Путин у ствари не подноси Асада

Познати руски новинар Михаил Зигар, који врло добро познаје процес доношења одлука у Кремљу, написао је књигу под називом "Сви људи Кремља" у којој објашњава сложен однос Путина са пријатељима и непријатељима. То може да открије зашто Путин никада неће дозволити да Асад падне у руке Запада.

Свијет 21.04.2016 | 22:00

У дебати о будућности Сирије, Русија остаје постојана у подршци сиријском председнику Башару Асаду, упркос међународним позивима да се он уклони са власти. Кремљ наставља да подржава Асада, не само због геополитичког утицаја на Блиском истоку, већ и због личних принципа руског председника Владимира Путина.

Веома је важно да се ово узме у обзир јер се Асад суочава са све већим притиском да поднесе оставку, како унутар тако и ван Сирије.Тај притисак укључује и претњу међународног суда који би га казнио за наводне ратне злочине против сиријског народа.

Часопис Њујоркер је недавно објавио дугачак чланак о групи активиста из организације Комисија за међународну правду и одговорност (ЦИЈА), основане 2012. године, који су, како су рекли, одлучни да прикупе све што би се могло претворити у најзначајнију и свеобухватну документацију о ратним злочинима у Сирији.

Они настоје да прикупе што више доказа који би омогућили да се кључни доносиоци одлука владе у Дамаску, укључујући и самог Башара Асада, повежу са убиствима цивила.

Током сиријског сукоба различите организације за промовисање људских права, новинари и стране владе су тврдили да је Дамаск укључен у злочине против човечности, укључујући употребу барел бомби, хемијско оружје, убиства медицинског особља и мучење заробљеника.

У међународним кривичним поступцима снимци бомбардовања барел бомбама нису се не преизнају као доказ, и зато активисти ЦИА сматрају да је потребно да прикупе доказе у виду докумената који воде до кључних функционера.

У том циљу они посоебно настоје да прикупе документе који садрже наредбе са потписом владиних званичника, и откривају да је до сада из Сирије прошверцовано више од 600 000 докумената.

Ипак, врло је вероватно да сиријски председник никад неће бити процесуиран за ратне злочине. Русија је заинтересована страна која држи кључ његове будућности, и све зависи од тога како ће се Москва договорити са Западом.

Пре октобра 2015, када је Русија покренула војну операцију у Сирији, Кремљ је за себе тражио јачу улогу у политичком процесу, јер је имао премало утицаја на терену. Неколико рунди разговора између владе и опозиције у Москви није успело да произведе било какве значајне резултате, јер су сиријске опозиционе снаге које подржава Запад одбациле те разговоре.

Све у свему, Асадови непријатељи унутар и ван земље су у суштини били затворили могућност Москви да има утицај у решавању овог конфликта.

Једина стварна снага којојм је Кремљ у то време располагао био је руски вето у Савету безбедности УН, којим је Москва помогла да се блокира неколико резолуција о Сирији, укључујући и онај који би Међународни кривични суд постао надлежан за Сирију.

Све се променило када је Путин наредио покретање војне операције, и руски авиони нису само помогли Сиријској арапској војсци поврати контролу над скоро изгубљеним областима, које су од кључног значаја за стабилност режима, веж су и осигурали да Асад остане на свом месту, барем на кратак рок.

И то је управо оно што гарантује опстанак сиријског лидера: све док је Кремљ укључен у сиријску кризу, Асад не треба да брине за свој живот, а камоли за суђење.
Однос између Путина и Асада

Опис Путиновог односа са Асадом је обојен легендама, митовима и гласинама. Један посебан трач који циркулише у дипломатским круговима у Москви каже да руски председник не воли свог сиријског колегу.

Путиново лично непријатељство према Асаду, који се граничи са оштрим антипатијама, наводно датира још од раних 2000-их. Када је Асад наслиедио свог оца као председник Сирије, Москва га је подржала, мислећи да ће млад и харизматичан политичар продубити постојеће партнерство.

Међутим, Асад који је образован на Западу, има мало тога заједничког са руским руководством, које је имало много лакше односе са политичарима из времена Хладног рата који су остали лојални Москви и након распада Совјетског Савеза. Осим тога, сиријски председник није имао искуства у вези служби безбедности и војске.

Зато не чуди што је Путин на конференцији за штампу 2012. године јавно изрекао своје непооштовање према Асаду рекавши да Русија "није толико заузета судбином Асадовог режима", уз напомену да је сиријски председник "више времена провео у Паризу и другим европским престоницама него у Москви."

Међутим, Путин је изградио своју каријеру радећи за совјетске службе безбедности, где су сви агенти полазили од начела лојалности.

У служби безбедности, сваки службеник је могао имати поверења само у малу групу људи. Сарадници које је руски председник стекао током своје службе прошли су с њим сито и решето и заједно са њим се попели на положаје, као што је Путинов дугогодишњи савезник и шеф председничке администрације Сергеј Иванов.

У једном поглављу своје књиге, Зигар говори о томе како су западне санцкије 2014. спасле од отказа Путиновог помоћника Владислава Суркова, који је у руској влади руководио питањима Украјине.

"Запад је спасао Суркова тиме што га је ставио на први списак ЕУ санкција, а Путин никад не би казнио особу која је већ претрпела ударац од његових непријатеља", пише аутор. Чини се да је ту важила позната изрека из доба Хладног рата - "Ми не напуштамо наше људе".

Иста логика важи и за Асада:

Он је стешњен од стране Запада и домаће опозиције у Сирији, због чега Путинов менталитет не дозвољава да му се ускрати подршка. За Путина, то може мање имати везе са Асадом, а више у вези држања принципа.

Дакле, Путин ће ићи колико буде требало док се не увери да Асад остаје у Сирији или да му се бар гарантује сигуран одлазак са власти.

Према Кремљу, само два сценарија могу спасити сиријског председника од међународног суђења. Прво, он може остати на месту председника током и након прелазног периода у Сирији, што је пожељан исход за Дамаск и Техеран.

Ово међутим није вероватан сценарио, јер анти-Асадова међународна коалиција и опозиција неће дозволити да се то деси. Јер, чак и ако Асад остане као председник, он ће на крају морати да се на новим изборима суочи са својим противницима, што ће га на дужи рок оставити рањивим.

Други сценарио - онај за који Москва лобира - је да се изврши несметан и безбедан пренос власти од Асада на новог изабраног лидера.

Нема сумње да ће сваки договор између сиријског председника и опозиције коме буде посредовао Кремљ укључити и клаузулу о његовом дипломатском имунитету. Док год Асад има моћне заштитинике попут Русије, који су спремни да преговарају у његово име, он има најбоље могуће гаранције.

Извор: Курир