Караџић од Хага тражи привремену слободу

Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић затражио је од судског Механизма у Хагу да га пусти на привремену слободу у Републику Српску.

Он је затражио да буде на слободи све док не буде одлучено о жалби коју ће он уложити на првостепену осуђујућу пресуду.

О Караџићевом захтјеву одлучиваће жалбено вијеће Механизма којим предсједава амерички судија Теодор Мерон. За одлуку не постоји рок.

Хашки трибунал је 24. марта осудио Караџића (70) на 40 година затвора, прогласивши га кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперским нападима и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Караџић, који се брани сам, у поднеску је нагласио да, по правилима суда, има право да буде пуштен на привремену слободу, обећавајући да ће се у Хаг вратити на сваки позив суда и да неће угрожавати свједоке и жртве. Иако то не наводи изричито, из поднеска произлази да Караџић тражи да на привремену слободу буде пуштен у Републику Српску, чијим је властима упутио копију захтјева, како би се оне изјасниле.

"Лично гарантујем да ћу се, ако будем ослобођен, појавити на свим засједањима када се то затражи од мене и да ћу се вратити у притворску јединицу УН када ми буде наређено. Нећу предузимати било какве акције које би могле представљати опасност за било коју жртву, свједока или било коју другу особу. Поштоваћу све разумне услове за ослобађање, попут јављања локалним властима и ограничења кретања и путовања", написао је Караџић у захтеву.

Он је подсјетио да је, иако се није добровољно предао, послије хапшења у јулу 2008. "у потпуности сарађивао са Трибуналом" и да "ниједан свиједок није пријавио ниједан случај узнемиравања у мом процесу".

"Стога, не постоји ризик од мог бјекства, нити опасност по било коју другу особу", навео је он.

Као посебну околност у корист свог привременог ослобађања, Караџић наводи да му се здравље, које је до хапшења 'било перфектно', погоршало током осмогодишњег боравка у притвору, зато што више није могао да се здраво храни и узима витаминске додатке.

Караџић тврди да му је шећер у крви нарастао до нивоа дијабетеса и да му је повишен крвни притисак. Подсјећа и да је у августу прошле године био подвргнут "хитној операцији на жучној кесици".

"Убијеђен сам да се моје здравље не би погоршало да није услова под којим сам притворен и да ће наставити да се погоршава, уколико будем притворен и током жалбеног поступка", пише судијама некадашњи предсједник Републике Српске.

Караџић је поновио и своје увјерење да у судском притвору забиљежена "изузетно висока учесталост малигних обољење" и да то "није случајност".

"Вјерујем да постоје еколошки проблеми унутар зграде и да ме токсичност у том окружењу може и убити или изазвати развој онеспособљавајуће болести, ако не будем ослобођен", тврди Караџић.

У фусноти је додао и да су, послије његовог писма генералном секретару УН Бан Ки Муну о томе, у октобру прошле године, обављени радови на вентилационом систему у притвору. Караџић наводи и да су, од како је он у притвору, умрли притвореници Драго Николић, Здравко Толимир и Миле Мркшић, а да су Војислав Шешељ, Горан Хаџић и још двојица притвореника обољели од тешких болести које су опасне по живот. Николић је умро на привременој слободи у Србији, а Мркшић на издржавању казне у Португалу.

Секретаријат суда је, раније данас, одбацио те Караџићеве оптужбе, подсјећајући да Међународни црвени крст и холандске власти спроводе редован надзор над притвором и да су утврдили да он задовољава највише међународне стандарде. Зато што је притворен, Караџић, како тврди, не може да на ефикасан начин учествује у припреми жалбе, нити да свом правном савјетнику пружи неопходну помоћ. То, како каже, дјелује "фрустрирајуће на моје психичко и физичко здравље".

"Услијед недостатка адекватног финансирања моје жалбе, моја помоћ је од кључне важности", навео је Караџић.

Караџић се Трибуналу, као и на статусној конференцији почетком априла, пожалио и на то што има застарјели компјутер, али не и приступ интернету. Секретаријат суда обећао је данас, у одвојеном допису судијама, да ће притвореници добити боље рачунаре до средине маја.

Караџић се, на крају писма жалбеном вијећу, назначио и да је у протеклих осам година био "лишен породичног и културног живота" и да се суочава са могућношћу да у притвору буде још "најмање три године, док се моја жалба не ријеши".

"Не постоји начин да ми тих 11 година буде надокнађено, и ако будем ослобођен. Чак и ако осуђујућа пресуда буде потврђена, ја сам патио од тих лишавања незамисливо дуго", подвукао је Караџић.

Он наводи и да његова породица нема довољно новца да га посјећује и да стога има "ријетке директне сусрете" са најмилијима.

"Премда сам пјесник, писац и интелектуалац у српском друштву, лишен сам задовољавања мојих културних потреба док сам притворен. Ако бих био ослобођен, породица би могла да ме посјећује и мога бих да имам културни живот", рекао је он.

Караџић, на крају, наглашава да "чврсто остаје при ставу да је невин" и да је, стога, "веома мотивисан да исправи неправду коју је првостпено вијеће нанијело мени и истини". "Одобравајући моје пуштање на привремену слободу, жалбено вијеће би предузело важан корак да обезбједи правичност жалбеног поступка у мом случају. Зато од вас, с поштовањем, тражим да ми одобрите привремену слободу за вријеме жалбеног поступка", закључио је Караџић.

(Агенције)