Годишњица смрти Јосипа Броза Тита

Пре 36 година, 4. маја 1980. године, умро је Јосип Броз Тито, неприкосновени лидер социјалистичке Југославије, прослављени ратни командант и један од оснивача и челник Покрета несврстаних.

Србија 04.05.2016 | 07:46

Јосип Броз је рођен у Кумровцу, Загорје, у мешовитој хрватско словеначкој породици маја 1892. године. Током његовог живота као датум рођења обележаван је 25. мај, као Дан младости, својеврсни национални празник.

Као аустроугарски војни обвезник учествовао је у Првом светском рату, с чином каплара, делом и на српском фронту. Рањен је и заробљен у Галицији, на руском фронту 1915. године, па је извесно време у тој земљи провео као заробљеник.

У званичним биографијама, у поратном периоду, навођено је да је потом учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920, када постаје члан Комунистичке партије. Године 1937. постао је генерални секретар КПЈ, после смењивања и стрељања Милана Горкића, претходног лидера те партије.

Радио је и школовао се, 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви. Било је то време најоштријих чистки унутар совјетске номенклатуре, и комунистичке интернационале, када је ликвидиран знатан број и југословенских комунистичких првака.

Као вођа КПЈ предводио је у Другом светском рату партизански покрет (Народноослободилачка војска). Из Другог светског рата изашао је као легендарни вођа.

На челу Југославије налазио се пуних 35 година.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију, током и након рата, у којој су, између осталог, у спровођењу револуционарне "правде" нестале и десетине хиљада некомуниста, под маском "борбе против сарадника окупатора".

Године 1948. одбацио је ставове Москве, односно Резолуцију Информбироа комунистичких партија, и потом је успешно одолевао снажном Стаљиновом притиску, да би доцније годинама вешто лавирао између источног и западног блока, изборивши сасвим особену позицију Југославије као челнице Покрета несврстаних.

Током 1950-их година, Југославија је добијала значајну финансијску и војну помоћ од САД.

Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај. Његова улога у том покрету, у познијој фази, посебно је упамћена по доследном настојању да се несврстани задрже по страни од утицаја појединих проблоковски опредељних чланица.

У унутрашњој политици, стицајем разних околности, вероватно и дубоке старости, оставио је устројство које се на крају показало као неодрживо за функционисање СФРЈ - Устав из 1974. године. Специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерешив проблем када се СКЈ распао.

Сахрани Јосипа Броза Тита, у Београду, присуствовало је више од 200 високих личности из целог света, што је несумњиво израз његове сасвим посебене историјске улоге и изузетног угледа који је уживао.