и кичменог стуба или се одлучујемо за скенер, који је у овом случају суверен. Важно је да се искључе сви други узроци, од вируса до малигних обољења.

* Која терапија се примењује?

- Лечење подразумева примену лекова против болова уз физикалну терапију и вежбе за јачање трбушне мускулатуре и леђа. Циљ је да се смањи напетост мишића и зауставе упални процеси, а потом ојача тај део тела. Препоручују се и локална инфилтрација и денервација зглоба. Ако комбинација анестетика и кортикостероида не помогне, остаје хируршка интервенција. То је сакроилијачна фузија, мини инванзивна метода којом се у зглоб убацује два, три завртња.

* Када је неопдхона хирурушка интервенција?

- Одлаже се све док се не исцрпе неоперативне методе. Тек када је зглоб веома оштећен, одлучујемо се за фузију. Зато је важно да пацијент испоштује савете лекара, јер се вежбама и променом начина живота може много постићи и избећи интервенција.

* Како здраве особе могу да спрече да временом дође до оштећења и болова у сакроилијачном зглобу?

- Неписано правило је да треба да избегавамо дуго стајање и седење, а форсирамо лежање и шетњу. Ако смо принуђени да седимо по седам-осам сати на послу, важно је да на сваких сат и по устанемо, протегнемо се, направимо два-три чучња, прошетамо. Требало би избегавати ношење терета, а свако подизање истог да буде из чучња. Неправилан положај тела повећава притисак на мишиће и лигаменте, а то појачава ризик да дође до повреде сакроилијачног зглоба. Пешачење и пливање су мелем за леђа, тако да би требало да их уведемо у свакодневицу.

Б 92

фото: интерент