Није сваки спорт добар за криву кичму

Лоше држање се може исправити до завршетка раста детета. Са спортовима ипак треба бити опрезан, јер уколико постоји блага деформација, поједини спортови могу да утичу на то да се она још више испољи.

Здравље 07.04.2016 | 09:32

СВАКО треће дете школског узраста има лоше држање кичме, сколиозу и кифозу, који се најчешће открију на систематским прегледима. Срећом, већина ових деформација може да се исправи пре него што се заврши раст детета, под условом да се с корекцијама почне чим се примете прве назнаке кривљења кичме.

Узроци деформитета су недовољна физичка активност, гојазност, дуже време проведено испред телевизора и компјутера, лоша осветљеност, тешке ђачке торбе, лоше држање. Ови фактори су често удружени у периоду интензивног раста и развоја, што додатно убрзава настанак деформитета. Лоше телесно држање приликом стајања или седења карактерише повијен став, упале груди, опуштен трбух, искривљена кичма. Такво стање доводи до слабљења једне групе мишића у односу на другу, што доводи до појаве кривљења кичме у страну (сколиозе) или према напред (кифозе).

Доцент др Драгана Ћировић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, каже да се промене могу потпуно исправити јачањем снаге мишића, али ако лоше држање потраје, због раста у неправилном положају, може се развити права деформација:

- Свако лоше држање треба озбиљно схватити јер никад се не зна у ком проценту ће да се испољи и када. Некада је довољно само шест месеци да се деформитет јасно испољи, нарочито у време наглог раста.

Најкритичнији периоди за настанак свих деформитета су када дете почиње да хода, кад пође у школу и адолесцентно доба. Да би се предупредиле промене на кичменом стубу, није довољно укључити корективне вежбе само три или шест месеци, већ све време док траје раст. Уз то треба увести и друге физичке активности, променити навике у исхрани, смањити тежину торби...

Са спортовима ипак треба бити опрезан, каже др Ћировић. Јер, уколико постоји блага деформација, поједини спортови могу да утичу на то да се она још више испољи.

- Ако постоји назнака одређене деформације никако не треба прибегавати асиметричним спортовима, где се форсира само један страна тела као што су тенис, фудбал, кошарка, рукомет. С друге стране, одбојка, атлетика, гимнастика, плес и фолклор, иако није спорт, подједнако развијају све мишиће и мускулатуру. Пливање захтева општу ангажованост мишића локомоторног апарата, и најидеалније је за правилан развој детета - објашњава др Ћировић.

Б 92