Анализа и најава Ф4 Евролиге: Кошаркашка игра престола у Берлину!

ЦСКА, Локомотива, Фенербахче и Лаборал од петка до недеље ће се борити за наслов првака Европе. Српске узданице Теодосић у ЦСКА, Обрадовић, Богдановић и Калинић у Фенеру.

Кошарка 13.05.2016 | 00:00

Седам месеци после првог подбацивања лопте, на утакмици Каршијака - Барселона, време је за Фајнал фор!

Упркос све гласнијим противљењима, првенствено тренера, руководство Евролиге остаје доследно идеји да се шампион Европе добија на завршном турниру, кроз две "нокаут" утакмице.

Такав формат на снази је од 1988. године и од њега се одступило само у првој сезони "УЛЕБ" Евролиге (2000/01), када су Киндер из Болоње (Виртус) и Таукерамика (сада Лаборал Кућа) одиграли плеј-оф серију до три победе.

Фајнал фор сигурно није најправеднији начин да један тим дође до титуле првака Европе, јер после 27 до 29 одиграних утакмица у сезони (зависно од трајања четвртфиналне плеј-оф серије) све одједном стаје у само 40 минута полуфинала и - ако сте храбри, спретни и срећни - још 40 минута финала.

Али, управо то Ф4 чини јединственим догађајем у смислу ишчекивања и психолошког притиска.

Када почне утакмица, уз присуство 10 до 15 хиљада навијача (осим ако се игра у Лондону, као 2013), тензија готово да може да се опипа у ваздуху. Јасно је да Ф4, као такав, не може да се допада онима који су на њега долазили као фаворити, а враћали се кућама тужни, разочарани и љути, али страствени љубитељи кошарке тешко да себи могу да приуште веће уживање од боравка у истој дворани са четири најбоље европске екипе те сезоне.

Парови полуфиналних мечева у петак су ЦСКА - Локомотива Кубањ (18.00) и Фенербахче - Лаборал (21.00). Прво "сверуски" обрачун, па онда дуел новопеченог гиганта са увек популарним "фаворитом из сенке".

Само један од ова четири клуба зна како је бити шампион Европе. То је ЦСКА, који је прве четири титуле освојио у периоду од 1961. до 1971. и на њих се надовезао тријумфима 2006. и 2008, под вођством Етореа Месине и уз учешће асова попут Папалукаса, Ленгдона, Холдена, Андерсена, Смодиша и Шишкаускаса.

ЦСКА ће у Берлину играти 13. Фајнал фор у последњих 14 сезона ("брејк" се десио само у сезони 2010/11, када је уместо Евгенија Пашутина доведен Душко Вујошевић), али за клуб са највећим буџетом у Европи то није никакво специјално достигнуће. Огромна улагања могу да оправдају само трофеји, а "армејци" су неуспешно покушавали да се врате на трон седам година.

У последње време ЦСКА не успева да дође ни до финала, пошто је 2013. и 2015. поражен у полуфиналу од Олимпијакоса, а 2014. од Макабија.

Све очи српске, а и доброг дела европске кошаркашке јавности, биће уперене у Милоша Теодосића, који на Ф4 игра седми пут (два пута са Олимпијакосом, остало са ЦСКА) и покушава да узме прву европску титулу, што не крије да му је највећи неостварени циљ на клупском нивоу.

Тео је после краха у Милану 2014. потписао нови, трогодишњи уговор са ЦСКА, што значи да му је ово једна од последњих шанси да награди председника клуба Андреја Ватутина и све који су веровали у њега.

Много се очекује од најбољег стрелца Евролиге, Нанда Де Колоа, одбрану држи атипични центар Кајл Хајнс, а за максималан домет мораће да "искоче" неки од играча из другог плана, као што су Воронцевич, Курбанов или Хигинс. ЦСКА је ослабљен повредом Џоела Фриленда, који је летос доведен из НБА да буде први центар, а остаје да се види колико још има снаге и умећа у тек опорављеном Виктору Хријапи.

На супротној страни терена у петак предвече наћи ће се "железничари" из Краснодара, америчка испостава усред Русије.

У њој главну реч воде плејмејкер Малколм Дилејни и вижљасти центар Ентони Рендолф, који је шутом за три поена, уз подршку земљака Криса Синглтона, ове сезоне "уништио" многе ривале, укључујући Барселону у четвртфиналу.

Када Локомотива погађа тројке, а то поред Рендолфа и Синглтона најчешће раде Аустралијанац Рајан Брекхоф и Донте Дрејпер, па и Шпанац Виктор Клавер, представља велику опасност за свакога, поготово у већ описаним околностима, када нема прилике за поправни испит.

Са друге стране, ако ЦСКА заустави Дилејнија, а шут не "крене", највећи руски клуб биће надомак победе.

Занимљиво је да се на клупама два тима налазе тренери из Грчке. ЦСКА предводи Димитрис Итудис, који једноставно мора да уради нешто велико, да би једна од ударних референци престала да му буде "дугогодишњи помоћник Жељка Обрадовића у Панатинаикосу".

Његов колега и супарник, Јоргос Барцокас, овог лета биће један од најтраженијих стручњака на европском тржишту. Као додатни аргумент за поштовање Локомотиве пред Ф4, стоји титула коју је Барцокас освојио са Олимпијакосом у Лондону 2013, надигравши у полуфиналу Месинин ЦСКА, а потом и Реал Мадрид.

У најави меча Фенербахче - Лаборал, мора се кренути од "шефа свих шефова" европске тренерске струке, Жељка Обрадовића.

Од дебија на клупи Партизана и тријумфа у Истанбулу 1992, низао је учешћа на Ф4 и титуле као нико. У Берлину, где је већ постао шампион са Панатинаикосом 2009, водиће екипу на Ф4 рекордни 15. пут, у потрази за такође рекордном деветом титулом.

Далеко иза њега, са по четири наслова европског првака, следе Педро Ферандиз (Реал), Александар Гомељски (Рига, ЦСКА), Божидар Маљковић (Сплит, Лимож, Панатинаикос) и Еторе Месина (Виртус, ЦСКА).

Обрадовић је после годину дана паузе доведен у Фенербахче лета 2013, да после силних промашаја и "бачених" милиона коначно направи тим који ће моћи равноправно да игра са великанима попут ЦСКА, Панатинаикоса, Олимпијакоса, Реала, Барселоне и Макабија.

Први циљ - пласман на Ф4, као првог турског клуба још од Ефеса 2000. године - остварио је у другој сезони, а у трећој се враћа на завршни турнир као, по многима, главни фаворит за трофеј.

Фенер је 2015. у Мадриду изгубио полуфинале од домаћег Реала, али не може се рећи да је том приликом стечено драгоцено тимско искуство, пошто жуто-плави дрес и даље носе само Богдан Богдановић, Јан Весели и Мелих Махмутоглу. Ту је и Рики Хикмен, који на претходном Ф4 није наступио због повреде.

Фенербахче је ове сезоне имао доста проблема са повредама (Антић, Слукас, Весели), али у Берлин стиже у комплетном саставу и са много самопоуздања након "чишћења" Реала у четвртфиналу - 3:0.

Обрадовићев тим показао је током сезоне да може да игра на различите начине, успешно је пребродио период у коме је морао да се сналази са само једним класичним центром и са асовима као што су Луиђи Датоме, Боби Диксон, Екпе Јудо, Богдановић, Весели, као и освајачи Евролиге са другим клубовима (Костас Слукас, Перо Антић, Хикмен), има све предуслове да до краја "покори" Европу.

Лаборал Кућа ове сезоне би вероватно однела убедљиву победиу у гласању за омиљени "други" клуб елитног такмичења.

Многи навијачи широм континента заљубили су се у френетични темпо екипе Велимира Перасовића и нема сумње да ће бројна срца неутралних и разочараних широм "старог континента" у петак увече куцати за Лаборал.

Лаборал од свих учесника Ф4 има најуједначенији састав "од 1 до 12", без изразитих звезда, али такође без слабе карике.

Најзвучније име у тиму је Јанис Бурусис, грчки ветеран кога је у каријери много спутало незрело понашање и који је прошле сезоне у Реалу имао просеке од 12 минута и пет постигнутих поена у Евролиги, а на Ф4 није дао практично никакав допринос титули.

Бурусис се у Лаборалу претворио у неустрашивог лидера и једног од најкориснијих играча у читавом такмичењу (15 поена, девет скокова и три асистенције по утакмици), који представља легитимну претњу како на ниском посту, тако и у шуту са полудистанце, односно за три поена.

Даријус Адамс и Мајк Џејмс током сезоне су се смењивали у улози плејмејкера који праве хаос "пик енд рол" игром, продорима, асистенцијама и тројкама. Ако је Александра Ђорђевића неко директно коштао посла у Панатинаикосу, то су њих двојица.

Адам Ханга је сјајан универзалац, сличан Николи Калинићу, опорављени Давис Бертанс "спаљује" мрежице шутем иза линије 6,75 метара, Јака Блажич игра за класу боље и рационалније него у Црвеној звезди, а Ким Тили и Дарко Планинић се одлично допуњавају са Бурусисом.

Лаборал је од фебруара без бившег НБА крилног центра Торникеа Шенгелије (операција менискуса), а Перасовић се нада да ће имати на располагању бека Фабијена Козера, који је шест недеља био ван строја због повреде леђа.

Француз је почео да тренира пре само неколико дана.

"Желим да играм на Фајнал фору, јер је то јединствена прилика у мојој каријери. Неће ми бити жао ни ако обновим повреду, имаћу цело лето да се опорављам", рекао је Козер.

Бољу рекламу и препоруку за праћење утакмица у Берлину од ове изјаве, не би смислили сви Евролигини маркетиншки стручњаци.

Прогнозирати је незахвално, као и увек, али можемо да констатујемо да је после три узастопна изненађења (два пута Олимпијакос, једном Макаби) прошле године коначно тријумфовао фаворит број један - Реал.

Финале је у недељу од 20.00, три сата после утакмице за треће место.

Извор: мондо.рс