Хан Пијесак: Град који полако нестаје!

Милисав и Мирјана Томовић 18 година надљудским напорима покушавају да зауставе пропадање ове општине у Српској. О свом трошку обишли 13 земаља Европе, тражећи идеје и инвеститоре

Република Српска 19.04.2016 | 18:45

Брачни пар Милисав и Мирјана Томовић из Хан Пијеска, већ 18 година надљудским напорима покушавају да зауставе пропадање ове општине у Српској. У тој борби непрестано наилазе на препреке, како у локалној власти, тако и код самих мештана, "потонулих" у бриге и безнађе.

Са факултетским дипломама и великим радним и животним искуством у гигантима бивше Југославије, дошли су да живе и раде у Хан Пијесак. Отворили су фирму, саградили пословне објекте и кућу, сами обезбедили све услове за живот и рад, прибавили све дозволе, асфалтирали пут и уредили околину. Предузеће "Томи-Дерма" добило је многа признања за рад и однос према животној средини, а уврштено је и у најуспешније фирме у БиХ.

"Кад сам се вратио у Хан Пијесак, затекао сам неуређен град уз распродају државних предузећа у бесцење. За неколико година све је распродато и престало да ради, а нови погони нису изграђени, ни нова радна места отворена. Људи су остали без посла, перспективе и наде у боље сутра. Хан Пијесак је остао слепо црево Републике Српске, интересантан властима само због шуме".

Годинама су о свом трошку издавали "Информатор" са темама из реалног живота, у циљу едукације и боље информисаности грађана ове и других општина регије и делили га лично.

"Данас су људи осиромашени и психички убијени, јер млади одлазе, а изабрани представници власти сматрају да помоћи и решења за ово место нема, са чиме се никад нисам слагао. Стотине мојих суграђана откад сам се вратио, обраћало ми се за финансијску помоћ. И помагао сам. Али, сматрам да је то само тренутно решење. Зато сам покушавао да им обезбедим услове за посао уз нове инвестиције", прича Милисав.

Брачни пар Томовић

Како би пронашли праве могућности, о свом трошку су обишли 13 земаља у Европи, ушли у многе институције и организације и са њима успоставили контакте и разговарали шта би то заједнички могли учинити за ово место.

"Тако смо од једне регије из Аустрије добили позив да 30 наших људи разних делатности дође код њих и месец дана раде у њиховим предузећима и институцијама, како би се оспособили да оно што виде примене код нас. Поред тога, намеравали су да пошаљу своје стручњаке, како би на лицу места у конкретним ситуацијама дали сугестије и савете", наводи Томовић.

И КЊИГА ЈЕ ВИД БОРБЕ
МИЛИСАВ каже да ипак неће одустати од борбе за бољи живот народа Хан Пијеска. - И књига је вид борбе. Једну књигу сам издао ове године, а друга је у припреми. Исто је учинила и моја супруга. У њима разоткривамо суморну стварност у области реалног живота и нудимо смернице на путу ка цивилизацијским вредностима, свако у својој области - каже Томовић.

Додаје да је управо ту настао проблем, јер није било довољно интересовања код људи из Хан Пијеска, а ни код политичких представника и локалних власти.

"То показује однос према знању и свему што је ново. Чак је било разговора о међудржавном пројекту у којем би учествовали Аустрија, Србија и БиХ. Интерес за тај пројекат је постојао у Аустрији и Србији, али не и у БиХ, јер се до надлежних није могло доћи".

Милисав каже да Хан Пијесак има велики потенцијал за дрвну индустрију и туризам, али се за нешто такво прво морају створити претпоставке и обезбедити пратећи садржаји, за шта до сада није било интересовања и подршке ни локалних ни власти Републике Српске.

"Хан Пијесак полако нестаје. Од 2.500 људи ове општине, око 800 је запослених, 800 пензионера и 550 незапослених, 50 средњошколаца, 200 ученика основне школе, 15 предшколаца и стотинак осталих. Појединци који се боре за власт, не боре се да би обезбедили народу и овом месту извеснију будућност, већ за положаје и примања које ти положаји носе. Понекад се, након свих напора, запитамо: Како помоћи некоме који то неће", каже Томовић.

(Вечерње новости)