Бјелица и Вулвси добили одличног тренера!

Један од најтраженијих, ако не и најтраженији слободан агент међу НБА тренерима, потписао је петогодишњи уговор са Минесотом, која покушава да се покрене са дна.

Вест дана у НБА лиги:

Том Тибодо, бивши тренер Чикаго Булса и својевремено асистент у Минесота Тимбервулвсима, Сан Антонио Спарсима, Филаделфија Севентисиксерсима, Њујорк Никсима, Хјустон Рокетсима и Бостон Селтиксима, нови је тренер Минесоте.

Амерички медији преносе да је вероватно најтраженији слободни агент међу НБА тренерима потписао петогодишњи уговор са Вулвсима вредан 50 милиона долара, после којег ће преузети још једну функцију у нестабилном клубу, функцију председника кошаркашких операција.

После још једне сезоне за заборав, а Минесота није ушла у плеј-оф још од 2004. када је остварен највећи успех од оснивања, пласман у финале Запада, власници и директори не само да су сменили тренера Сема Мичела, већ су одлучили да доведу новог генералног менаџера и то, ни мање ни више, човека који је у последње време радио као асистент генералног менаџера у Сан Антонио Спарсима, Скота Лајдена.

Лајден је пре Спарса највећи траг оставио у Њујорку, где је био потпредседник и генерални менаџер Никса од 1999. до 2001, а онда председник и ген. Менаџер наредне две сезоне, пре него што му је власник франшизе уручио отказ.

Тандем Тибодо-Лајден требало би да покуша да уврсти Минесоту међу респектабилне тимове на Западу, што они нису пуних 12 сезона.

Од пораза од Лос Анђелес Лејекерса (2-4) у финалу конференције 2004. године, Минесота није ушла у плеј-оф, а у конкуренцији 15 тимова на Западу завршавала је 9, 14, 13, 13, 12, 15, 15, 12, 12, 10, 15. и 13, што је коначан Мичелов пласман ове сезоне са скором 29-53.

Прошле сезоне, Вулвси су били најгори у лиги са скором 16-66, а од оснивања франшизе 1989. године имају 39,1 одсто победа.

Мичел је тренер "вукова" постао убрзо по почетку текуће сезоне, након што је легендарни Флип Саундерс преминуо после борбе са раком, а од првог дана било је јасно да Мичел не може да пронађе заједнички језик, не само са ветераном Кевином Гарнетом, већ и са осталим играчима, које је поред неоспорног талента "красио" и јавашлук, односно блага анархија у игри.

Несхватљиво, Тибодо је прошлог лета, на крају пете сезоне у Чикаго Булсима, добио отказ иако је забележио скор 50-32, што је био трећи резултат на Истоку, и потом стигао до полуфинала конференције, где су Булси поражени у шест неизвесних мечева са Кливленд Кавалирсима.

Иако је водио Булсе током периода невероватних малера, пре свега тешких и везаних повреда најбољег и убедљиво најскупљег играча тима, Дерика Роуза, Тибодо ниједном није остао без плеј-офа, освојио је две дивизијске титуле у Централу, бележио сезоне и са 62 победе и 20 пораза, што је био најбољи скор Булса од опроштаја Мајкла Џордана, уједно и скор Чикага у последњој шампионској сезони 1997/98.

Тибодоа, који важи за тренера посвећеног и одбрамбеним задацима, заменио је Фред Хојберг, што је довело до тога да Булси не заиграју плеј-оф који је управо почео.

Минесота је победила у овом малом лоби рату са Сакраменто Кингсима и још неким тимовима који су хтели 58-годишњег стручњака из Конектиката, који је скупио огромно искуство често мењајући стручне штабове у периоду од прве сезоне Вулвса у историји (1989/90), до 2010. када је први пут у каријери добио прилику да самостално води тим, Чикаго.

Он је проглашен за тренера године у НБА, 2011, а као асистент Дока Риверса у Бостон Селтиксима освојио је и шампионску титулу 2008.

Са Чикагом остварио је 255 победа и 139 пораза у лигашком делу сезоне, односно 23 победе и 28 пораза у плеј-офу, што значи да је за пет НБА сезоне остварио 278 победа. Минесота је у последњих ДЕСЕТ година забележила 284 победе...

Прво што Тибодоа чека је припрема за драфт, а онда сходно избору у првом и другом кругу, можда и трејдовима током лета. А, није сваки пут екипа са севера САД умела да искористи очајну сезону и право избора већ на старту драфта...

Рецимо, 2009. године, Минесота је имала право на пети и шести пик и потрошила га на Рикија Рубија и Џонија Флина, који сада игра у италијанској Серији А.

Наредне сезоне, Вулвси су имали право на четврти пик, а изабрали су Веслија Џонсона, који је до данас остао пуки епизодиста. Године 2011. Минесота је бирала друга и узела Дерика Вилијамса, играча који се сељака између развојне лиге и клупе неког од НБА лигаша, без значајног учинка.

Вулвси 2012. нису бирали у првом кругу драфта, јер су то право у међувремену потрошили у трејдовима, док су 2013. били девети и изабрали Треја Бурка и одмах га проследили Јути Џез у замену за право на 14. и 21. пик, што је искоришћено за драфтовање Шабаза Мухамада и Горги Дијенга, а Вулвси су те године у другом кругу драфта изабрали и Лоренца Брауна, Андреа Робинсона и Бојана Дубљевића.

Пре две сезоне, Минесота је бирала 13. и узела Зака Лавина, док је у другом кругу селектиран Глен Робинсон ИИИ, Маркел Браун и Алесандро Ђентиле.

Са свега 16 победа претходне сезоне, Вулвси су као најгори тим лиге изборили право на лутрији да бирају први и изабрали Карла Ентонија Таунса.

Јасно је да било ту и великих пропуста и добрих одлука и одличних избора, па Тибодо преузима састав у ком су поред Таунса, Рубија, Лавина и за Кевина Лава добијеног Ендрјуа Вигинса, још Дијенг, преискусни Кевин Гарнет, најмлађи у тиму Тајус Џонс, наш Бјелица, црногорски центар и председник КК Партизан Никола Пековић, који је дуго повређен, али који би требало да заигра наредне сезоне, итд.