Анализа - Партизан у Купу: Био је ''пост'' дуг 32 године!

Црно-бели, иако први освајачи Купа маршала Тита, чекали су преко три деценије за пети трофеј. "Парни ваљак" тек четврти клуб на вечној листи Југославије. Велике победе и болни порази црно-белих у најмасовнијем домаћем такмичењу.

За разлику од Фудбалског клуба Јавор, коме је финале Купа Србије са Партизаном историјски подухват у 104 године дугој историји клуба, црно-бели ће се у среду у Горњем Милановцу борити за 13. трофеј у националном Купу.

Паузе које је "парни ваљак" имао између освајања пехара у масонијем такмичењу, често су биле дуге, а знале су да потрају и по неколико деценија.

Некада Куп маршала Тита почео је у СФРЈ да се игра 1947. и трајао је све до 1991. године, када је сплитски Хајдук, на велико изненађење спортске јавности, савладао Црвену звезду у Београду голом Алена Бокшића и чувени 17 килограма тежак пехар израђен од чистог сребра заувек однео на Пољуд.

Играло се, додуше, и следеће сезоне за Титов трофеј, али без пехара и клубова из Хрватске и Словеније, Куп није био ни налик претходним издањима.

Прелазни пехар требало је да краси витрине "билих", али је он у исте враћен тек 2008. године. Иако се сумњало да је за време рата растопљен и продат, истину је коначно открио некадашњи економ Хајдука Јуко Стрнић, који га је пуних 16 година чувао "на сигурном" и на крају вратио тамо где је требало да стоји све време.

Генерације југословенских фудбалера више од четири деценије бориле су се прелепо дело академског сликара Бранка Шотре, а највише успеха имали су играчи Црвене звезде.

Партизан је на вечној листи био тек четврти клуб СФРЈ по броју освојених трофеја у Купу Маршала Тита. Међуитим, Мирослав Брозовић, један од првих капитена црно-белих, имао је част да постане први фудбалер који је подигао пехар намењен победнику најмасовнијег такмичења велике Југославије.

ПОБЕДНИЦИ КУПА МАРШАЛА

Црвена звезда: 1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968, 1970, 1971, 1982, 1985, 1990; финалиста: 1952, 1954, 1973, 1980, 1984, 1988, 1991.
Хајдук: 1967, 1972, 1973, 1974, 1976, 1977, 1984, 1987, 1991; финалиста: 1953, 1955, 1963, 1969, 1990.
Динамо: 1951, 1960, 1963, 1965, 1969, 1980, 1983; финалиста: 1950, 1964, 1966, 1972, 1976, 1982, 1985, 1986.
Партизан: 1947, 1952, 1954, 1957, 1989; финалиста: 1948, 1959, 1960, 1979.
БСК/ОФК Београд: 1953, 1955, 1962, 1966.
Вележ: 1981, 1986; финалиста: 1958, 1989.
Ријека: 1978, 1979; финалиста: 1987.
Борац (Бања Лука): 1988; финалиста: 1974.
Вардар: 1961.

Партизан је у финалу првог издања Купа, головима Језеркића и Симоновског, победио Наша крила 2:0. Клуб зракопловства ЈНА је до утакмице за трофеј стигао после велике борбе са Сарајевом, али победу није оставрио на терену после 120 минута, већ је имао срећу да жребом буду извучен из шешира.

После две сезоне Наша крила играла су у финалу и против Црвене звезде (2:3). Још један великан са Топчидерског брда освојио је те 1949. године други од три везана пехара. Годину дана раније Звезда је била боља од Партизана 3:0.

"Ваљак" је четири године чекао на реванш, да би 1952. уследила наплата "комшијама" са каматом! Звезда је била велики фаворит и многи су је већ видели на победничком постољу, али је трофеј завршио у Хумској и то после једне од најубедљивијих победа црно-белих - 6:0.

Одбрана трона завршена је храбро, али рано!

Утакмица четвртфинала Купа 1953, између Партизана и Динама, била је куриозите из разлога што је подебеник први пут уместо жребом одлучен пеналима. Динамо је у регуларном току пола сата пре краја водио 5:2, али је Партизан успео да стигне до изједначења 5:5. Блистао је голман Динама Влада Мајеровић са три одбрањена пенала у току утакмице великом мајстору Бобеку, као и бравурама у пенал рулету, који је потрајао до осме серије.

Наредне четири године Партизан и БСК су се смењивали на власти у Купу.

Црвена звезда је 1954. године опет морала да положи оружје пред Стјепаном Бобеком и друштвом. Партизан је, уз промашени пенал свог капитена, победио 4:1.

Те 1957. године нико није ни слутио да ће "парни ваљак" после тријумфа у финалу против Радничког са Новог Београда (5:3) више од три деценије чекати да се попне на постоље. У периоду између, клуб из Хумске улице је још само три пута стизао до финала. Звезда је била боља 1959. (3:1), а Динамо из Загреба годину дана касније (3:2).

Преко 70.000 навијача, углавном Партизана, дошло је 24. маја 1979. на стадион Црвене звезде у нади да ће Партизан после више 20 година освојити Куп, али и најлошију сезону у лиги СФРЈ (у последњем колу обезбеђен опстанак) завршити са вредним трофејом. Ријека је, ипак, одбранила минималних 2:1 стечених осам дана раније на крцатој Кантриди.

Партизан је до финала стигао после 0:0 и 23 пенала у Мостару против Вележа!

Навијачи црно-белих коначно су се радовали победи у Купу маршала Тита 1989, тачно 32 године од последњег тријумфа. Пошто је елиминисао Ловћен и Будућност, "ваљак" је у четвртфиналу морао на мегдан Црвеној звезди. Први меч у Хумској завршен је победом домаћина 2:1, да би Фаиљ Вокир у финишу реванша анулирао предност црвено-белих и Партизан одвео у полуфинале. Тамо га је чекала Мачва. Шапчани нису били лак залогај, упркос чињеници да су били ранг ниже. У Београду је поново Партизан победио 2:1, а дуел у Шапцу окончан је без голова.

Финална утакмица одиграна је 10. маја 1989. на стадиону ЈНА, пред око 40.000 гледалаца. Жељни тријумфа црно-бели су "прегазили" Мостарце - 6:1 (2:0).

Навијачи Партизана памте још једну велику победу у Купу маршала. У сезони 1991/1992 од наступа су одустали клубови из Хрватске и Словеније. У крњом такмичењу до финала су стигли Партизан и Црвена звезда. Црвено-бели опет су имали улогу великог фаворита, али је са друге стране био фантастичан тим Ивице Осима.

Црно-бели победили су у Љутице Богдана голом Будимира Вујачића 1:0. У реваншу на Партизановом стадиону виђена је велика драма. Синиша Михајловић је голом пред крај првог дела из "слободњака" вратио све на почетак. Предраг Мијатовић је отворио победничка врата за Партизан у 65, али их је само шест минута касније залупио Дарко Панчев. Ни предност Звезде није дуго потрајала. Славиша Јокановић искористио је прилику у 76. минуту и постигао гол за велико славље навијача Партизан.

Следеће сезоне Звезда се реванширала "вечитом" ривалу и после пенала му узела трофеј.

Ни сезона 1993/1994 није могла без дуела "вечитих", овај пут у полуфиналу. Пре него што је лагано победио Спартак из Суботице у финалу (3:2, 6:1), Партизан је голом Пеђе Васиљевића у последњем минуту стигао до 3:1 и предности која га је водила у наредно коло. Звезда је првом мечу победила 1:0...

Саво Милошевић је довео црно-беле у вођство, да би Илија Ивић изједначио из сумњивог пенала. Ништа мање чудан није био ни онај који је Саво Чоканица досудио за Партизан пред крај меча. Милошевић је постигао други погодак, али предност од 2:1 није била довољна за пролазак. Уследио је драматичан финиш и гол Васиљевића са преко 30 метара.

ОСВАЈАЧИ КУПА СР ЈУГОСЛАВИЈЕ

Црвена звезда: 1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002, 2004, 2006; финалиста: 1992, 2001.
Партизан: 1992, 1994, 1998, 2001; финалиста 1993, 1996, 1999.
Смедерево: 2003.
Железник: 2005.

У финалима Купа СР Југославије Партизан је још два пута побеђивао. Био је бољи од Обилића у сезони 1997/1998 (0:0, 2:0) и Звезде 2000/2001 (1:0). Стрелац гола за трофеј био је Саша Илић.

До наредног финала Партизан је чакао шест година, а "дупла круна" заокружена је тријумфом против Земуна 3:0. Севојно је истим резултатом побеђено годину дана касније за други везани Куп, што је црно-белима пошло за руком први и за сада једини пут у историји. Последњи трофеј националног Купа "ваљак" је освојио 2011. С обзиром на то да фудбалери Војводине, незадовољни суђењем, нису желели да наставе меч при резултату 2:1 за Партизан, Београђани су на стадиону "Рајко Митић" добили утакмицу службеним резултатом 3:0 за 12. трофеј.

Прошле године Партизан је поражен у финалу од Чукаричког (0:1)...

ОСВАЈАЧИ КУПА СРБИЈЕ

Партизан: 2008, 2009, 2011; финалиста 2015.
Црвена звезда: 2007, 2010, 2012.
Војводина: 2014; финалиста: 2007, 2010, 2011, 2013.
Јагодина: 2013; финалиста 2014.
Чукарички: 2015.

Извор: мондо.рс