За несносну главобољу крив је мањак витамина

Већина мигрена може да се спречи надокнадом нутријената које не уносимо довољно. Више од половине свих главобоља су узроковане недостатком витамина Б. и Д, или су последица тровања тешким металима.

Здравље 11.04.2016 | 11:38

Већина мигрена може да се спречи или бар да се умање и прореде напади ове несносне главобоље, тврде амерички научници. "Лек" се не крије ни у каквом новом препарату, медикаменту или револуционарној методи, већ у надокнади мањка нутријената који су и узрочници највише типова мигрена.

Мигрене узроковане недостатком витамина Б и Д, као и главобоље које су последица тровања тешким металима чине више од половине свих врста мигрена.

Истраживачи су, најпре, дуго година истраживали везу између ових окидача и мигрене, а затим су доказали и да надокнадом ових витамина и чишћењем организма од токсичних метала, мигрене код неких пацијената потпуно нестају или се значајно смањује број напада главобоље, постају слабије и краће трају.

Мигрене су јаке главобоље које се често понављају, и јављају се углавном на једној страни главе. Типичан симптом је пулсирајући бол који се погоршава после и најмање свакодневне активности. Мигрену прате мучнине и проблемими са видом, осетљивост на светло, бол иза једног ока или ува, а јављају се и светлуцаве тачке у видном пољу.

Постоје мигрене са ауром и без ауре. Аура је неуролошки симптом који прати мигрену најчешће у облику визуелних поремећаја. Мигрене са ауром укључују и укоченост и пецкање у рукама и ногама, пробадања у мишићима попут игала, слабост једне стране тела и вртоглавице. Понекад, говор и слух су ослабљени. Ауре се обично појављују од четири до 72 сата пре напада мигрене. Пацијент осећа мучнину, повраћа и има дијареју. Од 70 до 90 одсто њих има мигрену са ауром која се јавља неколико пута седмично.

Мигрену, међутим, мора нешто да активира. Научници из Мејо клинике набројали су неке од узрочника: хормоналне промене код жена, храна, посебно слана и прерађена, прескакање оброка, адитиви из намирница, вино и пића са кофеином, стрес, јака светлост и звуци, промене у ритму спавања, психичко напрезање, варијације ваздушног притиска, лекови попут оралних контрацептива и нитроглицерин. Највише испитиване у мигрене узроковане дефицитом нутријената, а оне се, срећом, могу и спречити.

Недостатак витамина Б у организму, посебно Б2, Б6 и Б12, доказан јеокидач мигрена. Студија из 2004. године показала је да је висока доза рибофлавина ефикасна превентива мигренама. Код учесника студије који су узимали дневну дозу витамина Б2, познатијег као рибофлавин, број напада мигрене је преполовљен. Ово истраживање показало је и да узимање најмање 400 мг витамина Б2 дневно значајно превенира настанак мигрене. Студија из 2009. године објављена у часопису Пхармацогенетицс анд геномицс открила је да витамини Б6 и Б12 могу да смање јачину бола код мигрене, али и да се мигрене у тим случајевима ређе јављају. Теоретски, недостатак витамина Б изазива оштећења у можданом крвотоку јер немају адекватну исхрањеност, што може да буде окидач за главобољу.

И мањак витамина Д се наводи као један од главних окидача за главобољу. Овај витамин је одговоран за апсорпцију свих нутријената неопходних за функционисање организма. Без довољно витамина Д, можете изгледати неухрањено иако се храните редовно. Истраживање из 2008. године представљено на годишњем састанку Америчке асоцијације за главобоље, открило је да готово 42 одсто свих мигрена потиче од недостатка витамина Д. Овај витамин има антизапаљенску способност - смањује концентрацију Ц-реактивног протеина, индикатора упале у организму, чиме се смањује и запаљење у нервима и крвним судовима мозга. Тиме се спречавају и мигрене. Витамин Д познато је, има и аналгетски ефекат, па и ако дође до мигрене, оне су знатно слабијег интензитета. Тако, узимање витамина Д истовремено смањује учесталост мигрена као и јачину бола.

Први симптом токсичности тешким металима у организму попут олова, арсена, живе, хрома, јесте управо мигрена. Иако организам може да функционише са траговима ових метала у њему, када ниво отрова дође до одређене границе, јављају се мигрене. Истраживачи са Јузунка Јил универзитета у Турској истраживали су везу између тешких метала и мигрена. Студија је показала да пацијенти који болују од мигрена имају прекомеран ниво кадмијума, гвожђа, олова и мангана у организму. Многи од ових метала могу да пређу крвну баријеру у мозгу и да изазову оксидативно оштећење, које се манифестује мигренама.

Срећом, минималном корекцијом животних стилова и исхране, као и уношењем витамина Б и Д групе може да се избегне мигрена. Да бисте избегли тровање тешким металима замените све боје и водоводне цеви које садрже олово, не једите рибу за коју нисте сигурни да не садржи живу, и не држите у кући батерије које садрже кадмијум. Витамин Д можете добити од сунца, али и ако једете масну рибу, печурке и млечне производе. Намирнице богате витамином Б су такође млечни производи, зелено лиснато поврће, живинско месо, банане, говедина и остриге.

ШТА МОЖЕТЕ ДА УЧИНИТЕ

ВРЕМЕ. Промена времена, тачније атмосферског притиска окидач је за мигрену. Пратите временску прогнозу и припремите се за наступајуће промене.

ХОРМОНИ. Неравнотежа хормона уобичајена пред меснтруацију, у трудноћи и менопаузи узрокује нападе мигрене. Разговарајте са доктором о укључивању хормонске терапије.

ХРАНА. Неке намирнице и напици доводе до мигренозних напада. Водите дневник исхране, и искључите намирнице за које сумњате да су окидачи главобоље.

НАВИКЕ У ИСХРАНИ. Прескакање оброка и нередовна исхрана окидачи су за главобоље. Научите се да једете увек у исто време.

МИРИСИ. Парфеми, хемијски препарати и други мириси, посебно у просторијама могу да изазову мигренозне нападе. Замолите колеге да не користе парфеме и дезодорансе у затвореној просторији.

СВЕТЛОСТ. Јака сијалиста посебно флуоресценстно светло и светло од монитора могу да буду изазивачи бола у глави. Носите наочаре за сунце кад сте напољу и избегавајте да гледате у екране у замраченој просторији.

СПАВАЊЕ. Превише или премало сна, као и лош квалитет спавања кривци су за настанак мигрене. Ако имате проблема са спавањем консултујте се са лекаром.

ФИЗИЧКААКТИВНОСТ. Вежбање, спорт и секс често активирају несносне болове у глави. Посаветујте се са лекаром које активности и у које време можете да обављате, важно је да се не пренапрежете, али да имате довољно физичке активности током недеље.

ВРУЋИНА. Претопле просторије, спољне врућине и прегревање организма може да изазове напад главобоље. Одржавајте оптималну температуру у просторији у којој боравите.

ДЕХИДРАТАЦИЈА. Мањак течности у телу познат је кривац за активирање главобоље. Избегавајте алкохол и кофеин, и пијте довољно воде како бисте избегли дехидратацију.

ПЕТ ГЛАВНИХ ОКИДАЧА

* Чоколада
* Парфем
* Алкохол
* Промена времена
* Јака светлост

Новости