Била је чудо невиђено, а онда је нестала

Када је била на самом врхунцу славе, повукла се из света глуме.

Регион 05.05.2016 | 07:37

Била је чудо невиђено, а онда је нестала

Савина Гершак је била глумица за којом је сваки мушкарац уздисао, а жене су јој завиделе. Када је била на самом врхунцу славе и јавног обожавања, она се повукла из света глуме и решила да се посвети образовању. Тада је имала 28 година.

Рођена у Љубљани 1963. године, Савина је као тинејџерка ушла крупним корацима у свет спорта - активно је играла тенис и већ као млађа јуниорка бележила је запажене резултате.

Са 16 година била је званично трећа тенисерка у земљи, па се у том периоду преселила у Штутгарт и почела да наступа на професионалним турнирима по Европи. Ипак, судбина јој није одредила да постане шампионка; вратила се 1981. године у Љубљану и уписала студије енглеског језика. Поред тога, прелепа Савина повремено се бавила и моделингом, у локалним оквирима. И тада се десио обрт: није ни завршила прву годину студија, а већ је добила главну улогу у филму Живка Николића "Смрт господина Голуже" (1982).

Наиме, Николић је месецима тражио одговарајућу глумицу за улогу Анке која је у сценарију описана као млада удовица божанственог изгледа. Упркос томе што је знао да Савина нема глумачког искуства, када је видео фотографије младе Љубљанчанке, познати редитељ узвикнуо је: "То је оно право!"

Како је испричала (на Пулском фестивалу ’82), звали су је телефоном из продукцијске куће "Виба филм“ и рекли јој да је управо добила главну улогу!

"Нисам стигла ни да се снађем, једноставно, упала сам у све то...", причала је тада заносна плавуша.

Њена лепота била је и остала, уз прелепо осликан стари Мостар, главни квалитет поменуте Николићеве драме, а Љубиша Самарџић (тумачио насловну улогу) остао је у сенци Савине Гершак и њене грациозности. Дебитанткиња, у својој деветнаестој, а на фестивалу у Пули тог лета већ је била, разумљиво, најсликанија и најинтригантнија личност.

И када се чинило да је звезда рођена, да ће понуде почети да пљуште са свих страна, то се није десило - две године Савина се није појавила у домаћим биоскопима, па ни на телевизији. Истини за вољу, њени глумачки квалитети нису били нарочити, а није имала ни елементарно глумачко образовање. Изјављивала је тада, између осталог, да је бављење тенисом ипак теже и захтевније од глуме, да је рад на филму лепо и узбудљиво искуство и да је тенис за њу прошлост...

Најзад, публика је дочекала да изнова ужива у њеној лепоти; Живко Николић припремао је нови филм, а у њему већ зацртао да водећу женску улогу игра Гершакова. Било је то "Чудо невиђено" (1984), филм који је одлично примљен и код публике, и код критике. И данас се памте бројне комичне сцене и култне реплике из најпознатијег Николићевог филма, међу њима и она када монах Макарије (Бата Живојиновић) концизно "дефинише" појаву заносне Савине Гершак у убогом селу на обали Скадарског језера.

После успеха Николићевог филма, Савину су приметили у Италији, па тако 1986. добија улогу у Б филму "За шаку дијаманата", а следеће године игра у још два филма на Апенинима.

Крајем 1987. и трећи пут се одазива на позив Живка Николића - овога пута реч је о туробној, политичкој драми "У име народа" у којој Гершакова глуми поред Богдана Диклића и Миодрага Кривокапића. Занимљивост је да Николић у том филму прави једно мало изненађење за публику: Савина не тумачи заводницу, нити заносну удовицу, напротив, њен сексепил је пригушен, улога је сведена и без еротске ноте.

У периоду 1988-90. Савина Гершак појавила се у укупно седам филмских наслова, углавном продуцираних у Италији. Можда су најпознатији од поменутих филмова амерички средњебуџетни "Поноћна јурњава" (1990) с Робертом Мичамом и Мајклом Дудикофом и "Угриз" (1989), други део италијанске хорор франшизе "Проклетство".

А онда је, у својој 28. години, божанствена Савина напустила глуму, југословенски филм остао је без своје некрунисане "мис". Студије енглеског није завршила, али је уместо тога уписала психологију и дипломирала у Риму, где је наставила да живи и ради. Мајка је двоје деце (родила је близанце у својој 44. години), а професионално се бави психотерапијом, до данашњих дана.