Анализа: Ко су кандидати за дрес Србије?!

Ђорђевић има озбиљну машинерију, али треба погодити добитну комбинацију! Већ 15. јуна селектор Александар Ђорђевић окупиће оно најбоље што српска кошарка има у овом тренутку, а још мање времена остало је до тренутка када ће шеф струке објавити шири списак кандидата од којих ће само пробрани асови добити прилику да овере карту за Рио.

Кошарка 09.05.2016 | 00:00

Док се на ратном фронту назире крај оштрог сукоба између Евролиге и Европске куће кошарке, на „леђима“ репрезентација прети да се сломи незадовољство које влада у Минхену услед неслагања у распореду снага у клупској кошарци. Међу жртвама радикалних мера којим прибегавају изасланици Фибе је и репрезентација Србије, јер осим тога што постоји опасност од искључења са првенства Европе 2017. године, о концу виси и организација квалификационог турнира за Олимпијске игре, до чијег почетка је остало још 65 дана.

Већ 15. јуна селектор Александар Ђорђевић окупиће оно најбоље што српска кошарка има у овом тренутку, а још мање времена остало је до тренутка када ће шеф струке објавити шири списак кандидата од којих ће само пробрани асови добити прилику да овере карту за Рио.

Донедавни тренер Панатинаикоса подвући ће црту и свешће завршне рачуне, а дотад остаје да направимо прву селекцију оних који би могли да поведу Србију на пут до Бразила.

Капитен Милош Теодосић налази се у зрелим играчким годинама, а сходно томе љубитељима кошарке ове сезоне пружа најблиставија издања, уз она виђена на Мундобаскету у Шпанији. Тандем Нандо Де Коло - Милош Теодосић ове сезоне једноставно је неухватљив и пред собом гази све, а српски капитен тренутно је други стрелац Евролиге (440 укупно, 16 у просеку), али и у самом врху по броју подељених асистенција (152 укупно, шест по утакмици). Мада је умео да покаже и своју „мрачну страну“ и да претера у покушајима да погоди неке нерезонске шутеве, то је чинио јако ретко. Много мање него претходних година. Ас бритког ума једним потезом умео је да реши утакмице, а снимци његових магичних проигравања угрејали су срца многих и једноставно је ноћна мора за противничке одбране. Сходно томе, од њега се очекује да репрезентацију Србије поведе до Рија, а онда можда чак и у поход на медаљу.

Марко Симоновић иза себе има сасвим задовољавајућу годину у Црвеној звезди. Човек задатка Дејана Радоњића, умео је врло успешно да обави сав „прљав посао“ и сачува играче који су чак били и много нижи и бржи од њега, међу којима је и један од најбољих играча Евролиге сада - Малколм Дилејни. Поуздан је, тимски борац, посебно у одбрани. Чак је добро покривао и позицију крилног центра, где је морао да се сукоби са знатно снажнијим атлетама. Није се либио да буде херој из сенке и својим тројкама обезбеди Звезди победе против Бајерна и Уникахе, а најсвежији случај је Мега, у првом мечу финала Јадранске лиге. Тада је везао три далекометна хица и црвено-беле одвео на сигурну удаљеност, која је касније донела и победу.

Прву годину у Европи по повратку из НБА Огњен Кузмић памтиће по форми која је често варирала. Одласком Салета Ђорђевића са клупе Зелених и 26-годишњи центар био је приморан да спакује кофере, али је самим доласком у Атину потврђено да селектор има веру у његове способности. Можда Кузмић није успео да дистрибуира на прави начин, али је умео да направи искораке, посебно у одбрани и скок игри. Има потенцијал, али га још није приказао на прави начин. Готово сигурно ће се наћи на ширем списку, али с обзиром на снажну конкуренцију на центарској позицији ове године, питање је да ли ће изборити место међу 12 најбољих.

Дуго је Србија чекала тако разноврсног стрелца као што је Богдан Богдановић. А како време пролази некадашњи ас Партизана игра све боље и боље. Осим тога што је израстао у још стабилнијег организатора игре, Богдановић је ове сезоне посебно показао да пуца од самопоуздања и да обожава да погађа велике шутеве. Јасно је да га онај промашај против Литваније на прошлогодишњем Евробаскету није поколебао, већ га је учинио јачим! Још се памти она победничка тројка у сусрету са Турк Телекомом, али она је била само једна од многих - на мечу са Дарушафаком је учинио исто, док је у дуелу са Јесилгијресуном отишао корак даље и погодио са пола терена. Уз 12 поена, по три скока и асистенције, те једне украдене лопте по мечу у Евролиги постао је незамењив шраф у Фенербахчеовој машинерији, зато би и требало да буде српска ведета у Комбанк Арени.

Немања Бјелица је своју премијерну НБА сезону почео одлично. Готово на свакој утакмици пробирљивој америчкој публици показивао је раскошни таленат и зашто га у Европи зову Професор. А онда се догодила повреда која је променила све. Дуго је Бели био у другом плану, добијао прилику на кашичицу, што је донекле претило да му упропасти сезону. Ипак, није се предао, већ се поново изборио за своје место у тиму и на самом крају сезоне поново блистао. Само у априлу бележио је десет поена по утакмици и имао високих 64 одсто погођених шутева из игре. За прву годину „преко баре“ просек од пет поена, четири скока и једне асистенције је сасвим солидан. Али, баш због валовите сезоне у САД у Београду треба чекати ону звер која је харала Европом и изнела велики терет на прошлом континенталном и Светском првенству.

Откако је дебитовао за репрезентацију 2007. године Стефан Марковић је неизоставан део националне селекције. Специјалиста за дефанзивне задатке, а са Милошем Теодосићем чинио је изузетно опасан тандем јер су у питању два дијаметрално супротна типа плејмејкера. Један је од миљеника селектора Ђорђевића и то није тајна. Обожава да разигра саиграче, али му је прелом леве потколенице крајем прошле године упропастио врло добар почетак сезоне. Пуна четири месеца касније Марковић још се није опоравио, првенствено због проблема са накупљеном водом у кости, од које се још опоравља. Према неким проценама на терен би могао да се врати тек половином маја, а без обзира на ситуацију сигурно је да ће бити на списку. Колико далеко ће догурати показаће само резултати опоравка.

Никола Калинић с успехом пролази кроз прву, транзициону сезону у Фенеру, али и прву у којој наступа ван територије Србије. На његова леђа пало је велико бреме, пошто га је истанбулски великан платио чак милион евра, што је можда у одређеној мери утицало на његова издања. Али, оно што је много важније јесте да се у последњих месец дана Калинић налази у значајном успону форме, што најбоље описују његове партије против Реала у четвртфиналу Евролиге. Закуцавао је, погађао, скакао, јурио - практично радио све што и прошле године у Црвеној звезди, где је био један од вођа тима који се окитио триплом круном на крају. Не треба заборавити и то да је Жељко Обрадовић из њега извлачио добре партије када је одрађивао прецизно зацртане задатке, па се његов учинак често није огледао само кроз статистичке колоне.

Немања Недовић је дуго тражио себе ове сезоне, али је тек у последња два месеца почео да пружа оно што се од њега и очекивало. Због тога у Уникахи не желе да се одрекну борбеног српског бека, који је после Марковићеве повреде радио и као организатор игре. И добро се сналазио у обе роле. Оно што је Недовићу дуго било потребно је континуитет, а то ће у Уникахи сигурно добити. Из свега тога профитираће и репрезентација, у којој је такође имао дуалне задатке. Он је тип играча који захтева свака модерна екипа - брз је, агилан, скочан, меке руке, брзим променама ритма и дриблинга. Његова форма такође је у фази успона, што ће сигурно значити Србији.

За Драгана Милосављевића учешће на Евробаскету прошле године било је велико искуство, које је касније у Алби пренео на један још виши ниво. Непрестано добија похвале тренера Албе Саше Обрадовића, чак га је назвао и „вођом тима“, а то је управо црта која је Милосављевића красила и у Партизану. Осим црте великог лидера, те одличних дефанзивних карактеристика, много је поправио свој нападачки потенцијал у још у време док је носио црно-бели дрес, а повреде су га спречиле да покаже још више. У немачком првенству бележи 13 поена, пет скокова и три завршна додавања по мечу, изразито висок ниво држао је и у Еврокупу и тако себе озбиљно ставио у први план на репрезентативном нивоу.

После неколико турбулентних сезона, у којим је имао више одмора него времена на паркету Мирослав Радуљица је направио потез каријере доласком у Панатинаикос. Дати оцену да је оправдао Ђорђевићево поверење било би сувишно, јер однос који њих двојица имају одлази у пријатељске оквире. Селектор је веровао у Радуљицу и кад није имао ангажман, и када није тренирао дуго, па су заједничким снагама направили велике ствари. Сада је постао права машина и у Евролиги и један од најбољих центара елитног такмичења. Ако ове године за партнера буде имао Бобана Марјановић и Николу Јокића, Србија ће имати можда и најјачи центарски трилинг у целој Европи. Притом, не треба заборавити да Јокић подједнако добро може да се снађе и на позицији крилног центра.

О томе да ли је Никола Милутинов направио добру одлуку што је Партизан заменио Олимпијакосом повеле су се бројне теме још прошлог лета. Млади центар желео је промену, изабрао је грчки клуб у којем се није наиграо, али не може се рећи ни да је потпуни промашај. Има прилику да учи од легенди Пиреја Јоргоса Принтезиса и Василиса Спанулиса, одиграо 18 утакмица у Евролиги, а иако му статистика није завидна (4п, 3ск) не треба заборавити да је и њему, као и Калинићу, ово прва година ван домовине. Али, тешко је очекивати да ће поново бити у коначном саставу, посебно ако Марјановић, Јокић и Радуљица буду здрави.

Зоран Ерцег је ову сезону испустио и помало се чини да ни не жали што је одморио ове године, пошто је имао уносних понуда са свих крајева Европе. Али, изабрао је да индивидуално тренира у редовима новог члана Кошаркашке лиге Србије, београдском Динамику. Право би чудо било ако би се Ерцег нашао у ужем избору селектора Ђорђевића.

После обраде играча који су прошле године Србији донели четврто место на Евробаскету, следи разрада кандидата за место националном тиму.

Кренућемо из Сједињених Америчких Држава и од двојице који су остварили запажене роле у НБА лиги - Николе Јокића и Бобана Марјановића.

Најкориснији играч Јадранске из прошле сезоне одлучио се за врло храбар корак па је из Меге директно отишао у Денвер. Испустио је прилику да буде део репрезентације како би радио на себи и окушао срећу у најјачој лиги света. Мада је због те одлуке добио одређене критике, испоставило се да је Јокић учинио праву ствар. Уложио је велики труд да би напредовао и нашао је своје место међу најбољим младим звездама НБА! Статистика говори довољно – имао је просек од десет поена, седам скокова, две асистенције и једне украдене лопте у 80 одиграних утакмица и сезону је завршио као трећи скакач, четврти блокер, седми асистент и осми стрелац међу рукијима.

Нападачки готово да није постојала ситуација коју Јокић није могао да реши. Користио је своју кошаркашку интелигенцију тако да задиви пробирљиве НБА критичаре. Осим што је поправио физичку спрему и рад ногу, његов шут и даље је изванредан, па је неретко акције завршавао и шутем за три поена. Што се одбране тиче, био је један од најбољих дефанзиваца Денвера, што само потврђује какву је сезону имао. Репрезентацији ће много тога доброг донети, без сумње.

Бобан Марјановић је у Сан Антонио стигао као статистички најбољи играч Евролиге, а после велике неправде која је начињена пред прошло Европско првенство сада је спреман да националном тиму помогне више него икад раније. Мада постоји одређена проблематика и око овогодишњег доласка у репрезентацију, највише због термина продужетка сарадње са Спарсима, ситуација би требало да се среди до почетка припрема. Није се Марјановић наиграо ове сезоне, али сваки минут који је провео на терену искористио је да терорише противнике и унесе им страх у кости. И поред мање минутаже приметно је да је остварио додатни напредак у игри, а како и не би када поред себе има тренерског аса какав је Грег Попович, али и саиграче у лику Тима Данкана, Каваја Ленарда, Ламаркуса Олдриџа...

Мада је и сам селектор Ђорђевић признао да само присуство Марјановића на паркету захтева посебну припрему тактике у оба правца, нема сумње да ће противници имати невероватне проблеме када буду налетели на њега, Радуљицу и Јокића, јер сви имају потпуно различиту филозофију игре.

Стефан Јовић је прошле године муку мучио са разним повредама, због чега је и пропустио Евробаскет. Али, ове сезоне вратио се још јачи и постао вођа Црвене звезде. Осим што је себе довео до статуса једног од најбољих дефанзиваца Евролиге, постао је и најбољи асистент елитног такмичења и човек од чијих креација функционише напад црвено-белих. Као и Радуљица и Марковић, један је од омиљених селекторових играча, што је доказано самим одласком на Мундобаскет, где је имао тачно прецизирану улогу и њу је одрађивао одлично. Међутим, после фантастичне сезоне коју има иза себе врло лако би могао да буде један од ударних игли Србије у квалификацијама.

Ђорђевићев помоћник Мирослав Николић открио је недавно да су младе ведете Звезде и Меге, Марко Гудурић и Раде Загорац, јако близу позиву у национални тим. Звездин леворуки шутер има сезону из снова коју је почео са репрезентацијом до 20 година. Освојио је Европско првенство прошле године, против Шпаније у финалу постигао је кош за злато, а онда је касније изабран у петорку шампионата и добио је признање за најкориснијег играча. Дрес ФМП заменио је Звездиним и кључним кошевима одлучивао је евролигашке сусрете против Реала, Бајерна, Ефеса. Постао је јако важан шраф у ротацији и више се Звездина игра више не може да се замисли без сигурних Гудурићевих егзекуција.

С друге стране млади капитен Меге је после прелома руке на почетку сезоне успео да ухвати воз и врло брзо пронађе прави ритам. Нажалост, изгубио је добар део сезоне, али чини се да је изванредним играма у полуфиналним окршајима против Будућности показао колики је заправо потенцијал. Врло незгодан играч за чување, дугих ногу и доброг, сигурног дриблинга, са великом жељиом да уђе у сваки дуел и не либи се да највећу одговорност преузме на себе. Уз Гудурића дефинитивно представља будућност српске кошарке, али у јавности се и даље води полемика да ли је њихово време дошло.

Партизанов капитен Вања Маринковић једини је из клуба из Хумске који би заиста могао да пронађе своје место на ширем списку, али у сезони велике екипне реконструкције ни млади бек није успео да пронађе праву форму. Некадашњи тренер Петар Божић често није знао коју улогу да додели талентованом шутеру, због чега је губио велики простор у маневру, а чини се да му је капитенска трака донела одређени притисак у најтежим тренуцима по клуб. Александар Џикић је успео да пронађе Маринковићу жицу и уведе га на прави пут, али остаје да се види да ли ће то бити довољно да се нађе у ужој конкуренцији.

Осим Симоновића, Гудурића и Јовића на Мали Калемегдан могли би да стигну позиви за Владимира Штимца, Немању Дангубића, Василија Мицића и Луку Митровића. Али, у јакој конкуренцији која влада на њиховим позицијама питање је колико далеко ће догурати. Звездин капитен после тешке повреде колена тек хвата залет и вероватно ће и својевољно желети да прескочи репрезентативну акцију како би порадио на физичкој спреми за наредну сезону. Мицић је посао резервног плејмејкера одрађивао врло добро, али било је приметно да му је у појединим ситуацијама недостајало искуство и концентрација. Умео је да буде херој, као у мечевима са Ефесом и Цедевитом, али и да стане навијачима на жуљ. Дангубић такође иза себе имао тешку повреду, али је по повратку на паркет наступао јако добро. И даље се чека његов прави учинак у нападу и тек повремено уме да искористи невероватан атлетски потенцијал и баци публику у транс. Зато је дефанзивно јако напредовао и стасао у једног од најбољих дефанзиваца у Црвеној звезди.

Владимир Штимац је једна од највећих бољки селектора Ђорђевића, јер својим понашањем и залагањем завреднео је велико поштовање шефа струке. Али, као и у случају осталих саиграча - конкуренција је заиста превелика. Попут Василија Мицића своју улогу је максимално испоштовао, умео да изнесе велики терет на својим леђима у тренуцима када је Мајк Цирбес био у великом паду, неретко оствари и дабл-дабл учинак. Како је и сам рекао - увек ће бити ту за репрезентацију.

Из Шпаније све више се намећу Дејан Мусли, Стеван Јеловац, док је Владимир Лучић играч који је стално близу дреса репрезентације. Некадашњи центар Партизана просто је експлодирао ове сезоне у Манреси и постао неко кога се плаше сви клубови у АЦБ лиги! У конкуренцији је за најкориснијег играча шпанске лиге, апсолутно је први стрелац тима и буквално вуче све конце у игри каталонског клуба.

Оним што је показао на терену апсолутно је заслужио да се нађе на списку, као и Јеловац, који је један од најбољих играча Сарагосе. Новосадски крилни центар поново оставља јак утисак и право би чудо било ако би и следеће сезоне остао у тиму са североистока Шпаније. Као и Мусли просечно бележи по 14 поена, а највеће муке задавао је Реалу којем је у последња три сусрета убацио 21, 23 и 20 поена. Леворуки је шутер, добро се сналази у и око рекета, а неретко се извлачи и на шут за три поена, па представља праву „стреч“ четворку, која развлачи противничке одбране. Слично као Зоран Ерцег.

Са Лучићем је ситуација прилично нејасна. Чести проблеми са повредама умногоме су утицали да досад некадашњи капитен Партизана не оствари пун потенцијал, али његов учинак често превазилази онај део у којем се гледа статистика. Атлетски савршене грађе, брз, окретан, скочан, добар дефанзивац, меке руке. Нажалост, његове улоге у Валенсији често су нејасне и више се своди на део одрађивања одбрамбених задатака, што би могло да послужи и селектору Ђорђевићу. Али, у овом тренутку превише је играча са таквим карактеристикама.

Милан Мачван и Владимир Мицов вероватно су највеће мистерије у овом тренутку. Упркос одличној сезони у Галатасарају и томе што је клубу донео титулу шампиона Еврокупа, његова врата за национални тим затворена су после оних испада на припремама за Мундобаскет 2014. године. Мачван је играч око којег су се водили многи спорови у српским кошаркашким круговима. Иза себе има врло добру сезону у Арманију, бележио по десет поена у просеку у Евролиги и италијанском шампионату, али му је такође повреда руке отежала сезону. Мада би својим квалитетом и један и други могли да донесу одређени квалитет, према досадашњем искуству претпоставља се да ће селектор Ђорђевић остати доследан својим ставовима и да ће се окренути другим опцијама.

Прошле године међу новајлијама на ширем списку нашао се Раде Загорац, али и Ђорђе Мајсторовић из Металца, те Огњен Кузмић. Сада остаје питање да ли ће селектор изабрати имати нека нова изненађења, а у новогодишњем интервјуу за сајт Кошаркашког савеза Србије поменуо је и Николу Ребића, Марка Тејића, Дејана Давидовца, Огњена Јарамаза, Боришу Симанића... Али и неколико момака из разних европских клубова и америчких колеџ тимова.

Извор: моззартспорт