Ретроспектива: Партизановци, ако ово разумијете - свака част!

У сусрет Скупштини ФК Партизан, на којој би црно-бели требало да добију председника после одласка Зорана Поповића, направили смо ретроспективу власти у клубу из Хумске последњих десет година. Ко с ким, како, зашто...?

У жељи да на папир ставимо како је у претходној деценији изгледала борба за власт у ФК Партизан, осим главобоље, добили смо и потврду да циљ не бира средства и да је борба за власт у спорту подједнако жестока оној у политици.

Пријатељи, па чак и кумови, постајали су преко ноћи непријатељи, а сукобљене стране уједињене у жељи да се докопају власти или је сачувају. Говор мржње завршавао се речима поштовања и дивљења или обрнуто. Сви покушаји да се челници Партизана "ухвате за главу или реп" били су узалудни.

Интереси, пре свега лични, стављани су скоро увек испред клупских, чиме је ФК Партизан, ипак, јединствен пример, јер резултати, победе и титуле нису били ама баш никаква гаранција за стабилност. Успешни су одлазили, неуспешни остајали...

Партизан је у последњој деценији освојио седам титула првака државе, три Купа, играо Лигу шампиона у сезони 2010/2011 и био стални учесник Лиге Европе осим у сезонима 2005/2006 (елиминисан од Макаби Теах Тикве), 2007/2008 (изабачен због нереда навијача у Мостару) и 2011/2012 (елиминисан од Шамрока). Међутим, за десет година црно-бели су променили шест председника, седам спортских директора и 13 тренера.

На челном месту најдурже се задржао Драган Ђурић, по резултатима један од најуспешнијих у Партизановој историји, али по пословању можда и најнеуспешнији. Упркос томе што је "ваљак" доминирао теренима по Србији, извезао много младих играча, играо константно у Европи, када се повукао клуб је оставио у другу од 14 милиона евра, а међу запосленима и фудбалерима је владало велико незадовољство, јер су плате увелико касниле.

За шест година променио је седам тренера (Јокановић, Стевановић, Станојевић, Грант, Вермезовић, Рашовић и Николић) и то тако што се осим Аврама Гранта ниједан није самостално повукао, чак ни Славиша Јокановић, који је одлуку о напуштању клупе донео после великих притисака са врха. Такође, Ђурић је променио и четири спортска директора (Томић, Крстајић, Тумбаковић и Нађ)

Председници Партизана од 2006. до 2016:

Иван Ћурковић 1989-2006
Ненад Поповић 2006-2007
Томислав Караџић 2007-2008
Драган Ђурић 2008-2014
Зоран Поповић 2014-2015
Иван Ћурковић 2015- ?

Спортски директори од 2006. до 2016:

Ненад Бјековић 1990-2007
Иван Томић 2007-2009
Младен Крстајић 2011
Љубиша Тумбаковић 2012-2013
Алберт Нађ 2013-2014
Драган Ћирић 2014-2015
Ивица Илиев 2015-?

Тренери Партизана од 2006. до 2016:

Јирген Ребер 2005-2006
Миодраг Јешић 2006-2007
Мирослав Ђукић 2007
Славиша Јокановић 2007-2009
Горан Стевановић 2009-2010
Александра Станојевић 2010-2012
Аврам Грант 2012
Владимир Вермезовић 2012-2013
Вук Рашовић 2013
Марко Николић 2013-2015
Зоран Милинковић 2015
Љубинко Друловић 2015-2016
Иван Томић 2016-?

Од краја осамдесетих година прошлог века до 2006. стабилност управе Партизана била је прилично чврста. Трио у саставу председник Иван Ћурковић, генерални секретар Жарко Зечевић и директор Ненад Бјековић повлачили су све конце и прилично успешно водили клуб. Озбиљне трзавице настале су оног тренутка када је Зечевић дошао у сукоб за најватренијим навијачима са јужне трибине, који су убрзо после тога започели процес промена, на првом месту бојкотом, али и осталим акцијама.

Пошто је Црвена звезда освојила две "дупле круне" (2005/2006 и 2006/2007), у Партизану су после две године без трофеја и преране елимиације из Европе од Макабија Петах Тикве коначно одлучили да нешто мењају...

25. децембар 2006.

Ненад Поповић је изабран за председника Партизана уместо Ивана Ћурковића. На Скупштини није имао противкандидата. У клубу су, ипак, остали Жарко Зечевић и Ненад Бјековић. Међутим, половином јуна 2007. сви подносе оставе, председник Ненад Поповић, управни одбор, "генсек" Зечевић, а мало пре њих повукао се и Бјековић. Поповић је означио Зечевића као главног кривца и човека који је приватизовао клуб. Тада је изјавио да га се Зечевић плаши и да жели да га склони са места председника "јер ће га раскрикати". Рекао је и да Зечевић жели да влада из сенке.

Овако су говорили Поповић и Зечевић:

"Скупштина је заказана легално, на захтев 28 чланова, али наравно, нико није наиван. Свима је јасно ко стоји иза захтева за сазивање скупштине и који је крајњи циљ тога. Нас су желели да смене после само пет месеци људи који су у Партизану и око Партизана годинама и који су га довели у ову кризу, који Партизан посматрају као сопствено власништво и са којима ми више не можемо да радимо", рекао је Поповић.

Он је рекао да у клубу "влада лоша атмосфера, неспремност за промене и неефикасност у пословању"

"Проблеми су кулминирали у последње 2–3 недеље када је започета једна прорачуната кампања са главним циљем да се заустави развој ФК Партизан и да се ствари врате на стање од пре пет месеци. Очигледно је да су неки сматрали да ћемо Управни одбор и ја као председник клуба да фигурирамо само на папиру и да се нећемо мешати у свој посао. Уосталом, дотадашњи начин управљања у клубу је и створио такву праксу – председницима и Управном одбору нико није морао да полаже рачуне", нагласио је Поповић.

Одмах после Поповић обратио се и Жарко Зечевић

"Они који су ми ближи знају да сам ову одлуку донео још пре три-четири месеца и планирао сам да оставку поднесем на Скупштини. Осетио сам да је ово право време да то учиним. У спортском смислу немам више мотива, јер је Партизан играо и у Лиги шампиона и у Лиги УЕФА: Мислим да је пласман у Лигу шампиона највећи спортски успех који је један клуб са овог простора могао да забележи", рекао је Зечевић.

Он је рекао да није више желео да буде предмет проблема и подела у Партизану, али је одбацио све оптужбе и нападе досадашње управе на њега и његове сараднике, које је назвао "инсинуацијама". Зечевић је све време седео иза просторије за конференције за новинаре и могао је да чује излагање Ненада Поповића и Манојла Вукотића.

"У клубу има великих подела и очигледно је да, када сам недавно рекао да нећу подносити оставку, нисам добро сагледао ситуацију", рекао је Зечевић и додао да клуб сада треба да воде младји са новом енергијом, како би Партизан поново досегао врхове.

25. септембар 2007.

После три месеца "без владе" Партизан добија председника. Први човек клуба постаје Томислав Караџић, изабран је једногласно и није имао противкандидата. Износећи свој програм Караџић је рекао да је клуб у изузетно тешкој финансијској ситуацији и да је једини изалаз продаја играча.

Скупштина Партизана изабрала је и нови Управни одбор састављен углавном од привредника, а за јавност су најинтересантнија имена била тадашњег министра Расима Љајића, који је био члан руководећег органа и у прошлом сазиву, и власника компаније "Зекстра" Драгана Ђурића. То је био и последњи дан Жарка Зечевића на фунцији генералног секретара, коју је обављао више од две децеценије.

"Нисам човек који живи у сенци, живим на сунцу и светлу дана и трудићу се да помогнем новом руководству, ако се то од мене буде тражило", рекао је Зечевић.

Ненад Бјековић је на Скупштини пред делегатима рекао је да одлази срећан и поносан.

"Срећан сам јер клуб остављамо у добрим рукама. У сваком тренутку сам увек мислио на интерес и просперитет Партизана. Поносан сам на Партизан и увек ћу бити", рекао је Бјековић.

На њихова места генералног секретара и спортског директора истог дана званично су инаугурисани Гордан Петрић и Иван Томић.

У прилично мирном периоду по клуб, када су остварени добри резултати, односно враћени титула и куп и изборен наступ у Лиги Европе, Томислав Караџић одлази на место председника Фудбалског савеза Србије.

23. јул 2008.

Драган Ђурић постаје в.д. председника Партизана. На седници Управног одбора клуба дотадашњи председник Томислав Караџић је и формално поднео остваку на ту функцију. Караџић је приликом избора за првог човека ФСС био наговестио да ће за своје наследнике предложити управо потпредседнике, Ђурића или Милета Јовичића.

С обзиром на то да је Партизан 2008. освојио "дуплу круну", Драган Ђурић је последњих дана исте године рекао: Најватренији навијачи Партизана током већег дела јесење сезоне скандирали су играчима: "Доминирај!", а последњих дана 2008. године председник клуба Драган Ђурић им је узвратио: "Доминираћемо!".

Било је то једно од ретких испуњених обећања Ђурића.

ЂУРИЋЕВА ДОМИНАЦИЈА И У ФОТЕЉИ

Иако су имале велику подршку навијача и уопште Партизанове јавности, легенде клуба губиле су битку, а озбиљан ударац доживеле су у октобру 2009, када је Гордан Петрић поднео оставку на месту генералног секретара клуба. За њим је отишао и други потпредседник Зоран Мирковић. Повод за унутрашњи рат била је "смена" Славише Јокановића. Званично, Јокановић се сам повукао, али је било евидентно да су поједини чланови Управе на томе исистирали, што потврђује и озбиљан вербални сукоб тренера и навијача после првог меча против Жилине. Практично без озбиљног пораза (осим у квалификацијама за Лигу шампиона од Фенербахчеа и АПОЕЛа) и изгубљеног трофеја, Јокановић је морао да оде. Та оставка је на површину избацила море проблема и убрзо је отпочео рат за власт у Хумској. Драган Ђурић је добио битку...

6. октобар 2009. - Одлазе Петрић и Мирквовић.

"Гордан и Бата су напустили Партизан из личних разлога", испрва се Драган Ђурић држао "званичне верзије".

Како из личних разлога, када је Мирковић изјавио да није задовољан начином на који Ви обављате функцију председника?

"Они су желели да смене (члана УО) Драгољуба Вукадиновића, због његових изјава од прошле године (када је тражио смену Славише Јокановића). Такође су тражили да се са Јокановићем потпише уговор на три године. УО се са тиме није сложио", навео је Ђурић.

Кап која је код Петрића прелила чашу биле су несугласице око ангажмана Предрага Мијатовића.

"На прошлом УО је под тачком разно изнесено да би Мијатовић могао да дође у Партизан, на шта је потпредседник Миле Јовичић рекао да није у реду да се о томе расправља на тај начин, него да би то требало учинити на следећем секретаријату клуба. Они (Петрић и Томић) се нису сложили са тим".

ЂУРИЋ НА ВРХУНЦУ МОЋИ, САВО ЛАКО ЕЛИМИНИСАН

21. децембар 2009. На Скупштини клуба одржаној пред крај 2009. Драган Ђурић је потукао Сава Милошевића на изборима за председника. За Милошевића је гласао само Љубишта Тумбаковић.

"Прихватио сам ову обавезу захваљујући часним људима са којима сам радио претходне две и по године. Урадићу све да Партизан буде где му је и место. Желим да од уторка сви седнемо, рачунајући и Саву Милошевића и његову екипу да се ујединимо и причамо за добробит Партизана. Наравно, Сава као легенда Партизана увек има места у клубу. Не желим да причам о томе шта је било у кампањи", рекао је Ђурић након што је добио поверење Скупштине.

Милошевић и Тумбаковић гласно и јасно су били против Ђурића и често су у јавности износили тешке речи на рачун тадашњег председника Партизана. Али, убрзо су почели да сарађују...

Осам дана после Скупштине Партизан је напустио Иван Томић. После две освојене "дупле круне" повукао се из фудбала на једно време.

СТАНОЈЕВИЋ И КРСТАЈИЋ ГУБЕ БИТКУ ПРОТИВ ЂУРИЋА

Миран период трајао је до септембра 2011. Две титуле, Куп и пласман у Лигу шампиона нису били довољан залог за Александра Станојевића да настави са успешним радом. Турбулентно стање у Хумској настало је после елиминације од Шамрока. Већ у септембру спремао се отказ младом тренеру, који је поврх свега вечито био у раскораку са Управом (неслагања око продаје играча). Његову већ припремљену смену спречио је спортски директор Младен Крстајић запретивши оставком.

Привремени ред у клубу трајао је до децембра и краја првог дела сезоне. Станојевић је елиминацију од аматера у Европи исправио убедљиво освојеним првим местом у Суперлиги са чак десет бодова више од Црвене звезде.

Станојевић и Крстајић су дефинитивно изгубили битку у децембру. Ђурић је са својом владајућом гарнитуром показао моћ и да му спортски резултати, ипак, нису на првом месту. После Јокановића и Томића, други врло успешан тренерско-директорски тандем могао је само да призна пораз. Драган Ђурић је био недодирљив!

Почело је изјавом Крстајића, а завршило се речима Ратомира Бабића.

"Тешка одлука, али шта да се ради, живот тече даље", рекао је новинарима члан УО Ратомир Бабић. Ђурић је изашао из просторија "Земунела" и на све молбе новинара да каже било шта, није реаговао, већ је ушао је у кола и отишао.

Превише тешких речи је употребљено, спомињао се и затвор.

Партизан је освајао трофеје, играо Европу, играчи су одлазили и пре него што су одиграли утакмицу за први тим, а дуг Партизана је растао из дана у дан.

БОГИЋЕВИЋ ПОМИСЛИО ДА МОЖЕ, БЈЕКОВИЋ ПУЧИСТА

Бизнисмен Мирослав Богићевић требало је 2012. да буде противкандидат тадашњем председнику Фудбалског клуба Партизан Драгану Ђурићу на изборној скупштини клуба.

Богићевић је кандидатуру за место председника Партизана најавио почетком године, након што је тадашња управа клуба уручила отказе тренеру Александру Станојевићу и спортском директору Младену Крстајићу.

"Титуле у домаћем првенству се подразумевају и, да ми не замере моји другари звездаши, већ је постало монотоно. Мој циљ је да Партизан у Европи постане важнији фактор и већ имам план за то", рекао је власник компаније "Фармаком" новинарима после потписивања уговора са Тениским савезом Србије (ТСС).

Али...

Како се и очекивало, Скупштина Партизана прошла је без дисонантних тонова. Нису се оствариле најаве противника Ђурића и његових сарадника да ће на скупштини тражити да се расправља о раду садашње управе. Они нису ни дошли.

Ђурић и његови најближи сарадници оштро су говорили о својим опонентима, а први пут су се јавно чуле оптужбе да је некадашњи спортски директор Партизана Ненад Бјековић, који је у међувремену смењен са функције саветника председника клуба, био "главни организатор пуча у Партизану".

Рекли су за Богићевића:

За њега је члан управе Партизана и функционер Социјалистичке партије Србије Бранко Ружић рекао да је "радио као шалтерски радник у Пензијско-инвалидском осигурању", Ратомир Бабић му је поручио да "иде у Мачву", а Душко Вујошевић истакао да "не може клуб да води једна странка, а да је Богићевић "шабачки демократа (ДС)".

ТУМБА ПРУЖА РУКУ ЂУРИЋУ

Нови шок за Партизанову јавност уследио је већ у пролеће 2012. Љубиша Тумбаковић, за кога су многи сматрали да је једина права опозиција Ђурићу, враћа се у Партизан и то као спортски директор.

"Шта рећи о Тумби? О нашем најтрофејнијем тренеру? Сви знају ко је и шта је направио са Партизаном", рекао је Ђурић на промоцији Тумбаковића, Вермезовића и Момчила Вукотића.

На питање новинара, како је дошло до сарадње са Драганом Ђурићем, подсетивши га да је пре две године био против њега на скупштини клуба, Тумбаковић је одговорио: "Нисам ја био протитв, ја сам био за другог кандидата. То је велика разлика".

Али, мање од годину дана касније, у тренуцима када се велика предност црно-белих у односу на Звезду топила и све изгледало да ће је на крају "парни ваљак" прокоцкати, Тумбаковић напушта Партизан и одлази у Кину за богатом понудом. Многи су овај потез Тумбаковића сматрали издајом.

"Ја Тумбици желим успех, а то ће уједно бити и успех Партизана. Када се врати из те проклете Кине врата клуба ће му бити отворена", рекао је председник Партизана о изненадној одлуци спортског директора да напусти Хумску.

"Са Тумбом се знам скоро 30 година и поносан сам на његов раду у клубу. Клуб је донео деликатну одлуку и дао му сагласност да оде. Он је овим уговорм практично решио своју породицу, децу, унучиће... Молим све који воле Партизан да схвате да је сада тренутак да се ујединимо и станемо уз екипу још јаче", рекао је Ђурић, истичући да је циљ био и остао - нова, шеста узастопна титула.

НАЂ ДИРЕКТОР

Коначно је и Алберт Нађ добио прилику да буде спортски директор. На нову функцију промовисан је пред крај маја 2013. године. Нађ је претходних година био чврсто уз Ђурића, а многи су му замерали што је својевремено окренуо леђа Станојевићу и Крстајићу и стао на страну Ђурића и остатка Управе.

Годину дана касније Ђурић је окренуо леђа и Нађу. Једногодишњи уговор је истицао у 31. маја 2014, а некдашањи фудбалер није добио понуду за продужетак сарадње. У међувремену се кувало и на врху власти у Хумској. Миле Јовичић, дугогодипњи потопредседник био је у све лошијим односима са Ђурићем. Бранко Ружић је због важне државне функције напустио Партизан, али је све време посећивао клуб и учествовао у доношењу важних одлука. Иако га је у дуго подржавао, све мање се слагао са Ђурићем.

Нађ је чак пред крај 2014. године први кренуо у председничку кампању као подршка Сретену Николићу.

"Партизан је болестан. Треба му лекар. Ови људи, које предводи господин Сретен (Николић) нуде предлог како га излечити. Али, хоћемо са свима којима је први интерес Партизан", овим речима је дијагностиковао проблем Партизана његов дугогодишњи бивши играч, потом и дугогодишњи функционер Алберт Нађ.

ГОДИНА КРАЈА ЂУРИЋЕВЕ ВЛАДАВИНЕ И НОВЕ СТРУЈЕ

Календарска година почела је лоше...

"Председник ФК Партизан Драган Ђурић позвао је у Тужилаштво на саслушање због сумњи у малверзације приликом приватизације Ветеринарског завода. То је учинио као председник компаније "Зекстра". Ђурићу је одређено 48-часовно задржавање, уз могућност одређивања притвора."

Ђурић је у притвору остао мало дуже, а бригу о клубу преузео је Миле Јовичић.

Било је јасно да су Ђурићу ближи крај. Против њега је већ дуже време била и легенда клуба Ненад Бјековић. С обзиром на то да га је Ђурић, који је својевремено више времена проводио код Бјековића у канцеларији него у својој кући, практично отерао из клуба, нетрпељивост између њих била је јасна. Бјековић је стао на страну Милета Јовичића, који је још 2013. престао да подржава политику Драгана Ђурића, и све је изглодало да ће Јовичић у децембру 2014. са места потпредседника ускочити у председничку фотељу.

Управни одбор био је подељен између Зорана Поповића и Милета Јовичића, двојице чланова од којих је један требало да буде и кандидат руководећег тела на Скупштини. На страни Поповића били актуелни председник Драган Ђурић и Дарко Грубор. Деловало је да ће Поповић глатко изгубити битку, у то је био уверен и Јовичић.

Недељу дана пред Скупштину...

"Јовичић је позвао и Поповића и Нађа да 'поразговарају о свему и да се договоре'. На питање како су реаговала поменута двојица, Јовичић је одговорио: "Попићемо кафу".

Новинари су желели да чују и члана Управног одбора Зорана Поповића, али је он љутито и без поздрава прошао поред представника средстава јавног информисања.

"Партизан је вечерас показао да је велики клуб! Управни одбор је радио у пуном саставу пошто су оба кандидата истакла кандидатуру. После тајног гласања чланови су резултатом десет према три подржили моју кандидатуру", рекао је Јовичић по завршетку састанка. "Постоји могућност да на самој скупштини неко од делегата поднесе кандидатуру јер је то валидна опција предвиђена статутом. Али, у овом тренутку имамо два кандидата”, додао је челник црно-белих.

Али на зборовима долази до велеобрта и на Скупштини је заиста био само један кандидат и то Зоран Поповић. У игру се упустио и Жарко Зечевић припремивши терен за Поповићеву победу.

У Фудбалском клубу Партизан је све могуће, па и да се оно што изгледа као реално и остариво, из корена промени преко ноћи. Тако нешто се догодило у уторак, када су одржани зборови радне заједнице и чланова клуба. Иако је било готово извесно да ће кандидат УО за новог председника Партизана Миле Јовичић, без много борбе, на Скупштини клуба добити подршку већине да преузме руковођење клубом од Драгана Ђурића.

Али, на зборовима се догодио велеобрт. На предлог некадашњег генералног секретара клуба Жарка Зечевића, изабрани су делегати, који нису по вољи управи клуба. Све је то навело на закључак да Јовичић неће тек-тако сести у председничку фотељу, већ да ће се на Скупштини водити велика битка између њега и... кандидата којег ћемо тек сазнати.

На истим тим зборовима, одлучено је и да Сретен Николић, који је истакао кандидатуру за председника, не буде примљен у чланство Скупштине, а то је значило да не може ни да буде кандидат за председника.

ЗОРАН ПОПОВИЋ ПРЕДСЕДНИК

25. децембра 2014.

Зоран Поповић је постао председник, а Милорад Вучелић, Љубиша Тумбаковић и Војислав Недић потпредседници Партизана. Сви до једног су у одређеним периодима били ћланови клуба и претходних година, али је само Тумбаковић радио код свих управа.

Још увек су у свежем сећању загрљаји и пољупци победничке вечери Поповића, Вучелића, Тумбаковића, Војислава и Новака Недића, Милоша Вазуре, Љубише Тумбаковића и осталих који су дошли на власт. Срећни су били представници навијача, а Жарко Зечевић био је свестан да је посао око Скупштине завршио перфектно, без грешке.

КРХКО БЛАГОСТАЊЕ НЕСТАЛО У ДЕЦЕМБРУ 2015.!

Само годину дана касније, Партизан је поново био у расулу. Тумбаковић је врло брзо скапирао да своје идеје везане око спортских питања не може да спорведе у дело, да нема подршку остатка управе, па је поново отишао, овај пут без поздрава. Многи су леђа окренули и Поповићу, који се после само годину дана на челу клуба повукао. У сукоб су ушли кумови, најближи сарадници Новак Недић и Милош Вазура...

Ситуација је драстично почела да се компликује после елиминације Партизана из Лиге Европе и упада навијача у просторије клуба. Подржани од стране Новака Недића, Гробари су тражили смену Зорана Поповића и управе.

Тако је и било.

После одласка Поповића формирана је Радна група, а на њено чело је постављен Иван Ћурковић. За њега су у почетку били и Војислав и Новак Недић.

"Не постоји 'Недићева струја', већ само Недићево гледање будућности: визија модерног, снажног Партизана. Један сам од првих који је сматрао да је Ћурковић право решење. Има богато искуство руковођења клубом, смирен човек - три пута размисли пре него што пресече. Сигуран сам - неће бити исхитрених одлука. Аутономна личност. Као мандатар - иазбрао је нас. Ћурковић и ја имамо заједничке ставове“, изјавио је Војислав Недић крајем децембра.

Недић је брзо напустио Радну групу и прикључио се сутрији свог сина Новака.

"Овим путем обавештавам Радну групу да више нећу учествовати у њеном раду. Разлога је више, али ће у овом тренутку бити довољно да наведем да постоје битне концепцијске разлике, како у погледу Партизанове садашњости, тако и будућности. У питању су супротстављена мишљења, која се, нажалост, никаквим дијалогом не могу променити или бар приближити. Због тога би моје присуство састанцима Радне групе било несврсисходно", писало је у допису Војислава Недића које је објављено 7. марта.

После тога на површину су испливале многе ружне ствари које су се догодиле у претходних годину дана, колико су заједно били на челу клуба.

Са једне стране данас имамо наводну "Зечевићеву струју" (Вазура, Вучелић, Вулетић и Ћурковић), која тренутно има већину делегата у Скупштини, и Недићеву, којој су подршку дали Ђурић и Бјековић. Занимљиво да је Недић контактирао Јовичића и Вукадиновића и предложио им кандидатуре за председника, али су њих двојица одбили такве понуде. Недић је у децембру нудио место председника Сави Милошевићу, али је уместо њега постављен Ћурковић.

Скупштина ФК Партизан је 12. априла, а свака прогноза је незахвална. Акзуелна власт у Партизану очекује сигурно победу, са друге стране истом се нада и опозиција, која у овом тренутку нема никаквог утицаја у Хумској.

Подељени су и навијачи. Један део, стациониран углавном на јужној трибини, исти онај који је годинама подржавао Драгана Ђурића, у отвореном је сукобу са управом. Други је наклоњен Ћурковићу, а трећи, највећи део навијача Партизана, није опредељен и сматра да је црно-белима потребно потпуно ново руководство спремно да испред личних стави клупске интересе на прво место.