Добровољачко цвијеће сарајевског смећа

"'Бијеле руже које су чланови породица страдалих припадника ЈНА и делегација РС-а положили уз запаљење свијеће на мјесто страдања, бачене су у контејнер недуго након њиховог одласка'.

Кратко, јасно, агенцијски.

И прије свега, нељудски и нецивилизацијски. Да подсјетимо, ранијих година, цвијеће се сљубљивало са контејнерима, али тек пар дана послије комеморације. Данас је то промптно одрађено.

Задрти сарајевски националистички јастребови су ликовали. Те, "треба подићи плате радницима градског комуналног", те "сјајан гест", те "коначно неко нешто ради", пиштали су бошњачки националисти, кад оно тамо међутим.

Не, нису радници КЈКП Рад побацали цвијеће у контејнере. Како напрво рече њихов портпарол, они су нашли цвијеће у истим. Лоша процјена, портпарола? Чуће се.

Дакле, неко је дератизацију историје, прошлости и људскости одрадио прије њих. Неко коме то није посао. Или можда баш јесте. Можда баш постоје чувари ћудоређа, сарајевски професионални и кафански аматерски бројачи крвних зрнаца, разноразне зелене беретке, штоватељи Цаце и осталих монструма који одређују шнит и мјеру људскости, конвенција и "доброг владања" у главном граду БиХ.

А, по њима, ово цвијеће је отров, кукуријек, кога се треба отарасити исти сат. По њима је одавање почасти мртвим људима, који су се повлачили, злочиначко опело...

<имг срц="/слике/вијести/1ц81242фц6ф895е48936620а56ф578б6.јпг" алт="" />

Тек, Сарајево се обрукало. Нема других ријечи за ову вандалштину. Нема оправдања, рационализације, пуких јефтиних појашњења. Нема било каквих ријечи. Шехер мучи, као дијете на тути. Тек пука брука и срамота.

И како се виновник морао наћи промтно, градска чистоћа је сама себе демантовала, па су саопштили како је ипак њихов радник бацио смеће у контејнер. Зашто одмах, сам радник зна. Или би требао и неко други знати. Сазнати нећемо никада.

Но, то није све. Како ли ће мјерне јединице људскости вагати евентуално домино скрнављење сакраланих објеката и цвијећа на њима. Од Поточара до Јасеновца?

Или ће доборнамјерно поздравити свог колегу националисту четника и усташу који запишавају табуте или партизанске споменике? Или ћемо проматрати како радници чистоће у реалном времену уклањају цвијеће. Да се не усчује, шта ли???

Можда нам је све потаман, можда нам је све онако како треба. Зашто? Па, очију крвавих, свјетина према мртвима, не да нема поштовања, него би најрадије да може те мртве из гробова вадила и наново убијала. За све своје фрустрације. За све фрустрације овоземаљског свијета.

И то се једино и ради. Убијају се наново и наново мртви. Од Томашице, до Сарајева. Од Јасеновца до Блајбурга. Јебеш живог човјека. Тај се зна и супротставити, несигурно је то. Зато повампирена браћо балијска, усташка, четничка, будаке у руке, заврните рукаве, на којима се бљекса кукасти крст, и учи дана Борбе против фашизма, наставите рушити гробља, споменике, спомен-обиљежја! Палите, цвијеће, вијенце, од Мостара, Сарајева, Бањалуке...Играјте око својих примитивних племенских логорских ватри. Јер за друго нисте! Јер боље не знате!

На срамоту сваког нормалног чељадета у БиХ, које се узалудно нада неком правом, одистинском прољећу.

И шта ћемо рећи својој дјеци, свијету, залуталом туристи? То се код нас тако ради. У реду је у контејнер сурдукнути цвијеће. Јер су они "други" у унцу националисти као и "ми".

А, јебе се, изгледа, свима нама у овој нашој заједничкој прћији за свијетом. Шта ће нам свијет, да нас мири, боже ме опрости.

Него, јебе се и свијету за нама. Ми нисмо у стању испоштовати гроб, вјерски објекат, смирај мртвих. Нисмо у стању испоштовати спомен обиљежје. Да не причам о живом, а другом и другачијем.

Ирационални резултат - онанисање националиста над тастаурама и суманути смисао у кишном дану.

Рационални резултат - свијет нам је одавно окренуо дупе и леђа, пустио нас да трунемо у својој чамотињи изједајући као канцер своје тијело, ширећи се попут генетске девијације на потомство. Тако смо најсиромашнија држава у Европи, немамо круха да једемо, не знамо стражњицу обрисати, нити пертле завезати, али цвијеће у контејнер бацити, то знамо".

(Аутор: Драган Бурсаћ)

(Бука)

(Фото: Един Хаџихасић/Клиx.ба)