Потражња: На бироу у БиХ нема програмера

ИТ сектор је велика развојна шанса, као и прилика за нова радна мјеста. Поготово у нашој земљи, из које се не одлази без великог разлога.

Босна и Херцеговина 09.04.2016 | 21:20
Потражња: На бироу у БиХ нема програмера

Према магазину Форбес, информационе технологије су поред медицинског и финансијског сектора, најпрофитабилнија индустријска грана у свијету.

У БиХ је ИТ сектор у протеклих пет година порастао за 72 одсто. Процјењује се да у укупном БДП-у годишње учествује са 150 милиона марака.

Руководиоци ИТ компанија тврде како постоје одређене бирократске препреке у развоју ИТ сектора, али су свјесни да је тако у сваком бизнису, тако да то не смије бити изговор.

Као највећи изазов истичу потребу за квалитетним образовањем младих, те су у тој области потребна унапређења.

"Може бити унапређење неког плана и програма, кроз које студенти пролазе на факултету, да се он прилагоди потребама тржишта у суштини. Студенти уче јако пуно ствари, раштркано им је знање и интереси на разна поља али јако мало имају специфичног знања што је потребно тржишту", сматра Алма Калаузовић, пројект менаџер Атлант БиХ.

А након едукације, проблема за запослење нема. Већ неколико година међу најтраженијим на тржишту рада су управо ИТ стручњаци.

Програмера на бироу нема, тврди Нермин, млади сарајевски програмер. Могућности су велике, од приватног рада, рада за домаће па и стране компаније. Цијели свијет је потенцијално тржиште.

“Факултети наши, електротехника и други приватни који образују младе у овом сектору, не могу да избаце довољно људи колико фирме потражују, тако да ко год се одлучи да се бави овим позивом има довољно мјеста. Потражња је заиста велика", каже Нермин Шехић, иОС девелопер.

БиХ има велики потенцијал и квалитетан кадар, као и бројне друге предности које је могу позиционирати високо на свјетском тржишту.

“У БиХ је прилично добра перспектива када гледамо са стране оутсорцинга, и када се поредимо са неким водећим државама попут Индије из простог разлога јер имамо јако добру временску зону у односу на САД и Еуропу, лакше је комуницирати са клијентима. Имамо врло добро радну снагу, људи који се баве ИТ-ем имају добру подлогу и добро знање. А волимо се прогурати”, појашњава.

ИТ сектор може знатно допринијети бх. економији уколико се буде улагало у популаризацију и едукацију. Није тајна ни да се у овој области може одлично зарадити, а предности су свакако бројне. Од избора послодавца, радног окружења, па чак и радног времена.

(Н1)

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

ејјј

09.04.2016 19:43

Како це бити када дјеци није омогуцено да се сколују за ту струку.

ОДГОВОРИТЕ
Name

...

09.04.2016 21:25

Онда ниси добро упуцен,само сто информатика није лака грана,поготово сто сваког дана напредује.

Name

Директ

10.04.2016 13:25

На бироу нема програмера из разлога што они који се школују за програмера, након завршетка школовања, сами себе запосле (компјутер и соба или компјутер, лемилица и гаража уколико је ријеч о програмирању и изради ситне електронике). Да би се започело нешто самостално у овом послу нису потребна велика средства већ искључиво знање, што веће то си плаћенији, а исход је као у сваком другом предузетничком послу. Са друге стране, плата у некој домаћој ИТ фирми је 1000 КМ мјесечно, док у иностранству неколико хиљада евра. Један дио ИТ инжињера због тога одлази у иностранство, док други дио остаје да ради "за себе" одавде за странце (оустсоурцинг). Држава треба да уведе олакшице за оне ИТ-јевце који се баве оутсоурцингом, јер ту лежи могућност да се уприходује велики новац на основу пореза, али само уколико се онај ко покреће ИТ старт уп ослободи плаћања пореза у првој години која је критична за даљњи развој на начин да, уколико држава у старту удари велике намете и на овај сектор, онда нема ништа од озбиљног развоја ИТ индустрије у БиХ. Наиме, ИТ је сектор који мало захтијева, а пуно даје, али само уколико држава у старту не "сасијече" такву фирму са порезима јер ИТ фирме су веома осјетљиве на велике намнете у старту. За покретање ИТ фирме (уколико је ријеч о изради софтвера) потребан је просјечан компјутер од неколико стотина КМ и то би било то када би држава свела регистрацију ИТ фирми на нула КМ и ослободила пореза на 1 годину. Касније би могла од пореза да живи јер само небо је граница код оваквог бизниса. Погледајмо само садашњи пресјек, 150 милиона КМ годишње. Ми до коју годину нисмо ни имали ИТ индустрију, а сада она биљежи 150 милиона КМ прихода. Оно што је такође занимљиво јесте то да је то само један сасвим мали дио потенцијала који постоји у ИТ индустрији. Када би досегао пун потенцијал, ИТ сектор у БиХ би могао да приходује од милијарду до чак неколико милијарди КМ годишње, чак и више с обзиром да је ИТ сектор углавном извозно оријентисан тако да су могућности фактички, да се изразим, неограничене (с обзиром на величину свјетског тржишта спарам наше економије). Држава треба да уведе олакшице за оснивање ИТ фирми како би имала грану привреде која може за само неколико година да надмаши чак све гране привреде заједно под условом да се уведу олакшице јер не може ИТ сектор у старту да има исте намете као много "озбиљније" гране привреде пошто се у ИТ сектору фактички почиње од ничега осим једног компјутера.

ОДГОВОРИТЕ