Болна истина о српским '(контра)револуцијама'

Ближи се мјесец мај и дуго најављивана „обојена револуција“ у Републици Српској. Тиме се ближи и Додикова „контрареволуција“. Шта се стварно дешава?

Република Српска 20.04.2016 | 22:55

Посљедњих двије године предсједник Милорад Додик, министар Драган Лукач и сва сила унајмљених „гласноговорника“ просто слуђују васколики српски народ и грађане Републике Српске „теоријама“ о реализацији обојене револуције у режији домаћих издајника и страних србомрзаца. Но, суштински проблем ових „теоретичара завјера“ лежи на чињеници да су много пута најављивали датуме почетка „револуција“, а показало се да су њихове процјене биле крајње неутемељене. Просто, „револуције“ су изостале!

Да не би поново оманули наши „велики заштитници“ побринули су се планирањем својеврсне „контрареволуције“. Значи, овога пута имаћемо грађане на улицама и јавно презентовање „отпора“ (или боље рећи „Отпора“), а понајмање је битно да ли је ријеч о револуционарима или контрареволуционарима. Са аспекта феномена „обојених револуција“ (иначе!) важно је грађане извести на улице и произвести кризу, а „истина“ ће ионако бити моделирана од стране актера кризе, медија и понајвише од стране „унајмљених аналитичара“.

Да обојене револуције не почивају на стварној истини, него на инструментализованим манипулацијама понајбоље знају управо данашњи „контрареволуционари“ предсједник и министар полиције. Управо су Милорад Додик и Драган Лукач били кључни оперативци прве икада изведене обојене револуције. Погађате, говорим о државном удару из септембра 1997. године као првој у свијету изведеној обојеној револуцији.

Обзиром на тадашње револуционарно искуство данашњи „контрареволуционари“ Додик и Лукач одлично знају да за извођење таквих подухвата одобрење лично даје предсједник Сједињених Држава. Таква одобрења су нужна због чињенице да су САД кључни актер описаних преврата, да у томе директно учествују бројни конвенционални и неконвенционални амерички субјекти, да реализација таквих пројеката подразумијева финансирање и ино. Примјера ради, Петооктобарска или „Жута револуција“ у Србији коштала је америчке пореске обвезнике око 41 милион долара. Бил Клинтон јесте одобрио и прву (бањолучку) и другу (београдску) обојену револуцију, међутим, то је учинио из чисто прагматичних разлога и оно шта се објективно догађало нема ама баш никакве везе са јавнопрезентованом „истином“.

Клинтон је извођење „српске револуције“ те 1997. године одобрио са циљем остваривања ратних планова у мирнодопским условима. Конкретно, требало је до краја окупирати БиХ, а посебице Српску, као есенцијалну претпоставку будућег и тада већ пројектованог злочина против српског народа – агресије на СРЈ. Да би у томе успио требало је стварну кризу каналисати као унутарсрпски сукоб (виртуелни) и слабљење Српске, те позиционирање марионетског режима на челу са данашњим „контрареволуционаром“ Додиком.

Дакле, истине ради треба знати да је до кризе те 1997. године дошло због тешког кршења мировног споразума од стране Клинтона и Алије Изетбеговића. Њих двојицу није интересовало креирање БиХ као функционалне државе, него су једино били посвећени успостављањем доминације над српским и хрватским живљем и територијом. Клинтону је то требало, како рекох, зарад будуће агресије, док је Изетбеговић у тим тренуцима настојао провести у дјело његов вишедеценијски пројекат – старање прве „Исламске државе“ на европском тлу. Зато што БиХ ни у дугорочној перспективи неће постати функционална држава понајвише су криви Клинтон, Изетбеговићи сениор и јуниор, те наши „(контра)револуционари“. То како је тадашња криза презентована глобалној јавности, као унутарсрпски сукоб око криминализације власти, нема везе са здравим разумом, а понајмање са истином. Но, то су „обојене револуције“!

Да би схватили опасности каквима смо данас изложени морамо дознати истину из те фамозне 1997. године. Зато ових дана на свом блогу (Борислав Радовановиц Блог) и неколико истинољубивих сајтова објављујем фељтон основног наслова „Битка за Радована“. У прва два текста објашњавам стварну позадину тадашњих дешавања, те ексклузивно износим низ података и опсервација догађаја до данас јавности потпуно непознатих.

Да би схватили данашње (контра)револуције и опасности какве нам пријете морамо уобзирити континуитет америчке геополитике. Бил Клинтон је створио те фамозне „отпораше“ чије услуге је његов насљедник Барак Обама несебично користио у произвођењу низа „револуција“ и „прољећа“, преко којих је успио произвести тешку дестабилизацију и хаос глобалних размјера. Затим, Клинтон је 90-их створио то „западнобалканско исламистичко језгро“ као извориште европског радикалног исламизма, каквим данас Обама разара Европску унију. Елем, наш кључни проблем јесте што се данас копља поново ломе управо преко наших леђа.

Полако долазим до питања: због чега ће „мајска револуција“ бити реализована након двогодишњег тешког ишчекивања? Па било то и у септембру (ове године свакако!). У тексту наслова „Отворено писмо предсједнику Томиславу Николићу“ објаснио сам како Сједињене Државе и НАТО јастребови тренутно проводе пројекат „очувања западнобалканског исламистичког језгра“. То конкретно значи да институције свих ексјугославенских државица проводе једну наоко сулуду политику: враћају џихадисте из Сирије и Ирака на овај наш ионако узаврео простор.

Управо Б-Х државне институције предњаче у процесу повратка неколико стотина џихадиста као да ће то донијети „мир и стабилност“. Институције ионако нису способне контролисати овдашњу изнимно јаку и одлично организовану радикално-исламистичку заједницу, а исту појачавају најекстремнијим повратницима из Гвантанама и са Блиског Истока. При том, посебно је индикативан начин на који институције то чине – јавним позивима упућеним фанатицима! Тужилаштво и Суд БиХ за ове планетарно опасне појединце и групе успостављају посебно привилеговану „правну праксу“. Закон прописује затворску казну од најмање три године, а суд и тужилаштво у свим случајевима налазе некакве чудне „олакшавајуће околности“ и изричу три пута мању казну од оне минимално запријећене – свега ГОДИНУ! При том, треба апострофирати чињеницу да је до данас процесуирано мање од 10 одсто „ратника повратника“, односно да гро њих слободно реализује добијене задатке.

Овде долазимо до сљедећег парадокса наше свакодневице. Наш „први револуционар“ Додик организује референдум против државног суда у тужилаштва. Понашање ових правосудних институција спрам џихадиста долази му као „кец на десетку“ и у односу на српски народ и према међународној заједници. Но, Додик и сва сила његових добро плаћених „аналитичара“ тај проблем никако да „уоче“. О томе не проговарају ни једну једину ријеч. Наоко нелогично, зар не? Сушту истина о њиховом таквом понашању предње сам јасно изрекао – знају да је у питању амерички пројекат и њихово је само да у томе фигурирају као и до сада. У ствари, конкретан задатак је ПОНОВО одвући пажњу народа на секундарне проблеме, каналисати кризу против сопственог народа и беспоговорно саучествовати у већ пројектованом злочину.

Морамо знати да амерички хомогени прилично рационално размишљају. Уколико западнобалкански џихадисти остану на Блиском Истоку ризикују да изгину. Зарад спасавања живе главе постоји могућност да се разбјеже у десетак држва, али у сваком случају постају „неупотребљиви“ америчким планерима будућих крвопролића. Због тога је наложен јединствен пројекат повратка екстремиста на овај наш простор и „очувања западнобалканског исламистичког језгра“. Американци имају врло јасне планове како употријебити и ових 900 повратника и неколико десетина хиљада њихових сљедбеника, а по свему судећи циљ је поново тешко дестабилизовати Балкан као својеврстан увод у ескалацију новог свјетског рата.

Елем, како човјечанство не би препознало „америчке прсте“ у будућој катаклизми, како не би схватило припремљене манипулације и (то најмање) покушало отклонити опасност – потребно је још једном жртвовати Србе и Републику Српску. По идентичној матрици „револуције“ из 1997. године треба изазвати међусрпске конфликте и хаос, на какве ће се касније „накачити“ Бошњаци, да би коначно „ствар у руке“ узели исламисти. Оно од чега највише требамо страховати јесте реализација погрома сличног оном на Космету 2004. године, само много већих размјера и какав ће се са територије Српске прелити на Санџак, Косово и Македонију.

Питате се зашто Американсцима треба један такав „сценариј“? Одговор је врло прост: зарад будуће интервенције „хришћанске колалиције“ (САД, Русија и ЕУ) против похода „светих ратника“ на Европу. У такав сукоб ће се недвосмислено укључитио недавно формирана „Исламска војна коалиција“ или „војска ислама“ и ето америчког жељеног циља – свјетског рата и будућег геноцида над муслиманима. Барак Обама и његов насљедник довршиће пројекат који је започео Бил Клинтон. У ствари Хилари Клинтон ће напокон реализовати пројекат какав је прије више од двије деценије лично започела.

Многи се питају како је могуће да је државни тужилац Горан Салиховић неколико великих кривичних предмета довео до неминовног хапшења Милорада Додика, а мјесецима га не зове чак ни на информативни разговор. Одговор је и овде врло прост: главни тужилац, баш као и у случајевима бораца Исламске државе, проводи врло јасне америчке налоге. Клинтоновима је Милорад Додик потребан да овде организује још једну „(контра)револуцију“, а након тога биће препуштен „судбини“ и Салиховићу. Елем, најмање сам забринут за судбину Милорада Додика, а много више за будућност нас „обичних смртника“.

Блог Борислав Радовановић