Видео: Знате ли зашто је Обрадовић заволио кошарку?!

Најбољи тренери данашњице открили како се створила љубав између њих и игре под обручима.

У сусрет Фајнал фору у Берлину, који почиње у петак, тренери учесника завршне фазе Евролиге подсетили су се првих тренутака сусрета са спортом којем су касније посветили каријере.

Ево шта су рекли тренутно најбољи кошаркашки тренери Европе:

Жељко Обрадовић (Фенербахче):

"Захваљујући оцу, који ме је веома младог водио да гледам утакмице локалног Борац Чачка. Сећам се да сам узбуђено чекао сваку суботу да идемо на утакмицу. Током недеље сам га сваки дан запиткивао да ли идемо да гледамо кошарку. Много сам то волео и било је то нешто веома посебно за мене".

"Круцијална је била 1973. Имао сам тада 13 година и играло се Европско првенство у Барселони. Први пут је у репрезентацији тадашње Југославије био Драган Кићановић, који је из истог града као ја - Чачка. Било је невероватно гледати ти га и тада је нешто 'кликнуло' у мени да заволим кошарку".

"Волим кошарку и због ње сам срећан сваки дан. Кошарка ми је у крви, заиста".

Велимир Перасовић (Лаборал Кућа):

"Био сам млад када сам гледао репрезентацију Југославије седамдесетих и почетком осамдесетих. Имала је одличне резултате тада и била шампион света. То је утицало на младе да заволе кошарку и играју је на улици, тако сам и ја почео да играм са другарима".

"У то време преношена је једна утакмица недељно. Суботом у 17 сати и ја сам увек тада био пред телевизором.

Димитрис Итудис (ЦСКА):

"Мој први сусрет са спортом, као за већину вршњака, био је са фудбалом. Дугујем тадашњем тренеру што ме је заправо удаљио од фудбала и гурнуо на кошарку. Победа Грчке на Европском првенству 1987. изазвала је преокрет у мени да се потпуно посветим кошарци".

"У Солуну је била популарна кошарка, али сам одлучио да одем у тадашњу Југославију, затим у Загреб да бих учио од најбољих".

"Кошарка је сјајан спорт, мислим да је најлепши и најузбудљивији од свих тимских спортова".

Јоргос Барцокас (Локомотива Кубањ):

"Бостон Селтикси са Леријем Брдом, Лос Анђелес Лејкерси са Каримом Џабаром и Меџиком Џонсоном, истовремено и Грчка са Никосом Галисом, Панајотис Јанакис... Ти момци су ми били нека врста идола".

"Уживао сам играјући кошарку, али сам због повреда морао да завршим раније него што сам очекивао. Решио сам да постанем тренер да бих остао у спорту који толико волим".

Извор: мондо.рс