Друштвене мреже изазивају депресију

Друштвене мреже су свакако добар начин за разбијање досаде и контакт с другим људима, али чини се како могу бити итекако опасне.

Свијет 12.05.2016 | 07:38

Сада смо већ поприлично сигурни како ће друштвене мреже још годинама бити дио наших живота, јер су већ сада нешто без чега многи не могу.

Било да се ради о формама попут Фејсбука, Твитера и Инстаграма или нешто суптилнијим сервисима попут Јотјуба, ако проводиш доста времена на интернету и ниси тотални социопат, вјеројатно се користиш неком од њих, а можда си чак и лајкао овај чланак на Фејсу.

То није никакав проблем, јер на крају крајева, данас већину информација не добивамо преко Дневника или новина, већ управо путем друштвених мрежа, а не може се порећи како оне омогућавају бржу и лакшу комуникацију с другим људима те пружају забаву у оним хладним, самотним прољетним ноћима...

Али, свака медаља има двије стране, па тако и друштвене мреже носе свој мрачни кримен.

Недавно су тако Амери провели велику студију о односу друштвених мрежа и психичког стања њихових корисника која је показала како постоји велики утицај истих на пораст депресије, поготово међу млађом популацијом.

Изгледа како се степен депресије повећава размјерно повећању времена проведеног на друштвеним мрежама, а посебно су рањиви они нешто лабилнији међу нама.

Један од главних разлога депресије јест недовољно прихватање заједнице, које се манифестује кроз неслужбену валуту признања друштвених мрежа: лајкове (и све њихове изведенице).

Корисници врло често објављују ствари како би привукли друге и добили одређено признање, а ако га не добију, слиједи неугодна спушталица. Па чак и када га добију, чини се како то никада није довољно, јер увијек постоји неко тко добије више лајкова или има више пријатеља или га обасипају позитивним коментарима.

Изостанак истог изазива сумњу у самога себе која води до пријезира, а он је пак један од узрока депресије.

Други битан разлог јест осјећај како се сви други добро забављају осим тебе. Свакоме се догодило да петак или суботу проведу у пиџами излежавајући се на каучу и гледајући репризу репризе некакве приглупе америчке серије из црних 90-их, а одлазак на друштвене мреже открива пријатеље који се проводе по ноћним клубовима, роштиљају, одлазе на излете са својим партнерима или раде нешто атрактивно.

Наравно да пумпање таквих информација (а ријетко ко ће на друштвене мреже стављати своје депресивне животне тренутке) код неких изазива негативне емоције, а многи не могу разазнати како то углавном није објективан приказ нечијег живота већ само један издвојени момент који се чини фора.

Ако се не може свјесно разазнати разлика између правог живота и живота на друштвеним мрежама, ствари врло брзо могу кренути у јако лошем смјеру, а онда се не треба устручавати потражити помоћ или једноставно бацити један добри стари лог оут и изаћи напоље из своје собице!

(Импулспортал.нет)