Албанац по повратку из Сирије: Ја сам преварени вјерник...

Повратник из Исламске државе, албански држављанин, рекао је за Дојче веле да данас себе сматра превареним вјерником.

Регион 06.05.2016 | 16:40

У Њемачкој повратници из “Исламске државе“ морају да одговарају пред судом. У Албанији такође. За разлику од Њемачке, у тој балканској земљи до сада није покренут ниједан поступак против џихадиста који су се вратили из Сирије – иако је за учешће у оружаним сукобима у иностранству албанским законом предвиђена казна од неколико година затвора.

Сандер Леши, савјетник за безбједност албанског премијера Едија Раме, изјавио је да “се повратници плаше кривичног гоњења“ и зато одлазе у илегалу.

Ебу Заид (право име познато редакцији), 28-годишњи Албанац, један је од њих. Своју причу је испричао у једном муслиманском ресторану у Тирани.

Каже да је био “распуштено“ дијете. Оружје и туче нису му биле непознате прије него што је, има томе неколико година, ислам почео да одређује његов живот:

“То је био мој спас“.

Као и у многим муслиманским породицама у Албанији, ни у његовој породици религија није играла велику улогу. Међутим, истраживао је салафизам, учио арапски, рано се оженио – “као што и приличи муслиману“.

На интернету је пратио рат у Сирији:

“Све што сам видио, прилично ме је погодило као вјерника. Хтио сам да помогнем муслиманској браћи. Одлучио сам да одем у Сирију. Нисам осјећао никакав страх, већ сам имао херојски осјећај да радим нешто добро: ја помажем да се збаци Башар ал-Асад“.

Ебу Заид је са још двојицом Албанаца 2014. отпутовао у Сирију. Родитељима је рекао да иде у Саудијску Арабију да студира религију.

“Пут је био једноставан: од Тиране до Истанбула аутобусом за 40 евра, и још 40 евра до сиријске границе. Није било контроле.“

Младе Албанце су са друге стране границе дочекали и одвели до Алепа, гдје су се прво борили на страни Ал Нусра Фронта.

“Све је било прецизно организовано: оружје, униформа, храна. Тамо сам упознао доста младих људи из Француске, Данске и Њемачке. С обзиром на то да добро говорим арапски, имао сам са свима веома добре контакте. Био сам најбољи пријатељи с једним старијим господином из Босне. Са њим сам стално причао.“

Ебу Заид каже да је због искуства са оружјем важио као “користан“. Послије мјесец дана, млади добровољци учествовали су у борби око Алепа. Да ли је некога убио? Ебу Заид неће да одговори директно:

“Нисмо имали никаквих сумњи: борили смо се против непријатеља, војника Башара ал-Асада и није било милости.“

Убрзо је примјетио борбу за власт између Ал-Нусра Фронта и “Исламске државе“. Био је импресиониран пропагандом ИД, па јој се придружује у посљедњим мјесецима свог боравка у Сирији:

“ИД је била боље организована. Имали су више оружја и били су боље финансирани – не знам одакле.“

Али реалност међу младим ИД-борцима била је другачија. Искуство му је отворило очи:

“Послије више сати борбе у Алепу, коначно смо изашли да покопамо своје мртве војнике. Али, било је и мртвих војника из Асадових трупа. Један од нас, Египћанин, отишао је и мртвом војнику одсјекао уши. Сакаћење лешева велики је гријех у исламу.“

Разочаран је ИД-џихадистима.

“Они нису имали вјерску наставу, не познају Куран – због тога такав екстремизам. Ако те ухвате са цигаретом – опомену те, ако слушаш музику – униште ти рачунар. Многи слијепо слиједе команде.“

У Сирији је упознао многе младе Европљане који су жељели да се врате:

“Питали су ме да ли је повратак у складу са исламом и ја сам рекао – да. Онда су питали друге који су им рекли: Не, не можете да се вратите. То није земља ислама.“

Прошле године, након што су двојица његових пријатеља Албанаца погинули, пожелио је да се врати кући.

“То није било само разочарање оним што сам тамо видио. Посебно сам био дирнут лицима моје дјеце и сузама моје мајке током наших разговора преко Скајпа.“

Тако образлаже свој повратак кући.

“Данас себе сматрам превареним вјерником. Рат је рат – никада лијеп. Тамо нема спасења.“

ИД-команданту у Сирији рекао је иде да покупи своју жену и дјецу у Турској.

По повратку у Албанију, Ебу Заид се држи подаље од власти. Живи повучено у Тирани као радник. Његови блиски пријатељи честитали су му на повратку, а он каже:

“Данас имам више саосјећања за људе.“

Извор: Б92