Борба: Кочићевој школи пријети затварање

Школа у Кмећанима, код Бањалуке, коју тренутно похађају само четири ученика и која је никла из темеља манастирске школе манастира Гомионица у 19. вијеку, а чији је ученик некад био славни писац Петар Кочић, бори се за опстанак, јер тренутно у њу није уписан ниједан ђак првак.

Република Српска 17.04.2016 | 19:12

На 42 километра сјеверозападно од Бањалуке, окружена предивном природом и духовним миром манастира Гомионица, смјештена је подручна школа “Младен Стојановић”.

У добра времена школа је бројала неколико стотина ученика у једној школској години, а данас због мањег броја уписаних ђака око школе се може чути само глас учитељице Жељке Русман која дозива Татјану Стојаковић и Немању Батара, ученике првог и другог разреда, те Стефана Зељковића и Данијела Зељковића, ученике четвртог и петог разреда, да се с одмора врате у учионицу.

Посљедњих десет година, због малог броја уписаних првачића, ова образована установа сваке школске године бори се за опстанак. Да се школа са таквом историјом не би угасила, руководство ове образовне установе, родитељи школараца, мјесна заједница Кмећани и манастир Гомионица, боре се да до тога не дође, иако су свјесни да би то једног дана могло да се догоди. Тиме би ово мјесто могло да изгуби много, да утихне без граје ученика.

“Проблем са подручном школом “Младен Стојановић” у Кмећанима није настао јуче, посљедњих десетак година број уписаних ученика у прве разреде је у опадању. Број ученика се максимално кретао до десет, а у посљедњих десет година сваке године тај број се смањивао за један до два ђака. Према информацијама које тренутно имамо за сљедећу школску годину, нећемо имати уписаног нити један ученик у први разред”, рекао је Ненад Михајловић, директор централне Основне школе “Младен Стојановић” у Бронзаном Мајдану.

Има ли наде?

Ако се за три до четири године не упише већи броју ученика првачића, школа ће се сама од себе затворити.

“Свим силама настојимо да школа у Кмећанима опстане и поред малог броја ученика. Не можемо дозволити да мали ђаци путују тако далеко до централне школе, која је удаљена 12 километра од њихових домова. Пошто се ради о ученицима нижих разреда, у случају да се затвори подручна школа у Кмећанима, дјеца би до централне школе морала путовати дуго”, говори Михајловић.

Како би на вријеме стизали на наставу, морали би малени ђаци устајати рано.

“Настава би им се завршавала у 11 часова. Како у то вријеме немају аутобус након завршетка наставе, морали би у школи провести још два додатна сата, јер им сљедећи аутобус према кућама полази тек у 13 часова”, навео је Михајловић.

Опадање наталитета је један од главних фактора који пријети да школа једног дана добије катанац на вратима.

“Они мјештани који су планирали да оду из Кмећана, већ су отишли. У селу нема много младих људи, они који су остали не ступају у брачне заједнице. Подручје је веома раштркано и економски неразвијено, то је један од главних разлог што су људи напустили крај и дјеци потражили бољу будућност и школовање ближе централној школи”, рекао је Раде Козомора, предсједник Савјета МЗ Кмећани.

Учитељица Жељка Русман, која ради пуних девет година у школи, казала је да ће ова образовна установа у наредној школској години, ако се не буде уписао нити један првачић, спасти на три ученика.

“Ове године засад немамо ниједног уписног ученика у први разреда. Један ученик ове године завршава пети разред, школовање ће наставити у централној школи у Бронзаном Мајдану. Постојање школе у животу једног села много значи, наша подручна школа из много разлога треба да настави даљи рад, прије свега зато што се ради о ученицима мањег узраста, који би у противном требало да путују до централне школе, која је удаљена 12 километара”, казала је Русманова.

Одрастање у природи

Живот ове школе прожет је са суживотом манастира Гомионица и предивном природом, а та продуховљена спрега види се на ученицима који је похађају и који су је похађали.

“Дјеца су дивна, прије свега здрава дјеца, за ових девет година од када радим у овој подручној установи, никада ми се није десило да једно дијете изван школе избива дуже од једног до два дана. То обично буде са дјецом из градских школа. С обзиром на то да ђаци иду и кад је невријеме до школе, кисну и ходају по снијегу и до три километра, дјеца су челичног здравља, разиграна и одрасла у природи. Знам колико ова школа значи сваком ученикуа”, рекла је Русманова.

Док градске школе организују излете ученика у природу, ђацима подручне школе у Кмећанима настава је сваки дан у природи. Данијел Зељковић, ученик, након завршетка петог разреда даље школовање ће наставити у централној школи у Бронзаном Мајдану.

“Још мало па ћу завршити пети разред, тешко ће ми се бити опростити од млађих другара и наше учитељице. Овдје ми је лијепо, учитељица нас често изводи у природу како бисмо се играли. Када се заврши школа и чује звоно, моји другари и ја не идемо одмах кућама, јер волимо да останемо са учитељицом, плешемо и играмо се у природи. Моји другари су предивни, поред тога што дијелимо школске клупе, Татјана, Немања, Стефан и ја идемо заједно и кућама”, испричао нам је Данијел.

Јеромонах Методије Крагуљ, игуман манастира Гомионица, истакао је да је школу у Кмећанима једно вријеме похађао и Петар Кочић. Дјеце је било много, некада и више од 200 ученика у једној школској години, а данас школи пријети затварање.

“Свјесни смо и ми да за коју годину неће бити уопште ђака, а вољни смо да се она сачува као школа”, рекао је игуман.

(Независне новине)