Син погинулог борца: Да ли сам и ја издајник?

ИЗДАЈНИК

Са ово мало година, беспослен, хватам зјале, питам се да ли је судбина смишљена само за будале, па трошим младост улудо и осјећам се помало јадан, кад обећано "БОЉЕ СУТРА" дочекам тужан и гладан. Размишљам да будем начелник, или, макар, његов син, како да будем предсједник, службеник утегнут и фин, размишљам да се школујем, да будем битан лик, али зато што оца не памтим постадох издајник.

О оче, хајде устани, идемо у бој поново, залуд си главу губио, залуд орден добио, на погрешној страни си био, погрешне душмане побио. О оче устани, ја не могу на њих сам, сви су ти гробом газили, а ја их отприје знам. У крв су твоју перо, пишући говоре, стављали, од твојих костију сломљених китили крстом груди, твоје су ровове продали, и твоје ране црвали, устани јуначе, молим те, још једном јунак буди.

О оче, хајде устани, да виде твој мртви лик, идемо у бој за издају, хоћу да будем издајник. И нека главу изгубим, кад за њу мјеста немам, ни гладан не дам ситима да пљују на твој лик, па нека гробом постанем, ал' твога гроба не дам. Опрости ми оче издани, јер ја сам издајник.

Пјесма – реакција младића, сина погинулог борца, на то што његову жељу да нам свима буде боље дрзници називају – ИЗДАЈА!

(Аутор познат редакцији)