Прича: Плиме рата – Шахтјор живи и доноси живот...!

Током 2014. године у Украјини су почели велики сукоби између истока и запада, проевропски и проруски оријентисаних Украјинаца. Уследио је грађански рат који је уништио много живота, али је многе друге спасао фудбал.

Фудбал 29.04.2016 | 23:40

Сукоби у Донбас региону практично су уништили неколико клубова, али је један одолео свим недаћама и наставио да се бори и у Европи – Шахтјор Доњецк.

Док је један од највећих ривала Дњипро из Дњипропетровска од финалисте Лиге Европе стигао на руб пропасти, градски ривал Металург ликвидиран, а нејаки Олимпик се пресеио у Кијев, Шахтјор је наставио да чува част Доњецка.

"Рекли су нам да морамо брзо отићи. Нисам понео ништа из куће, веровато сам да ћемо се брзо вратити. Прошле су две године", сећа се капитен Даријо Срна последњег дана у Доњецку.

Изгубили су дом, стадион, град, навијаче

Пре две године фудбалери Шахтјора су остали без свог дома, стадиона и навијача. Од тада су "домаћини" у 1.250 километара удаљеном Љвову.

"Кажу ми да ми је кућа у реду. Да је и даље читава. Све ми је остало тамо, одећа је и даље у ормару. Узели смо само два аутомобила", рекао је Хрват који у Доњецку од 2003. године, када је стигао из сплитског Хајдука.

Шахтјор ће у четвртак дочекати Севиљу у полуфиналу Лиге Европе. Због оваквих утакмица је најбогатији Украјинац Ринат Ахметов направио Донбас Арену 2009, капацитета 52.000 места са ресторанима, кафићима, теретаном.

Међутим, "рудари" ће двоструког узастопног шампиона овог такмичења дочекати ван свог дома. Удаљеност између Доњецка и Љвова је попут раздаљине између Лондона и Мадрида.

"Најлепши тренутак у каријери ми је била победа над Вердером 2:1 у финалу Купа УЕФА 2009. Био је то невероватан дан за Шахтјор, Доњецк, целу Украјину. Када би поновили, надмашили би то. Овај тим је јачи од оног. Ментално смо снажнији, мотивисанији. Изгубили смо свој свој дом, свој стадион, свој град, своје навијаче. Корак смо од финала које заслужујемо", каже Срна.

Доњецк је био град будућности

Шахтјор је успео да одоли ратном вихору и за разлику од многих других украјинских клубова задржи најбоље играче и ново резултата. Градски ривал Металург је угашен, малени Олимпик игра у Кијеву.

"Људи који су мислили да ће се Шахтјор распасти не знају нашег председника, не знају наш клуб. Остали смо без много важних играча протеклих година (Вилијан, Фернандињо, Мхитарјан, Тешеира), али смо остали на високом нивоу игре. Видели сте шта Вилијан и Фернандињо раде у Енглеској, овај клуб их је створио", каже Хрват.

Док су многи долазили и пролазили кроз Шахтјор, Срна је остајао веран клубу. Иако је могао лако да пронађе ангажман у лигама "петице". Један је од најзаслужнијих за успон Шахтјора који је када је дошао тек кренуо да расте, након што је Ахметов преузео клуб после убиства мафијаша Ахата Брагина.

"Већ сам преживео један рат у Хрватској. Шахтјор је мој дом. Нисам осетио после толико година да могу једноставно да их напустим у овој ситуацији и одем. Нисам таква особа. Имао сам много озбиљних понуда из Челсија, Бајерна, Борусије. Да сам желео да одем у Челси на пример, урадио бих то на почетку, сада нема смисла", објаснио је Срна оно што су се много питали, зашто није отишао после првог пуцња у Донбас региону.

"Доњецк је био прелеп. Имао је ресторане, паркове, добре школе. Био је град будућности. Рекао сам када смо га напуштали да ако се вратимо, клекнућу и пољубити улицу. Сви желимо срећан крај. Сви", истакао је Срна.

Шахтјор значи живот

Шахтјор је имао 550 запослених када су почели сукоби. Неки од њих су се преселили западно са првим тимом и фудбалском академијом, други су остали и раде на стадиону који је сада дистрибутивни центар хуманитарне помоћи.

Много украјински клубови шаљу помоћ народу у зараћеном делу земље, али нико не помаже ни приближно као Ахметовов Шахтјор. Сваког дана 25 камиона пуних робе вози се сатима како би снабдели град.

"Када не бисмо слали ову помоћ, људу би умирали. У Доњецку више нема ничега, посебно за људе који су на државним пензијама", рекао је директор тима Сергеј Палкин, који је путовао седам сати, уместо уобичајена два, из Дњепропетровска до Доњецка како би проверио стање стадиона и других клупских објеката.

Држава је у новембру 2014. престала да исплаћује пензије људима који су остали у граду који контролишу проруски сепаратисти. Пола године касније новоформирана Народна република Доњецк је вратила пензије, али многи зависе искључиво од помоћи Ахметова, која износи око 50 милиона евра месечно.

"Клуб не би опстао да није председника. Чак и за време мира 60-70% одсто прихода је долазило од трансфера. Навикли смо на велике приходе од спонзора и реклама, али је све нестало када смо се преселили у Љвов. Неке компаније које су нас подржавале су потпуно пропале. Оне које су опстале нису заинтересоване да буду спонзор. Морају да преживе", каже Палкин.

Вратићемо се, иначе нема смисла постојати

Љвов није био прва опција Шахтјора. Харков је ближи 750 километара, први језик је руски као у Доњецку, али нису успели да се договоре у вези са стадионом. Тако су завршили у граду који је у последњих 100 година редовно био стециште избеглица, некад као део Аустрије, потом Пољске, па Совјетског савеза, сада Украјине.

"Рат у Европи у данашње време. Можете ли то замислити? Једног дана ћу гледати Шахтјор на Донбас Арени. То је мој сан, свачији сан. Молимо се за породице играча који су и даље у Доњецку. Они су једине жртве рата", рекла је Софија Семур, која је почела да навија за Шахтјор након што је овај клуб стигао у Љвов.

Шахтјор ће 24. маја прославити 80 година од оснивања. Пре пет година журка на Донбас Арени је личила на отварање Олимпијских игара, сада ће протећи у знаку сећања на страдале у Доњецку.

"Верујемо да ћемо се једног дана вратити на Донбас Арену, у супротном нема смисла да наставимо. Ако бисте ми рекли да нема шансе да се вратимо, тада бисмо затворили клуб. Али морамо се вратити. Доњецк је наш дом", закључио је Палкин.