Звезда и Олимпијакос – играчи у оба дреса!

Осим заједничких боја, црвене и беле, и тога што су навијачи два клуба "побратимљени", постоји и "одабрана" група фудбалера која је носила и дрес Црвене звезда и дрес Олимпијакоса. Као и тренери....

Фудбалери Црвене звезде и Олимпијакоса ће након дугих преговора и неколико одлагања и померања утакмице, ипак одиграти свој пријатељски меч у недељу 8. маја на стадиону "Рајко Митић".

Ово је чак 12. пријатељска утакмица ова два црвено-бела клуба, али тек друга која се игра у Београду. Тај меч се играо још 1994. године, што је био први међународни меч Звезде после укидања санкција, а Звезда је славила 4:1.

Последњи међусобни сусрет био је пре тачно четири године (9. мај), а тада су црвено-бели из Пиреја били бољи 2:1.

Осим заједничких боја, ова два клуба повезује и пријатељство са навијачима Олимпијакоса (Гате 7).

Оно се "изродило" средином осамдесетих година прошлог века када је Црвена звезда играла са мрским ривалом Олимпијакоса – Панатинаикосом. Пријатељство, односно братство, се одржало и у наредним годинама и деценијама.

Оно што је занимљиво јесте то да и велики број фудбалера у својој биографији има уписана имена ова два клуба, односно, чак десеторица играча носило је дрес и Црвене звезде и Олимпијакоса, а, уколико све буде по плану, и у данашњем дуелу ова два клуба биће их двојица.

Па, кренимо редом...

МИЛОШ ШЕСТИЋ

Омалени Шестић је први фудбалер који је понео оба црвено-бела дреса. Омалени Шестић је био сјајан дриблер и каријеру је почео у Црвеној звезди за коју је наступао пуних 11 сезона. Управо је из Звезде прешао у Олимпијакос за који је играо две сезоне и за 50 утакмица постигао 11 погодака, а потом се вратио у Војводину и са њом освојио другу титулу у њеној историји. Освојио је једну титулу првака у Грчкој, док је са Звездом освојио пет домаћих титула.

ИЛИЈА ИВИЋ

На следећег београдског црвено-белог морали су да сачекају пуних седам година. Илија Ивић, нападач који је од 1991. до 1994. године носио дрес Звезде, директно је прешао у Олимпијакос те 1994. године и оставио је одличан утисак у грчком клубу. Носио је дрес клуба из Пиреја пуних пет година и за то време одиграо преко сто мечева и постигао је преко 50 голова. Занимљиво је да је више трофеја освојио са Олимпијакосом. Касније је у оба клуба био спортски директор.

ПРЕДРАГ ЂОРЂЕВИЋ

Један од оних који је бољи утисак оставио у дресу грчког клуба, што је и нормално, с обзиром на то да је највећи део своје каријере провео у њему.

Као изразито лево крило стигао је у Звезду још као 19-годишњак, али је одмах позајмљен у Спартак из Суботице, па је за Црвену звезду за две године одиграо само 11 утакмица. Преко Панилиакоса стиже у Олимпијакос 1996. и постаје један од најбољих странаца који је икада играо у том клубу. Задржао се пуних 13 година, све до краја каријере, и са овим клубом освојио је чак 18 трофеја.

Најбољи је стрелац од свих странаца који су икад играли на Караискакису.

БОЖИДАР БАНДОВИЋ

Рођени Никшићанин се у Олимпијакосу "обрео" нешто после Илије Ивића и Предрага Ђорђевића. Боки Бандовић је каријеру почео играјући по Америци, али се онда вратио у Сутјеску из које је 1992. године стигао у Звезду. Задржао се три сезоне, а након епизода у Етникосу и Панилиакосу, стигао је и до Олија. Није се нарочито наиграо у овом клубу, па је брзо црвене, заменио за црно-беле, али ће остати уписано да је носио дрес оба клуба.

Занимљиво је да је у два наврата преузимао улогу тренера, односно, на кратко је био вршилац дужности у Олимпијакосу.

РЕФИК ШАБАНАЏОВИЋ

Негде у исто време када и Предраг Ђорђевић и Рефик Шабанаџовић је стигао у Олимпијакос. Само што је он преко АЕК-а из Атине, за који је играо фантастично пет сезона и освојио три титуле. Сјајни дефанзивац је био члан славне генерације Звезде која је 1991. године постала шампион Европе, а потом је напустио клуб, као и многи други. Као члан грчких црвено-белих постао је релативно касно, пошто је у време трансфера прешао тридесету, а није још много играо фудбал. За две сезоне, колико је играо у Олимпијакосу (1996-98), уписао је 25 утакмица.

ДАРКО КОВАЧЕВИЋ

После бурних деведесетих у којима је велики број играча Црвене звезде бирао Олимпијакос као наредну дестинацију у каријери уследио је мањи "застој", иако је све време регуларан у 11 био Предраг Ђорђевић, па је тек 2007. године Дарко Ковачевић најавио "други талас". Момак из Ковина стигао је у Звезду 1994. године из Пролетера, а у Олимпијакос је стигао у последњим сезонама каријере. После сезоне у Енглеској, Шпанији и Италији, определио се за Грчку у којој је имао "другу младост".

Освојио је пет трофеја са овим клубом за који је у 60 утакмица постигао 31 погодак.

МИРНЕС ШИШИЋ

А, потом, коначно и долазак из Олимпијакоса у Црвену звезду.

Словеначки фудбалер Мирнес Шишић стигао је у Црвену звезду у време када је спортски директор клуба из Љутице Богдана био Илија Ивић, а многи навијачи су сложни у оцени да то баш и није био тако сјајан трансфер. С обзиром на плату, он се није најбоље снашао у Црвеној звезди, па се задржао само једну сезону. Пре тога је играо по Грчкој, а у сезони пре доласка у Црвену звезду наступао је и за Олимпијакос у којем је углавном био "бекап" фудбалер. Прошле године је завршио каријеру.

МАРКО ПАНТЕЛИЋ

Наследио је Дарка Ковачевића, а и њему је као и нешто старијем нападачу, то био последњи клуб у каријери. Прве фудбалске кораке је направио у Црвеној звезди, да би после година "тражења" по Грчкој стигао до Пари сен Жермена. Каријера му је кренула узлазном путањом када је стигао у Сартид, да би се за сезону и по проведену у Звезди усталио у тандему са Николом Жигићем. Преко Херте и Ајакса на крају је заиграо и за Олимпијакос у којем је играо од 2010. до 2013 године. Са Звездом је освојио једну, а са Олимпијакосом две дупле круне.

ЛУКА МИЛИВОЈЕВИЋ

Преко Крагујевца и Рада до Црвене звезде. Одлични везиста, који из године у годину игра све озбиљнији фудбал, провео је једну сезону у Звезди и оставио добар утисак. Памти се његов погодак у дербију, а дошао је у клуб на инсистирање Роберта Просинечког. Након тога остварио је трансфер у Андерлехт, где се није најбоље снашао, али се зато у Олимпијакосу у потпуности усталио и изабран је за члана најбољег тима првенства Грчке.

За две године има три трофеја са "Олијем", а питање је да ли ће и наредне сезоне носити дрес овог клуба, пошто се за њега интересују клубови са запада.

АЛЕКСАНДАР КАТАИ

И последњи на листи, за сада, је Александар Катаи.

Као и Мирнес Шишић, и њему први клуб није била Звезда него Олимпијакос. Међутим, не може баш да се похвали да се "наиграо" у грчком шампиону, пошто за три сезоне у овом клубу није скупио ни минут на терену у званичном мечу. Након одличне сезоне у Војводини прешао је у Олимпијакос, на идеју Дарка Ковачевића, али је све четири године уговора провео на позајмицама. ОФИ, Војводина, Платаниас и на крају Црвена звезда. У првој сезони оставио је утисак "лењог" играча, али је након и званичног преласка и доласка Миодрага Божовића заиграо далеко боље.

Ове сезоне постигао је 15 голова и уписао 9 асистенција.

ТРЕНЕРИ

Поред поменутог Божидара Бандовића - ова два клуба водила су још двојица "заједничких" тренера. Љупко Петровић, који је водио "златну генерацију 1991. године", а потом био и у још два мандата у Звезди, од јануара до новембра 1993. године. Бољи утисак од њега, бар када је Олимпијакос у питању, оставио је Душан Бајевић који је у два наврата водио грчки тим и са њима освојио четири домаћа првенства и два купа. У Црвеној звезди је био у сезони 2006/2007, а памти се његов одлазак са терена у тренутку када је Звезда губила од Војводине 3:0.

Тренер Олимпијакоса био је и бивши фудбалер Црвене звезде Љубомир Спајић.

Извор: Мондо.рс