'Влашићки Робинзон': Све се може у природи

Рамиз Палош из Вишњева код Травника већ двадесет година живи у близини водопада Козице. Бави се узгојем коза, пчеларством, производњом рибље млађи, а прије двије године је садио и дуван на близу 1.000 метара надморске висине. Ове године планира засадити и лубенице, јер је већ произвео диње одличне квалитете у самом срцу Влашића.

Босна и Херцеговина 08.05.2016 | 21:53

"Када смо моја супруга Земина и ја дошли на овај терен прије двадесет година, спавали смо у комбију. Више од године дана требало ми је да саградим ову колибу у којој нас двоје боравимо и љети и зими. Мој радни дан траје 16 сати. Одушевљен сам овом природом, планинаским потоцима, великим јелама и боровима. Хук воде и цвркут птица не може ништа на свијету замијенити. Немам никаквих стресова, здрави смо и ја и супруга, а свој живот више никада не би провео у тзв. цивилизацији уз телевизор, кафане, и друге глупости које човјека одвајају од природе", говори Рамиз у разговору за Анадолију док показује и своју недавно изграђену воденицу на ријеци Козици.

Воденица која је спасила живот

"Једну су ми срушили када се градила она вражија централа. Та воденица нам је живот спасила у рату, јер сам мљео жито људима и узимао ушур. Гладни нисмо били, а то је најважније. Међутим, дођоше неки људи, срушише је како би провели цијеви за централу, а ни марке ми нису платили. Али, то мене не брине. Ја сам направио нову, бољу и љепшу. Самељем жито за хљеб, кукуруз за пуру и друга домаћа јела. Код нас је све домаћа храна. Мој специјални рецепт љети су дивље јагоде помијешане с козјим млијеком и свему томе додам још свој домаћи мед. Ту храну једем пуна три мјесеца и ништа више. Осјећам се као да сам тек рођен. Пун снаге, радног елана и здравља. Зато ја могу радити по 16 сати", хвали се Рамиз.

Његова супруга Земина такође не крије задовољство што је с Рамизом у дивљини, тачније близу некадашњег локалитета "прашума". Међутим, она пред први мрак улази у колибу и почиње одмор.

"Не могу радити колико Рамиз. Њему је дан увијек кратак. Радим колико могу. Водим бриге о кући, козама, имамо свој воћњак, а сијемо овдје. Ми не купујемо готово ништа. Све што произведемо, то и имамо", говори Земина.

"Прије двије године посадио сам дуван овдје на Влашићу. Одлично родио. Када је било вријеме бербе, посјекао сам га, осушио и пушио пуних пола године. Чак сам направио и машину за сјечење дувана тако да не купујем цигарете. Мотам сада туђи духан, али припремам садњу нове плантаже за своје потребе јер мирис духана са Влашића нигдје не можете осјетити. Он има посебну арому. Прошле године сам узгојио диње од килограма. Прекрасне, сочне као да су из Далмације или Херцеговине. Набавио сам већ саднице лубенице и припремио их у посебне посуде. Вјерујем да ћу овдје успјети и лубеницу узгојити. Ово је прави рајски врт", прича Рамиз док нам показује воћњак са аутохтоним босанским врстама који је подигао недалеко од своје колибе.

Ту су и Рамизови рибњаци за узгој млађи поточне пастрмке, затим рибњак у којем је риба за госте који наврате.

Риба за ловце и планинаре

"Ловце или планинаре, свејдено", додаје Рамиз.

Наш водич Салкан Бркић Рамиза познаје годинама. Није се изненадио што се влашички Робинзон настанио у дивљини планине Влашић.

"Рамиз је одувијек волио природу, лов, дивљину. То је његов избор и ја то поштујем. Видјели сте да је хитар као срндач. За кратко вријеме стигне гдје пожели. Мислим да ћемо се сви пуно више враћати природи, њеним вриједностима и предностима које нуди пред савременим животом."

Рамиз и његова супруга Земина живе без струје. То им уопше не смета. Више воле цвркут птица и жубор Козице него "црну хронику" у вијестима или којекаве емисије које човјеку одузимају вријеме, али и креативност.

"Изузетно волим и цијеним природу. Поштујем је, а она ми узвраћа својим даровима: водом, дрвећем, птицама, жубором ријеке, медом, животињама, дашком топлог вјетра. Зар ми више треба", узвраћа Рамиз којега одавно ловци прозваше "влашићки Робинзон".

(Анадолија)

(Фото: Анадолија)