Дабовићева: Можда побиједимо и САД на ОИ!

Капитен Србије Милица Дабовић поносна је што део генерације европских шампионки и да ће екипа да ти све од себе на Олимпијским играма.

Дабовићева је заједно са селекторком Марином Маљковић и саиграчицом Дајаном Бутулијом у Лиону угостила групу српских медија који су посетили Француску.

"Довољно је што смо тамо, сама помисао, поготово мени као капитену. Поносна сам што сам део те приче и генерације која ће остати запамћења. Срећни смо што идемо у Рио, даћемо све од себе, борићемо се, па ко зна, можда се и САД добије", рекла је Дабовићева.

После сукоба ФИБА и Евролиге око клупских такмичења, појавила се могућност да Србија буде суспендована, па и да не игра на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру.

"Није ми ни пало на памет, побићу све тамо у ФИБА", рекла је Дабовићева уз осмех, "Нисам размишљала о томе да постоји шанса да не одемо тамо, ван сваке памети ми је то. Није ми ни на крај памети, нисам се ни у једном тренутку уплашила да нећу отићи у Рио".

Према њеним речима, Олимпијске игре су нови почетак.

"То је нови почетак. Имамо терет. Нормално је што смо се подигли на небо, али треба да се дебело спустимо на земљу", истакла је Дабовићева.

Како је рекла, срећна је због тога што је неколико година провела у Лиону, али жели да се врати у Србију.

"Једва чекам репрезентацију и да се вратим кући. Што сам старија, хвата ме већа носталгија. Опуштајуће је у репрезентацији, милина је радити са пријатељима", казала је наша кошаркашице.

Она је рекла да мора да буде задовољна сезоном у Лиону и да јој је много лакше јер је у том клубу са Маљковићевом и Бутулијом.

"Сезона је била јако тешка, Француска је једна од јачих лига у Европи. Олакшавајућа околност је то што је овде мала Србија, много је лакше од када је дошла Дајана него на почетку. Могло је боље, али било је тешко са цурама које немају жељу за победом попут нас. Код њих мањка борбе", рекла је Дабовићева.

Дабовићева сматра да су разлике између Француске и Србије драстичне и да ће јој значити искуство из те земље јер је ишла "из крајности у крајност".

"Ја се са своје 34 године бацам по терену, а оне гледају како поред њих пролази лопта. Код нас цуре гину и то нас је довело до златне медаље. Било би много лакше да и овде има тога. То је такав менталитет, њима није стало. Ту су, заштићене су као бели медведи, имају своју плату и мир, у својој су држави и зашто би се кидале. Али, и то неко искуство сам видела и срећна сам што нисам таква", закључила је сјајна кошаркашица.

Извор: Б92